- Tekst objašnjava zašto nam je teško da verujemo sebi kada donosimo važne odluke i zašto intuicija često biva potisnuta strahom i sumnjom.
- Autorka izdvaja šest uverenja koja jačaju samopouzdanje: da smo dovoljno dobri, važni, voljeni i sposobni da se izborimo sa izazovima.
Ponekad se nađemo pred odlukom koja nam oduzima san, mir i energiju. Razmišljamo o svim mogućim ishodima, analiziramo prednosti i mane i pitamo se da li ćemo pogrešiti. Što više razmišljamo, sve nam je teže da čujemo šta zaista želimo.
Pre nekoliko godina, jedna žena našla se upravo u takvoj situaciji. Suprug i ona kupili su dom iz snova i trebalo je uskoro da se usele, ali su se okolnosti promenile. Počeli su da se pitaju da li je preseljenje pravi izbor.
Osam dana provela je u razmišljanju, iscrpljena od pokušaja da pronađe savršen odgovor. A onda je, stojeći kraj prozora i posmatrajući zalazak sunca, iznenada počela da plače. Delom od umora, ali najviše od olakšanja.
U tom trenutku shvatila je da useljenje ipak nije pravi izbor – bar ne tada.
Nije dobila savršen odgovor koji je toliko želela, već onaj koji joj je jednostavno delovao ispravno. I to je bilo dovoljno.
Neki ljudi to nazivaju intuicijom, a ona unutrašnjim znanjem duše. Ponekad, kada utišamo neprestano analiziranje, možemo da prepoznamo šta nam je zaista važno.
Zašto nam je teško da verujemo sebi?
Kada donosimo važne životne odluke, često pokušavamo da pronađemo rešenje za koje ćemo biti sigurni da je najbolje. Međutim, odnosi, lične vrednosti i životne okolnosti toliko su složeni da razum ne može uvek da nam pruži jednostavan odgovor.
Zato se iznova vraćamo istim pitanjima, naročito noću, kada se utišaju svakodnevne obaveze, a na površinu isplivaju osećanja koja smo tokom dana zanemarivali.
Ponekad intuiciju ne možemo da čujemo jer je nadjačavaju strah, samokritika i sumnja u sebe. Plašimo se da ćemo pogrešiti, razočarati druge ili doneti odluku zbog koje ćemo se kajati.
Rešenje nije u tome da zanemarimo razum i slepo pratimo osećaj. Važno je da naučimo da prepoznamo sopstvene potrebe i prihvatimo da ne možemo da kontrolišemo svaki ishod.
Autorka Homejra Kabir, koja se bavi istraživanjem samopoštovanja, izdvaja šest dubokih uverenja koja nam mogu pomoći da živimo ispunjenije i sa više poverenja u sebe.
1. Sve je u redu
Ne moram sebe stalno da osuđujem niti da svaki svoj postupak pretvaram u dokaz sopstvene vrednosti.
Greške su deo života i ne određuju ko smo. Možemo da prihvatimo kritiku, naučimo nešto iz svojih postupaka i nastavimo dalje bez neprekidnog osećaja krivice.
2. Dovoljno sam dobra
Moja vrednost ne zavisi od toga koliko sam postigla, kako izgledam ili koliko sam se dopala drugima.
Ne moramo da budemo savršeni da bismo zaslužili ljubav i prihvatanje. Priznavanje greške ili odustajanje od nečega što nam više ne odgovara ne čini nas manje vrednim.
3. Ja sam ljubav
Mogu da pružam ljubav i da je primam, a da pritom ne moram da se odričem sebe.
Ljubav ne znači da treba da ispunjavamo svačija očekivanja ili da zanemarujemo sopstvene potrebe. Zdravi odnosi podrazumevaju bliskost, poštovanje i jasne granice.
4. Važna sam
Imam svoje mesto u svetu i moje prisustvo može da napravi razliku.
Ne moramo da budemo najuspešniji ili najprimećeniji da bismo imali značaj. Naša vrednost ogleda se i u načinu na koji volimo, podržavamo druge i živimo u skladu sa svojim uverenjima.
5. Mogu da se izborim sa izazovima
Teškoće i neuspesi ne umanjuju moju vrednost. Mogu da učim, rastem i menjam se kroz ono što proživljavam.
Ne moramo sve da možemo sami. Ponekad je snaga upravo u tome da zatražimo pomoć, prihvatimo da nam je teško i nastavimo kada budemo spremni.
6. Verujem sebi i životu
Ne moram unapred da znam kako će se sve završiti da bih napravila sledeći korak.
Ne možemo da kontrolišemo sve okolnosti, ali možemo da razvijamo poverenje u sebe i sposobnost da se prilagodimo promenama. Ne moramo da čekamo savršene uslove da bismo krenuli napred.
U galeriji ispod pogledajte i citate koji pomažu da prevaziđete nevolje u životu:
Šta da uradite kada se osećate zaglavljeno
Kada se nađete pred odlukom koju ne možete da donesete, pokušajte da zastanete i postavite sebi tri pitanja:
- Koje od ovih uverenja sam možda zaboravila?
- Šta bi se promenilo kada bih ponovo počela da verujem u njega?
- Kakav odgovor naslućujem kada prestanem da tražim savršeno rešenje?
Ne morate odmah da pronađete odgovore. Ponekad je potrebno vreme da se misli slegnu i da prepoznamo šta zaista osećamo.
Možda cilj nije da donesemo savršenu odluku, već da naučimo da verujemo sebi dok je donosimo. Jer unutrašnji mir ne dolazi uvek iz sigurnosti da smo izabrali najbolji put, već iz poverenja da ćemo umeti da se suočimo sa onim što nas čeka.
BONUS VIDEO:
