Od najranijeg detinjstva volela sam da posmatram ljude. Ne samo spoljašni izgled i garderobu, već ono nešto što se na prvi pogled ne da primetiti - unutrašnjost bića koja se vešto prikriva spoljašnošću. Uglavnom sve one stvari od kojih i sami pokušavaju pobeći ili ih bar na tren sakriti od drugih.

Kao dete posmatrala sam to skrivanje kao maske koje stavljamo preko sebe prikrivajući ono u sebi sa večnom zabludom da je tako lakše. Da bih se kasnije kroz svoj lični razvoj i različita učenja za šijacu terapeuta, makrobiotičkog savetnika, kineziologa i pilates edukatora i instruktora, uverila u pozitivne zaključke svog detinjeg uma. Jer iako deca sa sigurnošću ne znaju, mnogo više osećaju i mnogo su bliža Bogu pa stvari vide jasnije i čistije od nas odraslih kojima je iskustvo zamutilo vid i pored zdravih nam očiju. Telo je naša mapa, naš hram. Zašto da ga ne učinimo zdravijim, lepšim i boljim?

Da naše telo govori upravo o našem unutrašnjem stanju zna svako od nas (možda ga tek sada osvešćava čitajući ovaj tekst). Kada smo zadovoljni, pozitivni, vedri, naše držanje će biti uspravno i uzdignute glave. Kada smo pak bolesni, depresivni ili nam je teško - savijamo se i zatvaramo. Ono što nas čini upravo različitim od drugih jeste naše držanje. To je takođe naš lični pečat i potpada pod naš identitet. Koliko je ljudi na svetu toliko je i različitih držanja, odnosno postura tela.To nas još više deli, ali i podstiče da budemo kvalitetniji i drugačiji od ostalih. Isto tako, naša postura se svakodnevno menja.

Upravo pod uticajem različitih unutrašnjih i spoljašnih faktora.Ujutru je svakome od nas držanje mnogo kvalitetnije i bolje nego pred kraj dana. Isto tako, ono će da zavisi i od onoga šta smo radili prethodnog dana, od našeg psihofizičkog stanja od momenta odlaska u krevet, koliko smo i kako spavali kao i načina na koji smo spavali (položaji u toku sna). Dnevne navike nam se zbrajaju tokom života i starenjem postaju sve vidljivije. Iz tog razloga važno je od samog početka detetu usađivati kvalitetne i dobre životne navike bavljenja fizičkim aktivnostima, odnosno, kretanjem. Jer kretanje ne počinje rođenjem, ono je mnogo starije, počinje u majčinoj utrobi od momenta začeća pa sve do razvoja fetusa.

Kada stojimo uspravno naše držanje je pravo. Uspravnim držanjem distribuiramo silu koja menja angažovanost mišića i zglobova. To je ujedno i razlog zašto posturu/držanje tela treba shvatati kao promenljivu stavku i nešto što se pokreće i adaptira kretanjem.

Kruto, stegnuto držanje često je prisutno kod ljudi koji imaju bolove. Oni uglavnom
zauzimaju najugodniji položaj tela vodeći računa da smanje bol, a ne kakvo im je u tom trenutku držanje. Upravo to nam mora biti motiv da promenimo svoje držanje i učinimo ga mlađim i lepšim.