Profesor Robert Kamins sa Univerziteta Dikin u Australiji i njegov tim analizirali su 29 istraživanja sprovedena u vremenskom opsegu od čak 12 godina.

Upoređivanje tih rezultata dovelo ih je do zanimljivih podataka, a kompletan naučni instrumentarij ovog istraživačkog tima upotrebljen je pri definisanju Australijskog indeksa blagostanja.

Prvo iznenađenje istraživači australijskog Dikin univerziteta doživeli su kad su ustanovili da zdravlje nije u vrhu kriterijuma kada ispitanici govore o faktorima svoje sreće.

"Zlatni trougao sreće", navodi dr Kaminz "sastoji se od tri tačke - partnera koji pruža ljubav, stabilnog prihoda i društvene aktivnosti koja ima neki smisao."

Sa partnerom ne moramo da nužno budemo u odnosu romantične prirode, ali je potrebno da u njemu nalazimo podršku i doživljavamo bliskost.

"Neophodno je imati nekog s kim možete da podelite svoje misli, tajne, nade, snove i strahove. Životne teškoće će pre slomiti one kojima nedostaje ta vrsta oslonca", zaključio je australijski naučnik.

Mladoženja u kojeg su se zaljubili Srbija, Fejsbuk i jedna Sandra: Evo šta mene čini srećnim...

Kamins tvrdi da novac znatno utiče na sreću pojedinca jer mu omogućava da se oslobodi stresa. Ipak, da bi čovek dosegao visok stepen zadovoljstva i sreće, potrebno je da mu rad pruža više od finansijske sigurnosti.

Ono što je iznenadilo istraživače je činjenica da su ispitanici tek retko dovodili sreću u vezu sa zdravljem.

"Zadovoljstvo sopstvenim zdravljem opada kako starimo, ali sreća, generalno, sve više raste sa godinama", rekao je Kamins.

Posebnu pažnju posvetio je i pitanju kako gojaznost utiče na doživljaj sreće i blagostanja.

Sreća, ponos ili arogancija: kakav izraz lica zrači seksualnom privlačnoću...

"Blagi stepen gojaznosti nimalo ne utiče na sreću", kaže dr Kamins. "Reklo bi se da je prekretnica negde na indeksu telesne mase od 35 - tek oni ispitanici kod kojih je indeks veći smatraju da im višak kilograma itekako smanjuje osećaj sreće".

Izvor: Tanjug / Newscom.au