Osobe koje nemaju problema sa gomilanjem kilograma često prosto kažu onima koji ga imaju: "Pa, manje jedi." Da je rešenje tako jednostavno, verovatno bi ga se i oni sami već setili.

Gojenje je, međutim, često posledica nekoliko faktora psihičke i fizičke naravi. Još su drevni narodi prepoznali da su um i telo deo istog sistema. Setite se koliko je bolesti psihosomatske prirode i kako vas zaboli glava kad ste pod stresom ili vam se grči želudac kad ste u strahu. Nekim ljudima hrana veoma dobro, iako samo privremeno, ublažava napetost i zato će se sa stresom boriti na takav, indirektan način. To malo-pomalo može odvesti do zavisnosti od hrane, najviše onoj nezdravoj zasićenoj šećerima, solima i mastima, a da takvog razvoja događaja uopšte nismo svesni.

Postoje različite vrste zavisnosti. One najštetnije za organizam rešavaju se hospitalizacijom ili različitim medikamentima. One malo slabijeg intenziteta rešavaju se u kućnoj radinosti. A zavisnost o hrani često se ne rešava nikako.

Hrana je "nešto normalno". Ne moramo da pušimo, ali moramo da jedemo da bismo preživeli. Ali važno je šta jedemo i u kojim količinama i pritom se opet nameće jednostavno rešenje - treba jesti manje i zdravo.

Mnogi sa prekomernom težinom se neće lako predati. Držaće dijetu, počeće da vežbaju i doći će do željene težine. Ostvarenje njihovih ciljeva može da potraje neko vreme, ali iskustva govore da motivacija ubrzo opada, želja za hranom postaje sve jača i čitav proces, koji poznajemo kao jo-jo efekat, u mnogim slučajevima vrati na početak. Zašto se to događa?

Jedna od metoda koje mogu da ponude odgovor je neurolingvističko programiranje, tehnika kojom menjamo svoje psihološke obrasce. Ona nas uči da osoba može da bude motivisana za nešto tako da nastoji da postigne cilj (to je tzv. motivacija "prema") ili da nastoji da izbegne određenu situaciju (tzv. motivacija "od"). Ljudi zato imaju tendenciju kretanja prema cilju ili bežanja od problema.

PageBreak

Važno je imati cilj

Pri postavljanju ciljeva vezanih za prekomernu težinu obično se motivišemo "od" kilograma. Na primer, osoba ima 80 kilograma i beži od njih. Ne želi ni da se pogleda u ogledalu i želi što pre da smanji kilažu. Čim se brojke na vagi bliže nižoj vrednosti, osoba koja želi da se odmakne od neprijatne situacije polako gubi motivaciju. Najčešće postavljanje cilja glasi: "Želim da smršam." Kada tako postavimo cilj, motivisani smo tačno do onog trenutka kada smršamo i tada motivacija prestaje.

Ostvarili smo cilj bez opterećenja i griže savesti pa možemo ponovo da jedemo kao pre. Zato bi bilo dobro da postavite cilj u obliku "prema". Najčešći oblici takve vrste postavljanja cilja su "Želim da imam __ kilograma" ili "Želim da nosim konfekcijski broj __". U tom slučaju motivacija ne prestaje. Kada dođemo do željene težine ili željenog konfekcijskog broja, skloniji smo da zadržimo nove navike ishrane i vežbanja.

Drugi razlog brzog vraćanja kilograma jeste što promenu ostvarujemo samo na nivou ponašanja. Držimo dijetu ili se pridržavamo određenog načina ishrane i postižemo cilj. Duboko u nama nije došlo do promene. Na primer, ne verujemo da ćemo tu novu težinu da zadržimo ili pak promenu nismo doživeli na nivou identiteta. Postoje mnogi ljudi koji su prestali da puše, ali su i nakon mnogo godina nepušenja na nivou identiteta još zavisnici. U različitim situacijama koje im bude uspomene i dalje čeznu za cigaretom. Takve osobe se nakon nekog vremena obično vrate cigaretama, ponekad i nakon nekoliko godina. Dovoljna je jedna cigareta da ponovo postanu pušači.

Zavisnost o hrani slična je zavisnosti o cigaretama. Neke se osobe oslobode suvišnih kilograma, ali im je fokus i dalje na hrani, ona je središnja tema njihovog života. Čak i kad su vitki, paze na svaki zalogaj i hrana im je večno iskušenje. Oni su usvojili nove navike, ponašaju se drugačije, čak su promenili neka uverenja, ali na nivou identiteta ostali su ljudi koji se bore s hranom i razmišljaju o tome kako da održe željenu težinu.

