Žaljenje ne samo što uništava svačiji dan, nego upropaštava i dan onoga ko se žali. Što se više žalimo to postajemo nesrećniji" - Denis Prager.

Dragi prijatelji,

Da li ste se ikada zapitali koji procenat te retke dragocenosti koju zovemo vreme, trošite žaleći se, kukajući, oplakujući? Da li ste ikada pomislili da bi neobjašnjivi umor i letargija mogli biti u direktnoj korelaciji sa žaljenjem?!

Pročitajte još:

TRI STVARI KOJE U ŽIVOTU KRADU RADOST I MIR:Evo šta znači biti zaista bogat

Psiholog objašnjava: kako izaći na kraj sa opterećujućim ljudima

Izazov od 25 dana koji donosi sreću i ispunjenje želje: potrebno je svakog dana da uradite jednu sitnicu - da li prihvatate?

Razlog zbog kog postavljam ova pitanja je sledeći... Prošle nedelje moja prijateljica je krenula u izazov - sedam dana bez žaljenja. A za to vreme ona nije smela da se žali ni u kom slučaju, nego da umesto toga prihvati i posmatra kako njen um reaguje. Bila sam inspirisana njenim izazovom i odlučila da joj se pridružim :-)!

Evo kakvo je bilo moje iskustvo sa izazovom...

Prvi dan je bio brilijantan, jer sam postavila moju nameru za taj dan, koja je uključivala vitalni element - kako želim da se osećam u toku dana... Pametno, znam, jer kada počnete dan sa jasnom namerom kako planirate da se osećate, vi ste više ili manje vođeni. I tako sam počela moj sedam dana bez žalbi put, sa jasnom namerom i torbom alata, spremna, u slučaju da se nešto ' nepovoljno' dogodi... Prvenstveno da moj um zaplovi u znanu i poznatu teritoriju nuđenja konstruktivne primedbe tj. žalbe.

Na žaljenje trošimo mnogo energije

Vidite, u toku dana, postoji toliko mnogo situacija u kojima deluje da je žaljenje jedina održiva opcija, i tako umesto da postanemo radoznali, najčešće krenemo našim podrazumevanim podešavanjima - žalimo se. A kada to uradimo mi završavamo sa nemogućnošću da utičemo na te situacije. A složićete se da je vrlo čest slučaj da se stvari dešavaju izvan naših mogućnosti da ih promenimo. Dakle, u tim situacijama najbolja stvar da uradimo je da posmatramo i prihvatamo. Pošto se stvari dešavaju sa ili bez nas, mi imamo izbor da ih vidimo ili kao pouku ili nešto loše što je tu da nam napakosti.

U svom životu, došla sam do ovog jednostavnog, ali veoma mudrog zaključka, a to je da je žaljenje samo navika. Ništa više. Ništa manje. Obična stara navika. I na nama da odlučimo kada i da li želimo da je zaustavimo. Svesno odlučite da to uradite i pogledajte šta se dešava.

Naši umovi su programirani i obrazovani da reaguju, radije nego da daju odgovor. Reakcija je instinktivna, gotovo animalistička, a odgovor zahteva taktičnost, suptilnost, introspekciju, i to je odgovor koji možemo da izaberemo ako tako odlučimo.

Naravno, ponekad žaljenje služi nečemu, ima svoju funkciju.

Neki ljudi se žale na 1 odsto, i kraljicu, i SAD, i time sebe stavljaju u grupu ljudi koju sami smatraju moralno superiornom, a isto važi i za one koji imaju pritužbe oko primalaca socijalne pomoći i o tome kako je lako je da se dobije stan.

Ponekad žaljenje predstavlja stvarni pokušaj da se nešto popravi. To je ono što ljudi imaju tendenciju da pretpostave. Da li ste se ikada žalili svom čoveku kako biste dobili simpatije i razumevanje , a on vam totalno nije pružio podršku - pružajući vam sugestije o tome kako da zaista rešite problem - kakva uvreda! Kao da vam je potrebna pomoć da popravite! On očigledno uopšte ne razume o čemu se radi! Hladni bezosećajni gad!

A sada, bez šale... Ponekad je žaljenje samo navika koja je zaboravila svoju svrhu. Navika koja može ili ne mora da vam posluži - doživljavate da se dešava nešto što vas nervira, i vi se žalite zbog toga. Vaša slobodna volja je svedena na stimulus odgovor. Vi dozvolite sebi da se nervirate zbog potencijalno iritantne stvari koja se dešava, a onda izrazite svoju iritiranost kroz žaljenje - i vi ste potpuno u pravu, i 100 odsto opravdani zbog toga! Ozbiljno, jeste. Samo što ponekad može da se desi da ne uživate u žaljenju, ili možda nećete uživati u posledicama, ili vaša okolina možda neće uživati.

I ovo je mesto gde je najteže da se promenite (pod pretpostavkom da nemate pristup autentičnoj NLP tehnologiji), jer to je samo nešto što se dešava automatski.

Imajući ovo u vidu, pozivam vas da provedete nekoliko minuta razmatrajući kada ste poslednji put bili u režimu žaljenja. Ne na način na koji se obično sećate uspomena, nego spolja, kao da gledate kvalitetan video sebe: kako ste izgledali, spolja, kada ste se žalili, kako ste zvučali - i kako su ljudi oko vas reagovali, neverbalno, na vaše žalbe ili žaljenje? Takođe procenite svrhu žalbe - šta je htela da postigne - u odnosu na njene stvarne posledice, kako negativne tako i pozitivne posledice. A ako je to prikladno, zapitajte se koji bi alternativni načini postigli željene ishode elegantnije.

Sada, ako znate u dubini vašeg srca da trošite previše vremena žaleći se zbog pogrešnih stvari, krenite u izazov života bez žalbi - i napišite nešto o svojim iskustvima u svom tajnom dnevniku (ili na Facebook-u, vaš je izbor) . Otkrićete mnogo o sebi u toku jedne nedelje bez žaljenja - i sigurno ćete dobiti neki zanimljiv materijal za obavljanje zamišljenog video pregleda!

Samo razmislite šta ćete biti u mogućnosti da ostvarite i kako će vaš život biti transformisan, kada prestanete da gubite energiju na žaljenje i počnete da koristite tu energiju konstruktivno.

Šaljem vam okeane ljubavi i želim vam nedelju dana bez razloga da se žalite.

Želela bih da čujem o vašim iskustvima i saznanjima o žaljenju, pa ih slobodno podelite ili na našoj blog stranici, ili na našoj FB stranici Momentum Strategies Coaching.

Vaš bez žalbe trener,
Lidija