Dolazi zima a sa njom i prve slave, poneki rođendan, a možda i svadbe, pa nove godine i božići, pa ponovo slave - to je na našim prostorima sve u množini. Ima jedna krilatica za jednu od slava, koja kaže da je "pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste" - moglo bi da se primeni na skoro sve praznike koji nam predstoje. Da se odmah razumemo, obožavam slavlja, proslave i sve prilike gde se ljudi okupljaju kako bi se družili, uživali, i razmenjivali lepe i srećne trenutke. Jednu vrlo važnu ulogu u tim prilikama ima njeno veličanstvo "Trpeza". Uglavnom, u današnje vreme, koliko god se ljudi žalili da nemaju novca, nekako ta trpeza uopšte nije obična - vrlo je bogata i raznovrsna, bilo da je posna, mrsna, slavska, svatovska, rođendanska, božićna, novogodišnja...

Zna se šta su obeležja slave: sveća, kolač, žito, ili obeležja rođendana - torta i domaće kiflice. Bilo nekada. Danas, kao da se takmičimo ko će više, ko će lepše, da li ćemo ketering, ili sve domaće, pa se mesecima ranije spremamo i finansijski i operativno i receptima da nadmašimo svoje kulinarske veštine, zadivimo prijatelje i dozvolimo sebi da makar taj dan u godini uživamo na svim nivoima. Da hranimo svoju dušu svim divljenjem i pohvalama koje izazove ono što smo pripremili, da nahranimo sva svoja čula, a posebno nepca, predivnim delicijama i svečanim recepturama vrhunskih kulinarskih majstora...

Međutim, koja je druga strana medalje svih tih ukusnih i preukusnih jela? U najvećem procentu ta hrana je pržena, pečena, kuvana, industrijski i na drugi način obrađivana. Osim što joj ostaje lep ukus i izgled, takva hrana potpuno gubi svojstva hrane, gubi enzime, promeni se molekularna struktura vitamina, minerala, proteina i slično. Koliko god da je hrana spremljena od biranih sastojaka i vrhunskog ukusa, ono što najčešće doživljavamo nakon takvih večerinki, jesu posledice na stomak i zdravlje koje nimalo nisu uzvišene, često vrlo neprijatne, propraćene gorušicom, povraćanjem, zatvorom ili prolivom. A da ne govorimo o onim najgorim posledicama, kada se baš pretera, pa se stranice dnevnih novina pune statistikama koliko je ljudi završilo u urgentnom zbog predoziranja hranom i alkoholom.

Kako da pomirimo te dve krajnosti? Kako da uživamo u svim tim đakonijama, a da odemo kući laganog stomaka, a ipak siti i zadovoljni. Kako da se poslužimo, a da "ne uvredimo domaćicu" jer nismo sve probali, dovoljno jeli i slično? Dobra priprema je više od pola posla.

PageBreak

Idealan je voćni doručak

Jutarnji obroci, sve do ručka, ili prvog obilnijeg obroka, poželjno je da budu sirovo voće ili sveže ceđeni voćni sokovi! Dakle, ako hoćemo energiju, lakoću i bistrinu uma - uzimamo voće, jer sadrži šećer - energiju, sadrži žive enzime, vitamine, minerale za kompletno dobro zdravlje i vitalnost, vlakna za dobru probavu, i prirodno destilovanu vodu, koja podržava eliminaciju toksina iz tela.

Jutarnji period od 4h do 12h je period eliminacije toksina i jedino sirovo voće i sveže ceđeni voćni sokovi tu aktivnost podržavaju - svaka druga hrana proces izlučivanja otpada iz tela - zaustavlja!

Ovo se preporučuje kao stalna, svakodnevna praksa u ishrani. U periodu od 12h do 20h naš organizam je spreman za uzimanje čvrste hrane.

Kako uglavnom još uvek većina jede termički obrađenu hranu, a da bi pospešili i sebi olakšali varenje takve hrane, preporuke su:

