Da li ste primetili da je slika koju imamo o svetu utoliko lepša, ukoliko je slika koju imamo o sebi bolja?
Kada pričam sa ženama o njihovom putu ka uspehu, često čujem da, kako bi pokrenule željene i vidljive promene u životu, najviše pažnje posvećuju promeni svog načina razmišljanja. Najveći deo posla je nevidljiv, dešava se u tišini, u samoći, u nama.
Potreban je ozbiljan rad na izmeni uverenja koja nas koče, suočavanje sa strahovima, svakodnevna implementacija podržavajućih navika, rad na samopouzdanju – to su sve koraci koji stvaraju drugačiji pogled na svet, a samim tim i menjaju naš svet.
Pročitajte još:
Svaka transformacija počinje iznutra, a spoljna manifestacija je uočljiva u našoj neposrednoj budućnosti. To kako mi vidimo sebe određuje to kako vidimo druge i svet oko sebe. Za naš pogled na svet odgovoran je naš mindset.
Mindset je karakterističan sklop načina razmišljanja, verovanja i emocionalnog reagovanja pojedinca.
Mentalna predispozicija za uspeh
Dr Kerol Dvek (Carol Dweck), psiholog i autor popularne knjige „Mindset: the new psychology of success”, preispitala je ukorenjeno mišljenje da su inteligencija i talenat urođene osobine. Ona zastupa revolucionarnu misao da se svaka osobina može, uz dovoljno truda, naučiti. Prema dr Dvek, mi smo prazan list, potpuno čist – a kako ćemo ga popuniti zavisi od čarobnog elementa a to je mindset.
Dr Dvek razlikuje dva tipa sklopa razmišljanja – ograničavajući mindset i onaj otvoren za učenje (growth mindset). U svom radu ona dokazuje da naši rezultati najvećim delom zavise upravo od usvojenog načina razmišljanja.
Ljudi sa fiksnim mindset-om veruju u sledeće:
Ako sam stvarno sposoban, ne moram da se trudim.
Ako moram da se trudim, znači da nemam talenat za to.
Uvek moram da izgledam pametno i sposobno, zato izbegavam izazove.
Neuspeh otkriva moje mane i treba ga izbegavati po svaku cenu.
Tuđi uspeh me demotiviše i stvara osećaj ugroženosti.
Ljudi sa otvorenim mindset-om veruju u sledeće:
Ono što još ne znam, uz dovoljno truda mogu da naučim.
Znam da izvrsnost traži sate/mesece/godine predanog rada.
Neuspeh mi pokazuje na čemu moram dodatno da radim.
Konstruktivnu kritiku vidim kao priliku za učenje.
Tuđi uspeh me motiviše i podstiče usvajanje novih znanja i veština.
Ovi primeri nam jasno govore koliko će različite odluke donositi ljudi sa ta dva različita načina razmišljanja.
Ključno je prepoznati šta dovodi na površinu naš fiksni mindset, te kako ga preoblikovati u otvoreni mindset. Posebno je zanimljivo to da je moguće ubaciti čoveka u fiksni ili otvoreni mindset. Pitanje je samo koje uverenje u tom trenutku podstičemo.
Bitno je osvestiti da su UVERENJA – rezultat našeg prethodnog iskustva ili iskustva drugih ljudi, koja smo mi prihvatili kao istinu. To znači da ih ne treba automatski projektovati u novim sutuacijama, pošto je veoma moguće da nisu relevantna za nove okolnosti.
Nešto što je bilo istina za nas kad smo imali 20 godina, uopšte ne mora da znači da će imati isti značaj kada imamo 35 godina. Uverenja, kao i navike, kreiraju se s vremenom, ali isto tako se s vremenom mogu menjati i preoblikovati. Zato je uvek dobro preispitati se, pre donošenja neke odluke, na osnovu čega i čijeg kreiramo svoje mišljenje i donosimo ovu odluku. Od naših uverenja zavisi da li ćemo videti ograničenja ili prepoznati mogućnosti.
Ja sam...
Najbolji način da prepoznate svoja uverenja je da obratite pažnju na to
koju priču o sebi pričate sebi i drugima.
Kojim emotivnim filterima i uverenjima bojite vašu prošlost i kako kroz njih vidite vašu budućnost?
Birajte priču o sebi u koju ćete verovati. Šta god da govorite sebi, budite sigurni da će vaš mozak aktivno tražiti i nalaziti potvrdu onoga u šta vi verujete. Iz gomile informacija koje svakodnevno obrađuje, on će sortirati i pamtiti samo onu koja potvrđuje istinu u koju vi već verujete.
Transformaciona tehnika
Razmislite i napišite jedan cilj koji želite da realizujete u narednih godinu dana.
Napišite 5 uverenja ili razloga zašto mislite da je to teško ili nemoguće ostvariti.
A zatim napišite 5 uverenja zahvaljujući kojima neko do vas ili vi ipak možete da ga ostvarite .
Kreirajte svoja podržavajuća uverenja.
Šta je za vas neuspeh – razlog da odustanete ili samo još jedno iskustvo?
Šta je za vas odgovor NE – kraj dijaloga ili početak pregovora?
Šta je za vas strah – znak da prekinete ili poziv da vidite šta stoji iza toga?
Šta je za vas konflikt – trenutak kada treba da se povučete ili zona rasta?
Od odgovora na ovakva pitanja zavisi koji ćete put za sebe birati i kakvim ćete rezultatima svedočiti.
Formula za promenu uverenja.
Razmislite koja negativna uverenja vas najčešće koče.
Dajte sebi vremena da se prisetite šta ste najčešće slušali u detinjstvu, u školi, na fakultetu, na poslu. U šta ste poverovali?
Zapišite bar 10 svojih uverenja.
Probajte da ih prepišete tako da vas njihova alternativa podstiče i osnažuje.
Pročitajte i...
Primeri mojih preoblikovanih uverenja:
Ne postoji neuspeh, već lekcija ili način koji ne donosi rezultat.
Ne postoji kritika, već povratna informacija.
Ne postoje problemi, već situacije koje zahtevaju pažnju i posvećenost.
Tuđe mišljenje ne govori o meni, već o onome ko ga izražava.
Birajte način razmišljanja koji će vas podsticati i pripremati za uspeh.
Nova akcija kreira novo iskustvo, koje daje osnov za kreiranje novog uverenja.
Realna promena se dešava onda kada su vaše misli i vaša dela sinhronizovani.
Kad vam promena perspektive pređe u naviku, znaćete da ste na dobrom putu.
Koliko mindset utiče na naš život najbolje prikazuje sledeća kratka priča:
Intervjuisali su dva brata blizanca, jedan od njih je bio alkoholičar, a drugi uspešan lekar. Kada su ih pitali šta je razlog zbog kog su danas tu gde su, dali su isti odgovor: „Otac mi je bio alkoholičar”.
Za jednog brata je prošlost poslužila kao opravdanje za njegove izbore, dok je za drugog brata ista ta prošlost definisala ko on ne želi da bude. Za jednog je otac bio opravdanje za njegov neuspeh, dok je za drugog bio najveća motivacija za njegov uspeh.
Iz ovog primera vidimo da je moguće imati istu genetiku, istu prošlost, isto okruženje i donositi veoma različite odluke. Jedina razlika je u načinu razmišljanja koji podstiče drugačije odluke i na kraju dovodi do drugačijeg kvaliteta života.
Izvor: Lovesensa
