Prirodno roditeljstvo: za i protiv

Magazin "Time" je nedavno na naslovnoj stranici imao fotografiju mame koja doji četvorogodišnjeg sina, dok on stoji na stolici. Ispod nje piše: "Da li ste dovoljno dobra mama?" čime se implicira da, ukoliko ne dojite dete do pred polazak u školu kao što zagovara "prirodno roditeljstvo", zapravo i niste dobra mama...

Osnovni principi prirodnog roditeljstva su:

• priprema za porođaj (roditelji određuju kakav porođaj žele kako bi od početka kod deteta kreirali pozitivno iskustvo)
• emotivna pristupačnost (uvek dostupni roditelji, pre svega majka)
• dojenje (idealan način hranjenja koji treba da traje nekoliko godina)
• nošenje deteta (što bliže telu majke kako bi se osećalo zaštićenim)
• zajedničko spavanje (u istom krevetu ili je krevetac odmah pored roditeljskog kreveta, kako bi se i tokom noći zadovoljile bebine potrebe za bliskošću)
• izbegavanje odvajanja (odvajanje treba da bude što kraće i samo kad je neophodno)
• pozitivna disciplina (usmeravanje dece na pravila ponašanja poznavajući, pre svega, njihove razvojne faze, uz što više razumevanja i poverenja)
• ravnoteža porodičnog života (pronalaženje vremena za sebe kako roditelji ne bi "pregoreli" ispunjavajući potrebe deteta)

Prednosti:

Principi prirodnog roditeljstva donekle na scenu vraćaju stare porodične vrednosti, poverenje u svoju okolinu, pozitivan doživljaj sebe. Činjenica je i da deca bolje napreduju kada imaju poverenja u druge i kada su im osim fizičkih zadovoljene i emotivne potrebe. Tako uče da neguju sopstvene emocije, empatiju, povezivanje, pa se pretpostavlja da ni kao odrasle osobe neće biti nasilni. Prirodno roditeljstvo promoviše bezuslovnu ljubav, u kojoj se nikada ne može preterati. Upravo zato, ovde se nikada neće čuti ideje da, na primer, treba "pustiti bebu da plače" dok se ne umori, da biste joj razvili neku naviku. Konačno, pod uslovom da je jaka veza između roditelja i deteta psihološki zdrava, neopterećujuća za dete, ona će opstati kao takva i kada deca sasvim odrastu.

PageBreak

Bez garancije

Navedeni principi prirodnog roditeljstva, od dugogodišnjeg dojenja i nošenja do spavanja u neposrednoj blizini, svakako olakšavaju praćenje potreba deteta i učvršćuju vezu majka-dete. Međutim, još uvek ne postoje istraživanja koja jasno potvrđuju da prirodno roditeljstvo garantuje zdravu vezanost deteta i da sa sigurnošću možemo tvrditi kako će ono postati optimistična, samopouzdana, samostalna osoba, bez problema u razvoju ili ponašanju.

Naime, u mnogim zemljama ovakvo ponašanje majki se podrazumeva, ali deca ne postaju sigurno emotivno vezana. Na primer, deca se dugo doje zbog oskudice u hrani i čistoj vodi, spavaju sa roditeljima jer cela porodica živi u istoj prostoriji, a majke nose bebe na leđima kako bi im ruke bile slobodne za obavljanje najrazličitijih poslova. Pa ipak se i kod ove dece razviju mentalni problem ili problem u ponašanju. Važi i obrnuto. Brojni su i primeri zdravih emotivnih odnosa sa majkom iako su deca od prvog dana spavala u posebnoj sobi, bila vožena u kolicima a hranjenje se odvijalo isključivo preko flašice.

Nedostaci: Za roditelje je prirodno roditeljstvo mnogostruko napornije i zahtevnije. Sputani brojnim obavezama, oni se u savremenom društvu i bez toga osećaju anksiozno, frustrirano. U većini porodica neophodno je da oba roditelja rade kako bi se zadovoljile osnovne potrebe. Upravo zato se mnoge majke i osećaju "prozvane" kao nedovoljno dobre, jer se bave i profesijom, umesto da isključivo odgajaju decu. Da li savremena žena treba da se odrekne profesionalne karijere kako bi stalno bila uz potomstvo? Potreba žene za profesionalnim ostvarenjem treba da se podrazumeva kao pravo jednako pravu žene koja takvu potrebu nema i želi da stalno bude uz dete. Gde je njeno pravo na privatnost, sopstveni društveni život odvojen od dece? Zar ova mama neće biti stalno umorna i nervozna? Pa kako to onda može da bude bolje za njeno dete?

Osim toga, dete koje ima "savršenu majku" zagovornicu prirodnog roditeljstva, uvek smirenu, posvećenu, podređenu njegovim potrebama - odrašće u uverenju da i ono treba da bude savršeno i da odgovara očekivanjima drugih. Za njega je to veoma ograničavajuće jer neće moći da iskaže suštinske emocije, potrebe, razvije lične stavove. Ostaje neizvesno i kako će takvo dete, naviknuto na čvrstu i podržavajuću vezu sa majkom i njenu bezuslovnu ljubav, razviti samostalnost, snalaziti se među vršnjacima, naučiti da se bori, miri i razvija u spoljašnjem svetu, van odnosa dete-mama.

PageBreak

Mir dva sveta

Konačno, prirodno roditeljstvo vraća nas korenima, a ipak živimo u društvu gde su tehnika i internet svakodnevica. Kako onda pomiriti ta dva sveta? Šta sledeće možemo očekivati? Nedavno je američka TV kuća "Lifetime" najavila rijaliti koji će pratiti iskustva žena koje su odlučile da se porode u divljini, odnosno bez prisustva doktora ili bilo čije pomoći. Tako izraz "prirodan porođaj" uskoro može dobiti bukvalno značenje: "prirodan" jer se odvija u prirodi onako kako su se žene porađale pre mnogo vekova, potpuno same, okružene samo lepotom prirode, a sada i pred okom kamere.

Priznajem, ne dopada mi se ta simbolika. Sigurna sam da se čvrsta veza majka-dete ostvaruje u zavisnosti od toga kakav je stav majke prema roditeljstvu, koja su njena očekivanja, kroz kakve je stresove prolazila tokom trudnoće, kakav je njen temperament a kakav detetov, te u kakvim uslovima žive, a ne od toga do koje je godine dete dojeno ili do kada je spavalo sa roditeljima. Žene su se decenijama borile da se u vaspitavanje potomstva uključe i očevi, a u prirodnom roditeljstvu sve se, ipak, vrti oko mame, pa im se i uloga vaspitača vraća. Da li je moguće da smo već spremni da zaboravimo uticaj i ulogu tate? Jer, mislim, koliko god mama beskrajno volela deta, još je lepše da je njegovo gajenje zajedničko zadovoljstvo, tj. da ga isto tako beskrajno vole i tata, i baka, i tetka...