U novoj epizodi podkasta "Tampon zona" pričali smo sa Jelenom Lalatović o rodno senzitivnom jeziku.

Upotreba rodno senzitivnog jezika ne podrazumeva samo prebacivanje određenih profesija u ženski rod, već ceo fenomen doprinosi podizanju svesti o značaju jednakosti žena i muškaraca.

Rodno osetljiv jezik je faktor koji u utiče na veću vidljivost žena u javnom životu, naročito na polju rada, a samim tim doprinosi i ravnopravnosti polova kada govorimo o učešću žena u ostalim segmentima društva.

Kroz istoriju, imenice u ženskom rodu oduvek su nam bile poznate, ali su se upotrebljavale mahom za manje plaćena zanimanja, pa smo tako navikli na određene reči kao što su kuvarica, spremačica ili sekretarica.

Ovi oblici poznati su nam i kroz pogrdne nazove koji služe da diskriminišu žene (nerotkinja), ali su nažalost već dugo u upotrebi.

Jezik je živa stvar koja bi trebalo da ilustruje i promene koje se dešavaju u društvu. Pre nekoliko dana objavljen je "Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika".

Sa jednom od autorki, razgovarali smo o tome šta sve on podrazumeva, kako se koristi, zašto je važan i zašto već dugi niz godina nailazi na neodobravanja kod određenog broja ljudi koji ga smatraju "rogobatnim".

Izvor: Mondo