Tajne kosmičkog poretka: otkrijte naše skrivene veze sa svim stvarima neba i zemlje

Pravilnost prirodnih fenomena je dokaz povezanosti stvari i harmonije kosmosa, a poruka Budine lekcije odnosila se na to kako živi obrasci cveta odslikavaju istine relevantne za svaki oblik života. Šta je to što spaja list jorgovana sa orguljama, paukovu mrežu sa pletenim slamnatim šeširima američkih Indijanaca sa Pacifika, grnčarski točak i čekove?

Na bilo kojoj duži postoji tačka koja je deli na dva nejednaka dela u tako jedinstvenom recipročnom odnosu i ta tačka se naziva tačkom zlatnog preseka. Potpuna recipročnost ove proporcije u nama stvara poseban osećaj harmonije i zadovoljstva, što je dokazano nizom naučnih eksperimenata, a odavno je ukazano na to da su proporcije zlatnog preseka česte u obrascima organskog rasta.

Obrasci stvoreni spiralama koje se kreću u suprotnom smeru su česti u prirodi, kao i jedinstvo komplementarnih suprotnosti. Dva dela proporcije zlatnog preseka nisu jednaki - jedan je manji (minor), drugi veći (major). Oni su dve suprotnosti sjedinjene u harmoničnoj proporciji, poput Sunca i Meseca, muškog i ženskog, pozitivnog i negativnog naelektrisanja, jina i janga...

PageBreak

Harmonija života

Moć zlatnog preseka da stvori harmoniju proističe iz njegove jedinstvene sposobnosti da ujedinjuje različite delove celine tako da svaki od njih sačuva svoj identitet, a da se ipak utopi u veći obrazac. Pitagorejci su, na primer, otkrivši ovu tajnu silu kosmičkog poretka, harmoniju ovih proporcija otkrivali u obrascima svakodnevnog života, transformišući time i sam život u umetnost.

Jedinstvo svega oko nas polinezijski Maori izražavaju pojmovima mana i tapu, a uvaženi danski antropolog Kaj Birket-Smit opisuje manu kao snažan osećaj da "Život jeste jedinstvo u kojem učestvuju ne samo bogovi, već i stvari, koje nama izgledaju mrtve". Mana tako postaje neposredni doživljaj "svete sile koja prožima život".

Dakle, kada se dublje zagledamo u strukturu cveta jabuke, morske školjke ili saznamo šta simboli širom sveta znače, otkrivamo neverovatan sklad koji u nama budi osećaj čuđenja i nudi nam spoznaju savršenstva. Shvatamo da postoji nešto beskrajno veće nego što smo mi, a ipak je deo nas. Shvatamo da granice zapravo stvaraju bezgranično, da nisu restriktivne - već i kreativne.

Svaka bela rada, cvet suncokreta ili cvet jabuke su prozori u beskonačno - oni rastu prema obrascu petougla i njegove varijacije, petokrake zvezde ili pentagrama, u kojem se suprotne linije odnose jedna prema drugoj u zlatnom odnosu suseda. Kada se preseku po svom obimu, plodovi jabuke i kruške otkrivaju obrazac petokrake zvezde unutar strukture semenki nasleđen od prvobitnog cvetnog obrasca.

Slovenski horoskop: saznajte koji ste cvet...

Pentagram i petougao kao i svi obrasci, definisani su svojim granicama i inkorporirani u harmoničnim obrascima voća i cvetova u prirodi, ukazujući nam da granica daje oblik bezgraničnom, pokazujući nam moć granica. Harmonija podrazumeva uklapanje, sređeno i prijatno spajanje različitosti, koje same po sebi mogu sadržavati mnogo kontrasta. Paunov rašireni rep, na primer, poseduje isti obrazac kakav se vidi pri raščlanjivanju i geometrijskom posmatranju cveta bele rade. Rastojanja bočnih grana lisne nervature na osovini lista jorgovana, na primer, grupisana su harmonično poput cevi orgulja.

Njihovi proporcijski odnosi nalaze se unutar uskih granica proporcijskog odnosa zlatnog preseka a odgovaraju muzičkim harmonijama dijapente i dijatesarona. Paukovi, takođe, konstruišu svoju mrežu uz pomoć niti koje se spajaju u centru, a zatim pletu spiralne niti oko ovih pravih, rotirajući ih u sve širim krugovima. Pletači korpi rade po sličnom obrascu. Slamnati šeširi koje su ispleli američki Indijanci pokazuju sukcesivne stupnjeve procesa izrade kao što se pokazuju sukcesivni stupnjevi rasta kod biljaka.

Četrnaest primeraka ovakvih šešira izmereno je u Memorijalnom muzeju Tomasa Burka na Univerzitetu Vašington i svi pokazuju u različitom stepenu i na različite načine - bliske aproksimacije proporcija zlatnog preseka i proporcije pitagorejskog trougla a one odgovaraju muzičkim harmonijama kvinte-dijapente i kvarte-dijatesarona. Ove harmonične proprocije nastaju iz ruku nepismenih pletača širom sveta prirodno, baš kao što biljke rastu.

Tako i pravljenje grnčarije za drevne narode nije bilo samo pravljenje upotrebnih predmeta - posude nastale na grnčarskom točku u sebi su nosile duh i život osobe koja ju je pravila, i korišćene su sa velikim poštovanjem. Grnčareve ruke pritiskaju glinu ka središtu točka na kome se nalazi glina, dok se točak istovremeno okreće, obezbeđujući time stvaranje posude po prirodnom obrascu kao što raste biljka ili nastaje muzička harmonija. To nije magija, to je "mana zajedništva" u čitavoj prirodi, koja je sama priroda prirode.

PageBreak

Anatomija zajedništva

Pogledajte jagodice svojih prstiju. Zagledajte se u otisak prsta koji vam je poznat. Spirala koja se tu nalazi nije nastala slučajno i povezana je na mnogo dubljem nivou sa svim što nas okružuje. Na primer, čitava maorska umetnost obiluje spiralama - urezane su u drvo i kamen, slikane, tetovirane na telu... Spirale se nalaze uklesane u steni u nekim od najstarijih ljudskih naseobina u Americi, selima Oraibi i Šipaluvi, ruševinama Kaza Granade, blizu Firence u Arizoni.

Za Hopi Indijance, spirala je simbol Majke Zemlje. Na novčiću iz Krita nalazi se potpuno ista spirala kao ona kod Hopi plemena, samo što je ona na Kritu predstavljala lavirint minojskog kralja. Identične spirale nalaze se na kamenovima pogrebnih humki u Nju Grejndžu u Irskoj i ove dvostruke spirale tumače se kao simboli smrti i preporoda - dok sledimo liniju koja se uvija ka unutra nailazimo na drugu liniju koja se odmotava u suprotnom smeru, ka spolja. Isti motiv duple spirale nalazi se uklesan u kamene lopte iskopane u blizini grobova u Glas Toviju u Škotskoj.

Opipljivo jedinstvo spiralnih linija dovodi nas do uvida da su život i smrt međusobno isprepleteni i da je čovek, kao i priroda, uvek usmeren na stvaranje. Čitav nervni sistem čoveka je dvostruka spirala koja se sastoji iz perifernog i centralnog dela sistema ponovo ujedinjenih u mozgu. Molekul DNK ima oblik dvostruke spirale, a skorije je otkriveno i da se neki od najsitnijih i najvažnijih elemenata žive ćelijske strukture (crvena i bela krvna zrnca) grupišu u obliku dvostruke spirale. Središta ovih makrotubula, nazvanih aksonema i uvećanih pod elektronskim mikroskopom verne su kopija dvostrukih spirala sa praistorijjskih grobnica, maorskih tetovaža i šara Majke Zemlje kod plemena Hopi.

Produženi izdisaj umiruje nervni sistem...

Jedinstvo koje nas spaja sa biljkama i životinjama je vidljivo iz činjenice da naš rast počinje iz jednog centra na vrhu krsnog dela kičme - baš kao što je to slučaj sa belom radom, suncokretom i žabom - jer i njihove spirale rasta počinju iz jednog centra. Zbog središnjeg položaja krsta (sacrum) unutar životnjskog tela drevni narodi su krsta žrtvovanih životinja smatrali naročito svetim. Ona su centar kruga oko ispruženih ekstremiteta ali i centar gravitacije čitavog tela. Svako od nas ima svoj unutrašnji centar - sacrum - u fizičkom i duhovnom smislu. Spirala evidentno predstavlja jedan od najosnovnijih procesa oblikovanja u prirodi.

Ovaj skriveni i harmonični poredak ugrađen je u naše telo i um, kao što je ugrađen u svaki cvet, list, ili kao što se ogleda u ručnim zanatima i odzvanja u muzici i instrumentima. To nas navodi da se zapitamo - odakle onda nered i disharmonija oko nas, ono što nas remeti. Sa razvojem zapadne civilizacije došlo je do fragmentacije i razdvajanja naše povezanosti sa prirodom i univerzumom. "Rat nije u našim genima", kaže Seili Karigar u knjizi "Čovek i agresija". I Rene Dibo je 1971. godine napisao: "Čovekova sklonost nasilju nije atribut rase ili vrste utkana u njegov genetski sklop. Ona je kulturno uslovljena zahvaljujući istoriji i načinu života".

Kada shvatimo koliko smo svi povezani i predstavljamo deo jedinstva, prestaje potreba za njegovim narušavanjem. Postajemo skloniji razmeni nego otimanju. Uostalom, razmena je kreativna - ako razmenjujemo ono što imamo sa svojim susedima koji imaju manje od nas, dobijamo više nego da smo sve zadržali za sebe. Uzaja­mnost i kreativna energija ujedinjuju različitosti i predstavljaju dva temeljna procesa formiranja obrazaca.

PageBreak

Blaženstvo celovitosti

Uprkos raznolikosti koja vlada na površini ovog sveta, ispod svega postoji duboko ukorenjeno jedinstvo koje se manifestuje kroz jednostavne proporcijske odnose, koji, pak, na osnovu udaljenih i suprotostavljenih različitosti stvaraju harmoničnu celovitost u prirodi, umetnosti i veštini življenja. Proporcije su zajednička ograničenja i kao i odnosi, one nas uče "mani zajedništva".

Kao ograničenja, one otvaraju vrata ka bezgraničnom - to je prava moć proporcija, koja stoji iza stvaranja.

Bogatstvo zajedničkog života...

Kada svoja ograničenja delimo sa drugima, nadopunjujemo nedostatke jedni drugima, stvarajući tako živu harmoniju u umetnosti života uporedivu sa onom koju stvaramo u tkanju, plesu, muzici, praveći posude od gline.

Proporcije uzajamnosti, zlatne proporcije same prirode, ugrađene su u naša tela i umove koji su i sami deo prirode, a osnovni procesi formiranja obrazaca koji su formirali ljudsku ruku i um nastavljaju da vode sve što ta ruka i um oblikuju, jer su sve to delovi veličanstvene prirode, veličanstvenog jedinstva kompleme­nta­rnih suprotno­s­ti.

"Mi znamo da smo povezani i jedno sa svim stvarima neba i zemlje... Jutarnjom zvezdom i jutrom koje sa njom stiže, mesecom noći i zvezdama na nebu... Jedino neznalica vidi mnoštvo tamo gde zapravo postoji samo jedno." (Crni Los)