Sigurno je da svako od nas ima svoju omiljenu kozmetičku kuću i proizvode koje sa zadovoljstvom stavljamo na kožu lica i tela, na početku i na kraju dana. Neretko nas njihovi specifični mirisi podsete na more, godišnje odmore ili pak na neke događaje. Iako sastavni deo svakodnevice i jedan od preduslova meke, lepe i blistave kože, nežne mirišljave pomade nisu dovoljne da bi naša koža odisala svežinom, mladošću i zdravljem. Pored rada na sebi, ispunjenog života i pronalaženja sreće u bliskim ljudima i malim stvarima koji donose osmeh na lice, „skriveno” oružje lepote nalazi se i u balansiranoj ishrani i hranljivim materijama čije se dejstvo direktno reflektuje na kvalitet kože. „Ono si što jedeš” i „Lepota dolazi iznutra” izreke su koje u velikoj meri potvrđuju važnost rada na sebi.

Svakako, umorna koža, bez sjaja, jedan je od glavnih alarma da je vreme da promenite ishranu i obogatite je neophodnim vitaminima i mineralima. Najpre je potrebno prihvatiti prirodni proces starenja koji uključuje bore i staračke pege. Ipak, i ove pojave se mogu sprečiti ukoliko se ne izlažete preterano suncu, solarijumima, ne koristite jaka kozmetička sredstva i unosite neophodne nutrijente. A na šta se misli pod pojmom balansirana isharana i unos nephodnih nutrijenata? Pre svega, balansirana ishrana predstavlja holistički pristup zdravlju i lepoti, koji podrazumeva konzumaciju antioksidanasa iz voća i povrća, omega-3 masne kiseline iz ribe i koštunjavog voća, beta-karoten, vitamine C, E, cink i selenijum, dovoljnu količinu proteina. Ovo potvrđuje i naturopatkinja i nutricionistkinja Ana Micios. Ono što stavljamo u svoja tela i na svoju kožu predstavlja direktnu refleksiju našeg spoljašnjeg sjaja, energije i načina na koji ‘zračimo’.

Napravite masku za lice i kupku od sastojaka iz kuhinje: prirodna nega lica i stopala

Prva tačka u kojoj sve počinje su creva i sistem za varenje. Pojava suve kože, rozacee, ekcema, akni ili crvenila, pokazatelji su lošeg stanja sistema za varenje. Pod crevima se podrazumeva sve: celokupna putanja kojom apsorbujemo korisne materije i u kojoj imamo dobre i štetne bakterije. Upravo iz tog razloga, rad na balansiranju ishrane doprinosi i boljem funkicionisanju digestivnog trakta, koji, opet, utiče na kvalitet kože, ali i na nivo energije, na imuni sistem i raspoloženje.

„Prvo i najvažnije, zdrava creva omogućuju apsorpciju hranljivih materija i antioksidanasa koji kožu čine lepšom, što znači da obezbeđujete materijal neophodan za produkciju kolagena, regeneraciju kože i odbranu od slobodnih radikala. Nezdrava creva izazivaju nedostatak hranljivih materija koje su nephodne za regeneraciju kože i stvaranje kolagena, proteina i masnih kiselina. Naša crevna flora je direktno povezana sa mikrobima naše kože. Nedostatak ovih materija izaziva upale, utičući na slabljenje zaštitne funkcije kože,” – upozorava na Micios (Anna Mitsios), kreatorka portala ediblebeautyaurstralia.com – „Lepota zaista dolazi iznutra.”

Neke od osnovnih preporuka za očuvanje zdravih creva i sistema za varenje su: unos osam čaša vode dnevno, temeljno žvakanje hrane, pet manjih obroka dnevno, konzumiranje voća i povrća, dovoljno sna, izbegavanje stresa i redovna fizička aktivnost. Žvakanjem hrane omogućujete organizmu da crpi sve svarljive enzime, kiseline i probiotike. Veliki komadi hrane zahtevaju duže varenje i neretko se talože u crevima izazivajući gasove i nadimanje. Uravnoteženom ishranom omogućuje se i povoljan odnos dobrih i loših bakterija u crevima. Idealan odnos je 85 odsto dobrih i 15 odsto loših bakterija kako bi creva bila zdrava i optimalno funkcionisala. Crevne bakterije telu obezbeđuju neophodnu energiju, vitamin B i vitamin K.

Prednosti nutrikozmetike: evo koji sastojci su presudni za lepotu kože

Neravnoteža crevne flore uzrok je mnogih kožnih problema jer oštećeno tkivo digestivnog trakta, kao i sadržaj creva (molekuli hrane, bakterija i parazita) na ćelijskom nivou mogu doći do krvotoka, čime izazivaju brojne druge zdravstvene tegobe, uključujući i najrazličitije probleme sa kožom i kosom. Unos probiotika kroz hranu i suplemente predstavlja najbolji način uravnotežavanja dobrih i loših bakterija, uz neizbežno izbegavanje prerađenih proizvoda, šećera, glutena i alkohola. Ovakvom ishranom održaćete i odgovarajuće nivoe hormona. Prema rečima Ane Micios, probiotici i prebiotici održavaju odgovarajuće nivoe hormona u telu, štiteći od neželjenih efekata, kao što su pojačana proizvodnja kožnog sebuma ili povećanje težine.

