Šon Ekor, autor knjige "Pre sreće: 5 skrivenih ključeva za dostizanje uspeha, širenje sreće i stalne pozitivne promene" (2013) tvrdi da planiranje puta ka uspehu može da vodi do sreće. Njegovo istraživanje pokazuje da ako pronađemo novo značenje u okidačima stresa i povežemo to sa razlozima zbog čega nešto kod nas izaziva stres, možemo da doživimo pozitivne promene.

Da li je vaša čaša do pola puna ili do pola prazna? Na ovo čuveno pitanje pomoću kojeg detektujemo da li je osoba pre sklona optimizmu ili pesimizmu, Šon Ekor daje potpuno neočekivan odgovor: to, najčešće, nije bitno!

Šon je osvojio desetak priznanja kao predavač na Harvardskom univerzitetu gde predaje pozitivnu psihologiju, a 2007. godine osnovao je "Good think", fondaciju čiji je cilj da ljude učini srećnim. Do sada je održao predavanja u više od 50 zemalja. On tvrdi da optimizam i nada dolaze "pre" sreće i čvrsto veruje da su pozitivne promene u ličnosti moguće. Tačnije, on smatra da je za sreću potrebno nešto više od optimizma.

Nije važno, smatra Šon, da li je čaša do pola puna ili do pola prazna. Naime, važno je da li uz nju stoji i bokal s vodom, jer ćemo u tom slučaju moći da je napunimo do vrha.

Problem je, tvrdi harvardski predavač, u tome što ljudski mozak može da procesuira samo ograničeni broj informacija (tačnije, 40 bita u sekundi) dok se naši nervni završeci "kupaju" u moru od 11 miliona informacija... Ono na šta mozak obrati pažnju, to postaje realnost. Na osnovu toga, najbolji način da promenimo svoju realnost jeste da, za početak, shvatimo da postoje brojne realnosti i da između njih biramo onu koju želimo. Tako se možemo usredsrediti na promašaj koji smo upravo napravili, ali možemo i da upregnemo mentalnu snagu u razmišljanje o dve nove šanse koje su nam se istovremeno ukazale. Prva opcija vodi ka paralizi, a druga ka pozitivnoj promeni.

PageBreak

Tri saveta za higijenu sreće

Sreća nije uverenje da je sve u našem životu sjajno, objašnjava Šon, sreća je uverenje da je promena moguća. U svom delu koje skraćeno naziva "Pre sreće", on definiše sreću kao "radost koju čovek oseća dok teži ka ostvarenju svojih potencijala".

Njegova ključna tri saveta su sledeći:

Bavite se higijenom sreće. Jedemo, spavamo i peremo zube svakog dana, ali zaboravljamo da se posvetimo pripremi svog mozga za pozitivnu promenu. Zato treba stvoriti sledeće svakodnevne navike: dva minuta posvetite razmišljanju o tri nove stvari zbog kojih osećate zahvalnost, dva minuta posvetite zapisivanju nekog pozitivnog iskustva ili meditirajte na svoj dah (samo održavajte svest o svom disanju dok udišete i izdišete) ili pišite pozitivni mejl nekome.

Koristite akceleratore uspeha. Kao što pacovi trče brže kad ih na cilju čeka kukuruz, tako se i ljudski mozak ubrzava kako se primičemo rezultatu i predviđamo uspeh. Kad pravite spisak dnevnih zadataka, uključite i nekoliko stavki koje ste već obavili bar delimično. Kad pokušavate da steknete neku zdravu naviku, počnite sa nekoliko dana probe (preskakanja kolača ili kraćih vežbanja, na primer) da biste već imali početni uspeh kad uđete u puni program.

Ne čekajte sreću. Čak i kad postanu uspešniji, kod mnogih ljudi nivo sreće ostaje isti. Zato je važno sreću ojačavati već sada, tražiti smisao u svom radu, produbljivati veze s ljudima koje već poznajemo i doživljavati okidače stresa kao podsticaj. Uspeh će biti sve veći.