Kada patimo od manjka vere u sebe, taj parališući osećaj ovladava nama, postaje važan deo našeg života a svaki korak koji želimo da napravimo prate sumnja i nesigurnost. Vremenom počnemo da optužujemo sami sebe. Zašto nismo hrabro odabrali bolju karijeru, ili započeli sopstveni posao, zašto nismo manje stidljivi u društvu, zašto ne uspevamo da izađemo iz sopstvene zone komfora?

"Zato što nikada nismo zaista mislili da mi to možemo", jednostavno zaključuje zen bloger Leo Babauta. Iako i sam priznaje da se nikada neće potpuno rešiti svojih sumnji, potpuno iskreno može da tvrdi da sada u sebe veruje više nego ikada. Iako to ne znači da je ubeđen da više nikada neće pretrpeti neuspeh, jer sasvim sigurno hoće.

Njegov trik je u tome da uvek treba pokušati, čak i ako na kraju ne uspete.

Pokušajte da bez straha otkrijete svoje nesavršenosti, stvorite nešto i pustite da vas ljudi osuđuju, razgovarajte sa nekim bez očekivanja da vas odmah zavoli. Jer greške koje pravite, vaše nesavršenosti, neslaganja sa vama i neprihvatanje nisu negativne stvari. Baš naprotiv.

Ma koliko vam izvikano zvučalo, greška je jedini način da zaista nešto naučite. Ako ne pokušate i ne pogrešite nikada nećete shvatiti šta to tačno niste razumeli. Greške su povratna informacija koja vam je neophodna da biste se razvijali.

Zato vežbajte sledeće:

- izađite iz svoje zone komfora

- otvorite se i budite spremni da vas ljudi ne prihvate

- ignorišite glas koji vas inače sputava

- izložite se nepoznatim situacijama

- prihvatite da je u redu da pogrešite

- naučite da ste jači nego što mislite.

I dok vežbate shvatićete da se dobro osećate i da ste bili sjajni od samog početka. Samo što sada u to i verujete.