  • Alkalizujete telo - nastojte da hranom koju unosite održite vrednost krvi pH 7,35. Ukus namirnice ne određuje da li je ona "kisela" ili "bazna" - već je to hemijska reakcija koja nastaje kada hrana dospe u sistem za varenje. Odnos baznih i kiselotvornih namirnica u ishrani, poželjno je da bude 80% : 20%. Gruba podela namirnica koje stvaraju baznu (alkalnu) sredinu i kiselu (acidoznu) sredinu u telu:
  • Baznu sredinu stvara sveže, presno voće i povrće - naročito jabuke i limun.
  • Kiselu sredinu stvara sva termički i industrijski obrađena hrana! Naročito proizvodi životinjskog porekla - meso, sirevi, jaja. Slatkiši, peciva, gazirana pića i alkohol stvaraju veliku kiselost! (Na ovu temu detaljno pogledajte knjigu "Alkalizirajte ili umrite", autor Dr. Theodore A. Baroody.)
  • Obavezno pre prerađene hrane pojedite činiju sveže salate - kupus, zelena salata, sveža paprika, paradajz, cvekla, rotkva, blitva, krastavci - samo je bitno da je presna, jer tada ima žive enzime koji će pomoći varenje, preduprediti digestivnu leukocitozu i napraviti alkalnu sredinu u telu.
  • Kombinovanje namirnica u jednom obroku! Ako hoćete da sačuvate lakoću u stomaku, svežinu u telu, i da dugo ostanete na nogama - onda je ovo veoma važno: odaberite jednu koncentrovanu namirnicu u obroku i samo nju konzumirajte, uz još jednu ili dve nekoncentrovane! Koncentrovane (proteini, skrob, masnoće) su sve namirnice životinjskog porekla: meso - sve vrste, sirevi, jaja...; biljnog porekla: krompir, pirinač, pasulj, hleb, sva testa... Dakle, može se zaključiti da su to namirnice koje imaju tešku, gustu strukturu, sa malim udelom vode. Nekoncentrovane namirnice su voće i povrće koje sadrže puno vode, svojih sokova i vlakana: krastavac, paradajz, paprika, kupus, zelena salata, kelj, bundeva, tikvica, pomorandže, grejp, limun, jabuke, kruške, grožđe.... Dakle, ako se opredelimo, da jedemo jednu koncentrovanu namirnicu, npr. meso (ipak je to najčešći izbor, pa to uzimam za primer, iako lično ne preporučujem životinjsko meso za ljudsku ishranu), onda uz to meso ne jedemo: hleb, krompir, sir, pirinač, pasulj..., već jedemo: svež kupus, papriku, karfiol, brokoli, zelenu salatu, kelj, tikvicu, krastavac, rotkvu, repu, cveklu... Verujem da razumete šablon. Ove biljne namirnice će pomoći da alkalizujete telo, za razliku od npr. mesa koje zakišeljava. Takođe, doprineće boljem varenju zbog enzima i samim tim većoj lakoći u stomaku.
  • Količina hrane po obrooku - UMERENO - NE PREJEDAJTE SE! Sve što je višak ide u toksičan otpad! Čak i najzdravija hrana - ako je višak ona je otrov!
  • Slatkiši, kolači, dezerti - jesti ih dva sata posle obilnijeg obroka! Praktično ih uzimate kao poseban obrok. Odaberite jednu vrstu ako želite da budete lagani. Ako morate da probate od svakog po jedan, pomirite se sa time da ćete imati probleme sa varenjem, pa navalite!
  • Alkohol - lično ga ne preporučujem, ali ako se već opredelite da ga konzumirate, opet zlatno pravilo - umerene količine i jednu vrstu - najbolje uz jelo! Za razliku od voća koje ide isključivo na prazan stomak, alkohol neka ide na pun stomak!
  • Završite sa jelom do 20h ili najkasnije do 21h - bar tri sata pre spavanja! Ako baš nešto "morate" da grickate posle 20h, neka to bude voće ili sveže povrće! Ako hoćete sutra lagani da ustanete - ovo je veoma bitno!
  • Vodu nikako u toku jela, poželjno je pola sata pre jela ili dva sata nakon jela!
  • Ako se ipak najedete masne i slasne hrane, pa u neko doba počne da vas muči žgaravica - pojedite svežu jabuku - ona će pospešiti varenje. To je jedini izuzetak od pravila kada ćete voćku pojesti na pun stomak. Takođe da biste uravnotežili pH u stomaku, možete popiti jednu čajnu ravnu kašičicu sode bikarbone sa mlakom vodom. Daje odlične rezultate kada imate žgaravicu ili je varenje blokirano. Budite u sedećem položaju, uglavnom se događa podrigivanje ubrzo nakon pijenja sode-bikarbone, pH balans se uspostavlja i vaša creva "prorade". Naravno, ako ste baš preterali sa hranom, može doći do povraćanja, ali to onda znači da je tako i najbolje!

    • PageBreak

    Obavezna salata pred obrok

    Da sumiramo ukratko:

    1. Čim ustanete - pola litra mlake vode sa sokom od pola limuna - alkalizuje telo i pospešuje detoksikaciju!

    2. Ujutru do ručka, a pola sata nakon lumun-vode, voće koliko ti duša hoće - na prazan stomak!

    3. Pre svakog obroka obrađene, kuvane i pečene hrane - obavezno pojesti činiju sveže salate!

    4. Voditi računa o kombinovanju namirnica u jednom obroku!

    5. Umerene količine hrane po obroku, bolje malo ispod granice sitosti, nego malo iznad!

    6. Vodu piti pola sata pre jela ili dva sata nakon jela!

    Navedene preporuke su poželjne i kao svakodnevna praksa, a preporuke koje slede, u vezi slatkiša i alkohola važe samo za vreme praznika i slavlja, ne preporučujem konzumiranje tih artikala kao svakodnevnu praksu:

    7. Slatkiše jesti 2 sata nakon glavnog jela, praktično kao zaseban obrok - izabrati jednu vrstu ili najviše dve, po sastavu srodne vrste.

    8. Alkohol, umereno, uz jelo.

    I na kraju, a pre svega ovoga što pojedete, kakvog god da je kvaliteta, i da li vam se čini da je nešto zdravije ili manje zdravo - uspostavite svesni kontakt sa onim što ćete da pojedete i popijete. Pre nego što "navalite" na svoj obrok, pomolite se za svoje savršeno zdravlje i vitalnost. Zahvalite se svojoj hrani što vas hrani i leči. Pošaljite ljubav i blagoslov onome ko je pripremao hranu. Jedite kada ste smireni i u dobrom društvu - voljenih i dobro raspoloženih ljudi. Bitan sastojak dobrog varenja - dobro raspoloženje, mir i ljubav! U zdravlje i srećni vam svi praznici!