Parodontopatija je oboljenje potpornog aparata zuba, odnosno desni, vilične kosti i parodontalnih vlakana, koje predstavljaju sponu između zuba i vilične kosti. Da se nešto dešava, osoba najčešće prepoznaje po gingivitu, odnosno zapaljenju desni.

Desni mogu i da krvare, obično prilikom pranja zuba ili za vreme obroka. Može da se javi i trnjenje u desnima, kao i osećaj da postoji strano telo između zuba, zbog otoka u desnima. A ako proces traje predugo, dolazi do koštane razgradnje vilične kosti u kojoj je usađen zub - objašnjava specijalista za bolesti usta i zuba primarijus dr Milomir Varjačić, pišu Novosti 4. septembra 2014. godine.

U normalnim okolnostima dve trećine zuba su u viličnoj kosti, a jedna trećina van. Kada krene proces parodontopatije, ovaj odnos se remeti. Desni se usled razgradnje vilične kosti povlače, a zubi postaju sve izduženiji. Ako zapaljenje dugo traje, dolazi do stvaranja parodontalnih džepova. To su prostori između zuba i desni, koji su u normalnim okolnostima duboki dva do tri milimetra. Ako je dubina veća, treba se odmah obratiti stomatologu. Pogotovo, ako osoba oseti da jedan ili više zuba počinju polako da se klate. To je jedan od važnih pokazatelja da zubi više nisu čvrsto usađeni u vilicu, jer se ona razgrađuje.

- Osnovni uzrok za pojavu parodontopatije je dentalni plak koji nastaje zbog konzumiranja kašaste i meke hrane - objašnjava naš sagovornik. - Ovakve namirnice, udružene sa lošom i nepravilnom higijenom usta i zuba, dovode do stvaranja mekih naslaga, koje u sebi sadrže, osim ostataka hrane i brojne mikroorganizme. Mineralizacijom, odnosno taloženjem minerala iz pljuvačke, dentalni plak se pretvara u zubni kamenac i konkremente, koji jedino mogu da se uklone ultrazvukom ili ručnim instrumentima u zubnoj ordinaciji.

PageBreak

Šta još dovodi do paradontopatije

- Žvakanje jednom stranom vilice, takođe može biti razlog nastanka procesa parodontopatije. Disanje na usta, konzumiranje pretežno meke hrane, pušenje, nepravilan položaj i odnos zuba u vilici, karijes, neadekvatne plombe, mostovi, krunice, mehaničke i hemijske povrede desni, kao i mnoge druge loše navike, mogu da utiču na pojavu ove hronične doživotne bolesti. Kažem doživotne, jer bolest nikada ne može da se u potpunosti izleči, ali može uspešno da se kontroliše.

- Bar dva puta godišnje treba posetiti stomatologa, upravo zbog javljanja parodontalnih džepova koje osoba ne može sama da prepozna. U uznapredovaloj fazi dubina džepa zna da bude i od pet do sedam milimetara. Naravno da je u takvoj situaciji ugrožen potporni aparat, zubi počinju da se klate, a može da dođe i do pojave gnojavih parodontalnih apscesa, što obavezno iziskuje i hiruršku intervenciju. Na kraju, ništa ne preostaje do vađenje zuba. Da bi se obolenje izbeglo neophodno je da se usta i zubi pravilno održavaju od malena - ističe dr Varjačić.

Da je naviku o održavanju higijene zuba i usta važno naučiti još u detinjstvu, naglašava i profesor dr Mirjana Ivanović iz Klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

- Prvi zubi kod dece zahtevaju istovetnu, pa čak i mnogo veću brigu u odnosu na zube odraslih. Pravilno održavanje mlečnih zuba i usne duplje od ključnog je značaja za kasniji izgled i zdravlje stalnih zuba i usta. Ako se preventivne mere ne sprovode na valjan način može doći do pojave karijesa i oboljenja parodoncijuma, odnosno potpornog aparata zuba, što u kasnijem periodu dovodi do gubitka zuba. Nažalost, karijes i gingivitis, odnosno zapaljenje desni, veoma su rasprostranjena kod dece.

Tu su i poremećaji razvoja i rasta vilice, odnosno ortodonske anomalije. U dečijem uzrastu, zbog savremenog načina življenja, česte su i povrede usta i zuba, koje se mogu završiti gubitkom jednog ili većeg broja zuba. U ranoj mladosti stiču se loše navike, konzumiranje duvana i alkohola, na koje u prevenciji posebno treba obratiti pažnju. Ako se to blagovremeno ne učini, postaju značajan faktor rizika, koji posle 50. godine može izazvati oralni karcinom.

Kod najmlađih treba, još u trenutku nicanja zuba, treba stvarati pravilne navike u ishrani i održavanju oralne higijene. Da bi zube sačuvali od karijesa, izbegavajte sve vrste grickalica i slatkiša između obroka. U glavnim obrocima treba da se nađu svi sastojci neophodni za pravilan rast i razvoj organizma, dok se između obroka savetuje samo voće. Ovo je veoma važno, jer navike iz najranijeg detinjstva ostaju i u odraslom dobu, kada zube treba čuvati gotovo na istovetan način.

Mlečni zubi su važni za rast i razvoj vilice u koju će se kasnije smestiti stalni zubi. Oni su čuvari prostora za stalne zube. Zato svaki mlečni zub sa karijesom treba lečiti i po svaku cenu ga sačuvati. Vadi se samo u slučaju da ne može da se izleči. Karijes je infektivna bolest izazvana određenim tipom bakterija, mada je faktor rizika za kvarenje zuba i specifičan sastav pljuvačke, koja takođe stvara uslove za nastanak ovog oboljenja. I na gingivitis, koji se takođe javlja veoma rano, treba obratiti pažnju jer predstavlja posledicu lošeg održavanja oralne higijene. Manifestuje se otokom, crvenilom, a nekada i krvarenjem desni. Ako se blagovremeno ne zaustave ovi procesi, u kasnijem periodu života dolazi do pojave različitih oblika parodontopatije - upozorava dr Mirjana Ivanović.