U tom smislu prvi zadatak u ostvarivanju željene telesne težine jeste pomeranja fokusa sa hrane. U prvo vreme to najčešće činimo silom, "mehanički".

PageBreak

Prihvatite svoje telo

Kada se javi bilo kakva misao vezana za hranu, počnemo da mislimo na nešto drugo. To nešto drugo može da bude pozitivno definisan cilj. Da bismo pojačali utisak, zamislimo sve što ćemo dobiti i što ćemo imati sa željenim brojem kilograma. Neko će zamisliti ravan stomak, neko će se videti u novoj haljini, neko će zamisliti kako živi zdravo i svako jutro s užitkom odlazi na trčanje...

Ali i na tom putu će doći trenuci krize. Tada je dobro da zatražite oslonac bližnjih koji vas podržavaju u cilju, a ne, na primer, bake koja vas stalno nutka kolačima. Da bismo prebrodili krizu, korisno je da napišemo sve pozitivne osobine i veštine koje imamo i koje su nam inače pomagale u životu, poput upornosti, organizovanosti, pedantnosti...

Ne manje bitan zadatak na putu do željene linije je prihvatiti svoje telo onakvo kakvo sada jeste. Tek tada možemo krenuti prema promeni. Razlog za to je vrlo jednostavan. Kad bežimo od debljine, celulita, jastučića na bokovima - motivacija prestaje. Ako bežimo od svog tela i odbijamo da ga prihvatimo i doživimo kakvo jeste, motivacija nam opada. Prihvatiti svoje telo znači videti ga u pozitivnom svetlu.

Umesto da, na primer, kritički posmatrate celulit, pogledajte ga iz drugog ugla - hormoni koji pridonose stvaranju celulita ujedno su odgovorni za vašu ženstvenost. Umesto da se grubo osuđujete što ste godinama previše jeli, možete se prisetiti da ste pritom i uživali, a užitak je, složićete se, važan za osećaj zadovoljstva.

Iako vam se vaša težina ne sviđa, setite se da ona može predstavljati i snagu. Ili budite maštoviti i smišljajte nove načine prihvatanja tela baš onakvog kakvo jeste. Tek kada se prema sebi odnosimo s poštovanjem i brigom, možemo krenuti u promenu i smanjiti mogućnost da se ponovo ugojimo. Prihvatanje tela je osnovni preduslov promene na nivou identiteta.

PageBreak

Podsvesna ograničavajuća uverenja

Promene uverenja takođe su važne jer se zbog njih često vrtimo u krug. Ponekad ih nismo svesni, ali uverenja se jasno mogu videti u našoj svakodnevici. Možda smatrate da je hrana dokaz gostoljubivosti, pa uvek poslužujete hranu gostima, bez obzira na to da li su gladni. Možda smatrate da ljubav ide kroz želudac, pa tako pokazujete naklonost ili želite da se na isti način ona pokaže vama. Možda mršave ljude smatrate slabićima, a u debljini vidite snagu i stabilnost. Ili ste jednostavno naučili da hrana ne sme da se baca i da treba sve očistiti s tanjira, bili gladni ili siti.

Uverenja smatramo životnim istinama. Najčešće ih gradimo još u roditeljskom domu i kasnije učvrstimo u sebi i doživljavamo kao svoja. Ako neko napadne naše uverenje, trudićemo da mu dokažemo da smo baš mi u pravu. Neka uverenja nas podstiču. Na primer, osoba koja je uverena da će postići veliki uspeh u životu sigurno će usput primećivati prilike za uspeh, ponašaće se u skladu sa svojim uverenjem. Neka druga uverenja nas ograničavaju. Osoba koja veruje da nema izgleda za uspeh sigurno će propustiti brojne prilike, možda će čak i sama sebe sabotirati.

U situacijama kada ne ostvarujemo cilj i kada nam se čini da se sve urotilo protiv nas, često se radi o podsvesnim ograničavajućim uverenjima. Nismo ih svesni, ali ona upravljaju našim postupcima i odlukama. Zato je jedan od osnovnih ciljeva rada na sebi osvešćivanje onoga što se krije u podsvesti i menjanje ograničavajućih uverenja u pozitivna.

Deluje jednostavno? Pa, zapravo i jeste! Uz stručnu pomoć, u sigurnom okruženju, sve je moguće.

Zato razmislite na trenutak šta vas sprečava da postignete željeni cilj kada su kilogrami u pitanju. Možda će odgovor jednostavno biti: "Ne mogu ja to." I to je jedno ograničavajuće uverenje na nivou sposobnosti.

Naravno da možete!

Svi imaju potrebne veštine za uspeh, pa tako i vi!