MINERALI

Održavanje poželjnog nivoa minerala moguće je uz multivitaminske suplemente ili čak umivanjem mineralnom vodom, čime se mogu otkloniti brojni kožni problemi I iritacije. Sadržaj mineralne vode može da pomogne ćelijama da bolje apsorbuju vlažnost. Dok veliki broj naučnika smatra da selenijum olakšava borbu protiv raka kože, sigurno je da štiti kožu od oštećenja nastalih sunčanjem. U kombinaciji sa vitaminom C i cinkom, bakar jača tkivo i neguje elastičnost kože. S druge strane, cink doprinosi čistoći kože.

VITAMINI

U istraživanju Univerziteta Djuk (Duke) predstavljenom 2002. na Godišnjem sastanku Američke dermatološke akademije, naučnik Šeldon Pajnel (Sheldon Pinnell) je sa kolegama potvrdio da se lokalnom primenom vitamina C i E koži pruža značajna zaštita od sunca, tvrdeći da vitamin C prevenira kožu od posledica dugog izlaganja suncu koje uzrokuje pojavu kancera kože. Takođe, vitamin E sprečava pojavu bora i popravlja teksturu kože. Ova dva vitamina ujedno smanjuju oštećenja prouzrokovana delovanjem slobodnih radikala, sunčevih zraka, zagađenog vazduha i dima.

Vitamin E

Vitamine E je važan antioksidans i štiti kožu od oksidativnog ćelijskog oštećenja koje smanjuje kolagen i uzrok je suve kože i bora, neutralizujući slobodne radikale.
Hrana bogata vitaminom E: badem, lešnik, indijski orah, avokado, spanać, suncokretovo i kukuruzno ulje.

Vitamin C

Još jedan odličan antioksidans je i vitamin C, koji ne samo da štiti kožu od spoljašnjih oštećenja, već obnavlja i kolagen koji koži daje elastičnost i jača kapilare koji ishranjuju kožu, a nastaje pretvaranjem amino-kiseline prolin u hidroksiprolin. Ovaj vitamin neophodan je za jak imunitet, ali i za zaštitu kože od štetnog sunčevog zračenja. Kako biste uneli potrebnu količinu ovog vitamin, potrudite se da svakog dana pojedete dovoljno voća i provrća. Hrana bogata vitaminom C: crne ribizle, pomorandže, grejpfrut, borovnice, kivi, papaja, jagode, slatki krompir i brokoli, kelj, zelena salata, paprike.

Čiste lice, ulepšavaju kosu i sprečavaju kašalj: napravite domaće preparate i lekove od citrusa (RECEPT)

BETA-KAROTEN

Prelepe i žive boje voća i povrća koje nas mame da ih jedemo rezultat su karotenoida, prirodnih pigmenata kojih ima mnogo u prirodi i sastavni su deo biljaka. Jedan od karotenoida je i beta-karoten koji se pretvara u vitamin A i jedan je od ključnih faktora održavanja zdravlja kože. Ne samo da deluje kao antioksidans, već i sprečava starenje kože, štiti je od UV zračenja i štetnosti koju izaziva pušenje. Interesantno je da preveliki unos beta-karotena može da oboji kožu u žutu boju, dok je optimalan unos čini sjajnijom. Hrana bogata beta-karotenom: šargarepa, slatki krompir i kajsije.

ZDRAVE MASTI

Zdrave masne kiseline, kao što su omega-3 i omega-6, stvaraju prirodnu masnoću kože koja je štiti od negativnih spoljašnjih uticaja, i pomažu da koža bude hidratizovana i zdravog izgleda. Nedostatak zdravih masnoća ogleda se u suvoj koži ili pak koži sa bubuljicama i mitiserima. Balansiran unos zdravih masti pomaže kod fotodermatitisa, upala kože, akni i psorijaze. Studija koju je objavila Public Library of Science pokazala je da konzumiranje više od dve supene kašike maslinovog ulja dnevno umanjuje znakove starenja za čak 31 odsto. Studija je uključila 1264 žene i 1655 muškaraca, starosti između 45 i 60 godina. Hrana bogata zdravim mastima: omega-3 masne kiseline – losos, lan, suncokretovo ulje, orasi, sardine, soja, jaja. Omega-6 masne kiseline – piletina, žitarice...

PROTEINI

Proteini su neophodni za regeneraciju i izgradnju novog tkiva, kao i za postojanje ćelija, čije obnavljanje pomažu. Konzumirajući proteine, telo ih pretvara u amino-kiseline i dalje šalje u krv. Telo samo selektuje amino-kiseline koje su neophodne za izgradnju tkiva, za krvne ćelije, enzime i hormone. Takođe, proteini su neophodni za kosu, nokte, mišiće, kosti, hrskavicu i krv. Ukoliko vam se kosa istanjila ili su vam nokti lomljivi, verovatno ne unosite dovoljnu količinu proteina. Pomažu i stvaranje kolagena, koji kožu čini debljom i manje podložnom borama. Hrana bogata proteinima:
Meso, živina, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi, soja, koštunjavo voće, mahunarke, godži bobice.

Izvor: Lovesensa