Navika je sama po sebi dobra pod uslovom da nas dovodi do onoga što želimo...
U trenutku kada shvatimo da smo se poprilično udaljili od svog cilja, neophodno je da se zapitamo koja nam je bila prvobitna namera i šta sada možemo učiniti po pitanju naše navike.
U neurolingvističkom programiranju postoji jedna pretpostavka koja kaže „Ako te ono što radiš ne dovodi do onoga što želiš, radi nešto drugo!".
Na prvi pogled toliko banalna i jednostavna i verujem da nisam otkrila toplu vodu, ali uprkos tome u savetovanje i psihoterapiji se često javljaju ljudi koji uprkos informacijama koje dobijaju iz okoline i dalje čine jedne te iste stvari i očekuju drugačiji rezultat.
Odabiraju partnere koji ih ne uvažavaju, a očekuju da će se njihova priča lepo završiti. Nezadovoljni su na poslu, ali se i dalje trude (iako šefovi to ne cene) i očekuju da će se situacija s vremenom popraviti. Imaju višak kilograma i nadaju se da će smršati kada više neće biti pod stresom (a pritom i dalje jedu i ne vežbaju).
NLP vežba pripreme za neprijatne situacije: kako da napravite svoj krug zaštite...
Ja sam svoj „aha efekt" doživela s jednim papagajem (lepo me istrenirao, kao Pavlov svoje pse). Naime, unazad koju godinu u našu kuću stigao je jedan papagaj. U početku je to malo stvorenje bilo vrlo plaho i sramežljivo, a onda je ulaskom u pubertet (da, i papagaji imaju pubertet) odjednom postao kreštavo pernato čudo.
Kako sam u jednom periodu radila od kuće, a kako je njegov kavez bio neposredno iza mog radnog stola, tako je i njegovo kreštanje bilo prilično iritantno i otežavalo mi rad (ko zna kakvi su bili moji članci u ono vreme). I kako bi mogla donekle u miru da radim, ja sam ga redovito puštala iz kaveza, kada bi njegovo glasanje postalo neizdrživo. I moj je papagaj dobio vrlo jasnu poruku: deri se i bićeš pušten iz kaveza.
