Kada se neko u redu za blagajnu progura ispred vas, izražavate li otvoreno svoje neslaganje s takvom drskošću ili gunđate u sebi? Ako na radnome mestu odrađujete posao za kolegu koji "surfuje" internetom, prigovorite li mu otvoreno ili ljutnja u vama ključa mesecima (možda i godinama)? Kada vas prijateljica satima zamara svojim pričama i oduzima vam dragoceno vreme, date li joj to do znanja ili ćutite i trpite?

Ljubav, prihvatanje i podrška okruženja su nam bitni za psihičku i za fizičku stabilnost, bez njih osećamo osamljenost, postajemo teskobni ili čak depresivni, a može nam oslabiti i imunitet pa padamo u rizik od različitih fizičkih oboljenja. Gledajući iz te perspektive, popuštanje, ćutanje i potiskivanje nezadovoljstva donosi nam niz dobrobiti, no u realnosti one su ipak samo iluzija, jer gubimo mnogo više nego što dobijamo.

5 reiki principa dobrog života (5): Kako da danas stvarno pokažete ljubav i poštovanje za svako živo biće...

Premda na takvo ponašanje nisu imuni ni muškarci, ipak su mu mnogo sklonije žene, kojima je i s genetskog aspekta "pristojnost" prirodnija. U telu žene ima mnogo manje testosterona, hormona "agresije", nego u telu muškarca, a i jin energija (koju karakteriše mekoća, pasivnost i popuštanje) tradicionalno se pripisuje ženskom principu i ženskom kvalitetu. No ćutanje i popuštanje su u velikoj meri uslovljeni vaspitanjem i društvenim normama i stereotipima, jer ženama uopšte se kroz život nameće daleko više "moranja" nego muškarcima, manje im je dozvoljeno u startu pa je jasno zašto mnogo češće od muškaraca protiv svoje volje sprovode tuđu.

Lepo, ljubazno i pristojno ponašanje zaista jesu kvaliteti kojih niko ne bi trebalo da se odrekne ili da ih se stidi. Svako od nas mnogo lakše i s manje otpora prihvata ljude koji su predusretljivi, empatični i spremni da pomognu. No, problem se javlja ako takvim ponašanjem prelazimo sopstvene granice, ako činimo suprotno svojoj volji i ako time poništavamo sami sebe, a to činimo svaki put kada uprkos nezadovoljstvu koje osećamo ne reagujemo na ono što nam smeta, već taj osećaj potiskujemo.

Ako se stalno tako ponašamo, ako stalno pravimo kompromise i kroz njih se na bilo koji način nesebično dajemo (kako bismo bili prihvaćeni i izbegli odbacivanje), kada dolazimo na red mi, naše potrebe i ono što nas zadovoljava? Kad biste sabrali sve situacije za života u kojima ste radili onako kako se od vas tražilo ili vam je bilo nametnuto, koji bi bio konačan rezultat?

PageBreak

Poštujte sebe i drugi će poštovati vas

Jer ako (gotovo) nikad nije po vašem, ako nikad ne prigovarate na nepravdu, već ćutite, popuštate i prihvatate kompromise - kada uopšte živite?

I onda kad vam nakon godina popuštanja i tolerancije jednom "pukne film" i odreagujete, rizikujete da se "zapalite" na sitnicu i to na krajnje neadekvatan način te zaista zaradite nerazumevanje i odbacivanje okoline.

Svako prilagođavanje drugom uprkos sopstvenom nezadovoljstvu, svako stavljanje drugog ispred sebe i popuštanje pred inteligencijom ili voljom drugoga negacija je sebe, a niko nije vredan da zbog njega radite protiv sebe; i ko god to od vas traži, otvoreno ili prikriveno, niti vam je prijatelj niti vas poštuje. Mnogi će muškarci reći kako njihove žene ostvaruju lično ispunjenje i zadovoljstvo time što udovoljavaju njima i u tome ne vide nikakav problem, no poražavajuća je činjenica da tako misle i mnoge žene - uglavnom one koje su kroz život bile izložene "mentalnom drilu", prvo roditeljskom, a potom i društvenom. Premda u sebi osećaju nezadovoljstvo, čitav život posvete muževima, deci ili nekome trećem, a same ostaju neostvarene.

Uprkos tome, ne negirajući ograničavajuću ulogu vaspitanja i društvenih stereotipa, svaki čovek ipak ima sopstvenu svesnost i može da bira kako će se u određenoj situaciji postaviti i hoće li kada mu nešto ne odgovara reagovati ili će ćutati. Ljudi koji prećutkuju nezadovoljstvo i sebi i drugima šalju jasnu poruku da sebe i ne cene (dovoljno), da (sami sebi) nisu bitni i da veću vrednost daju nekom drugom, njegovom ili njenom vremenu, osećanjima, stavovima i uopšte da više vrednuju tuđ život od svog.

Stoga, ako se drugi prema vama ponašaju s nedostatkom poštovanja, prvo se zagledajte u sebe i zapitajte se šta izražavate. Jer da bi drugi uvažavali vaš trud, sposobnosti, rad ili red, da bi cenili vaše vreme i vaš integritet, pre svega to morate raditi i sami. Ljudi intuitivno osećaju dokle smeju da idu, stoga morate jasno postaviti granice; a kada to učinite, ne samo da ih ni drugi neće prelaziti, već će vas više i ceniti.

Možda to neće učiniti baš svi, no takvi vam doista i ne trebaju u životu. Verovatno se to neće dogoditi ni preko noći, jer ste ljude navikli na to da vam mogu "skakati po glavi", no nemojte se obeshrabriti i dopustiti da vas poljulja griža savesti zbog mogućeg povređivanja drugih jer tada ponovno druge stavljate ispred sebe. Neka vam jedini kriterijum u postavljanju granica budu sopstvena osećanja. Jer ako tuđe ponašanje u vama izaziva nelagodu i nezadovoljstvo i ako osetite da popuštanjem izdajete sami sebe, onda osećaju krivice nema mesta.

Lujza Hej: 12 načina da zavolite sebe (odmah)...

Pa iako će vam možda na početku u takvoj situaciji klecati kolena i lupati srce, skupite hrabrost i suprotstavite se! Ne činite to eksplozivno ili iz ljutnje, već pokušajte, koliko god je moguće u tom trenutku, da budete smireni. Udahnite nekoliko puta da energija poteče, a onda krenite... Iznenadićete se koliko ćete tereta skinuti sa sebe, koliko ćete nakon toga biti ponosni i zadovoljni jer ste delovali u skladu s onim što osećate. I svaki će put biti sve lakše.

Svakako, imajte na umu da ako to ne učinite i tako nastavite dok vam ne pređe u naviku, osim rastućeg nezadovoljstva, niskog samopoštovanja i poklanjanja sopstvenog života drugima, rizikujete i vrlo ozbiljna fizička oboljenja koja su mnogo ozbiljnija od onih koja eventualno može stvoriti osećaj neprihvatanja nekolicine.