Koliko samo puta na dan premotamo film: „Eh, da sam uradio ovo drugačije, da sam izdvojio malo više vremena, snage, volje, motivacije…” Onda: „Da sam bio samo malo strpljiviji tad, da sam bolje odigrao karte koje su mi dodeljene, ishod bi bio drugačiji, a ja bih sigurno bio na boljem mestu nego što je to sada slučaj.” O tom boljem mestu (koje je igrom slučaja propušteno), razmišljamo kao o nečemu što nam je moglo doneti bolji položaj, više alternativa, te lepši i lagodniji život u raznim kontekstima.

Moramo biti svesni da naš um, koji je poput deteta željnog pažnje, uvek smišlja nove načine da nas testira i poigra se sa nama. Na nama je, pak, da odlučimo koji ćemo ritam toj igri dati. Um nam servira misli, a mi odlučujemo hoćemo li reagovati i na koji način. Iako zvuči neverovatno, postoji opcija da ne reagujemo! Setite se još jednom koliko puta ste se upecali na istu misao, počeli razmišljati u pravcu koji ste želeli zaobići i završili na mestima na kojima nikako niste želeli da budete?

Kako da razmišljate kreativno: dostignite svoj puni potencijal i ojačajte veru u sebe

Ipak, postoji i druga strana, i oni momenti koji su bili toliko lepi i moćni da su nam pokazali svu punoću života i sadašnjeg trenutka. Toliko moćni da smo odučili da ih sakrijemo od svih, ne javljamo se na telefon, stavimo sve što se mora iza sebe. Ti retki trenuci koje prepoznamo, osvestimo, koji nas ispune srećom, toplinom, osmesima, i koji su baš takvi kakvi jesu ‒ dovoljni. Ove trenutke čuvamo, rado ih se sećamo i na njima smo zahvalni, jer smo ih svesno stvarali i po svojoj meri krojili.

Majndfulnes (mindfulness) jeste sve gore navedeno i mnogo više od toga. Poreklom iz istočnjačke kulture, nastao je iz znanja o meditaciji, a vremenom se izdvojio kao autonoman koncept sa svojim posebnostima i vrednošću. Utemeljen na filozofiji koja, pre svega, akcenat stavlja na fokus, mindfulness nam pomaže da smanjimo brige, filtriramo informacije koje do nas dolaze, a naš um ostavimo, koliko je to moguće, čistim i neumrljanim. Izazovno jeste, nemoguće nije. Kao i u svemu drugom, i u mindfulnessu rezultati dolaze treningom.

Ovako sprečavamo sopstveni uspeh: 9 laži koje govorimo sami sebi, a treba da prestanemo

Isprobajte ove tri majndfulnes vežbe:

Oseti svoje srce

Sedite i obratite pažnju na rad svog srca. Zatim skočite tri, četiri puta gore-dole. Tako ćete ubrzati rad srca. Posle toga opet sedite. Osetićete kako vam je rad srca ubrzan. To će vam dati uvid u to koliko je velika razlika u telu. Kada ovo naučite, takođe ćete primetiti da vam se, kada se nalazite u situacijama koje ubrzavaju puls, kao i u onim u kojima ima dosta napetosti, puls povećava. Dakle, primetićete da je to samo deo reakcije vašeg tela. Time nas mindfulness uči kako naše telo odgovara na naše misli. Najbitnije je da mi možemo da biramo kako da reagujemo, i da prilagodimo reakciju svog organizma onome što je najefikasniji odgovor. Stoga, umesto da upadnemo u stanje panike, pomislićemo: „U redu, to je samo naš organizam koji tako reaguje. Pošto sam to prepoznala, sada ne moram da se plašim. Proći će ova napetost.”

Mindfulness disanje

Fokusirajte se na disanje. Zamisite brod na moru, koji se uzdiže i spušta kako talasi nailaze, sa svakim uzdahom. Možete, takođe, da zamislite da svaki vaš uzdah bude druge boje ‡ tako ćete ostati fokusirani na disanje.

Skeniranje tela

Lezite na leđa i nađite udobnu poziciju. Počnite od stopala. Osvestite prvo samo svoja stopala, zatim potkolenice, kolena i tako sve do temena glave. Ono što može da pomogne jeste da svaki mišić, pre nego što ga osvestite, stegnete i opustite - to će vam pomoći da se fokusirate.

Izvor: Lovesensa