Želim da pojednostavim svoj život: Napuštam multitasking, vraćam se SINGL taskingu

Moram da priznam: koliko god da pišem o jednostavnom životu, koliko god da sam postova objavio o toj temi, u poslednje vreme ne bavim se singl-taskingom.

Ali od danas, vraćam se singl-taskingu.

Zašto? Zato što mislim da je stalno premeštanje fokusa pažnje vid bekstva. Imate osećaj da ste zaposleni, produktivni, a zapravo nešto izbegavate. Ne mislim samo na izbegavanje važnih zadataka, već i na razne tipove dosade ili nekih neprijatnih osećanja. Zato, uvodim nova pravila i trudiću se da ih poštujem:

1. Samo jedan tab na Internet pretraživaču (brauzeru) može da bude otvoren. Želim da se usredsredim na jednu stvar, da odgovaram na mejlove jedan po jedan, da radim samo na jednom zadatku. Ako mi je potrebno više tabova za jedan zadatak, onda mogu da budu svi oni otvoreni. Međutim, ako su mi otvoreni tabovi koji nemaju nikakve veze s mojim trenutnim zadatkom, onda ću ih obeležiti za kasnije ili dodati na listu zadataka koje želim da obavim.

2. Treba znam na čemu mi je fokus. Kad otvorim neki tab, moram da zastanem, svesno, pa da razmislim šta je to što želim da postignem: da li tražim informaciju, da i želim da nešto napišem ili samo da odgovorim na mejl. U svakom slučaju, treba da zastanem i proverim jesam li dovoljno svestan šta planiram.

3. Čitaću tekstove do kraja. Osim u situacijama kad moram hitno da prekinem, kad god otvorim neki tekst, treba da odlučim da li želim da uložim izvesno vreme i pročitam ga u datom trenutku. A to znači da mu se u potpunosti posvetim i da ga pročitam do kraja (naravno, ako je moguće, jer se može desiti da me nešto neočekivano prekine). Međutim, ako odlučim da tekst ne želim da čitam, onda dolaze u obzir dve mogućnosti - ili ga čuvam za kasnije ili ga odmah zatvaram.

4. Na telefonu treba da bude aktivna samo jedna aplikacija. Baš kao i na Internetu, i na telefonu često skačem s aplikacije na aplikaciju. Pokušaću da zatvorim sve na telefonu osim u slučaju kad baš hoću nešto konkretno da uradim: pošaljem poruku, odgovorim na mejl, pročitam nešto. Osvestiću trenutke kad prekidam započeto, kad skačem na nešto drugo. Mislim da mi je um u stanju u kojem mu lako razne stvari odvlače pažnju. Zato ću se potruditi da vežbam obraćanje pažnje na trenutke prekida, pa ću donositi svesnu odluku - da li idem za impulsom ili ne.

Dipak Čopra: 5 saveta za ulazak u ličnu zen zonu...

Nema ničeg lošeg u tome da me nešto prekine, ali pod uslovom da sam spreman da ostavim ono što trenutno radim i posvetim se nečem novom. Sasvim je OK da me prekinu - bilo da je u pitanju neki poziv ili moja deca, žena, i tako dalje. Međutim, voleo bih da napravim svesnu mentalnu belešku "u ovom trenutku menjam fokus pažnje", "ostavljam ono što radim" i "u potpunosti se posvećujem onom kome je moja pažnja potrebna" (pri tome nema nerviranja što me prekidaju). E sad, jasno mi je da neću moći da ovo izvedem baš savršeno (već su me prekinuli dok sam pisao ovaj pasus), ali ću se truditi da ovo vežbam kad god se setim.

Svesno ću isključivati kompjuter i telefon. Ne moram baš uvek da radim, da mi pažnja uvek luta, da uvek nešto proveravam. Ponekad ću svesno sve ostaviti na neko vreme, čitaću knjigu, ići ću u šetnju (bez slušalica), radiću nešto sa svojim voljenim bićem. Potrudiću se da svesno kažem sebi: "OK, sad počinje 30 minuta bez digitalnog sveta" (ili sat, ili dva sata, koliko god bude).

Ovo nisu ni stroga ni brzo primenjiva pravila, ali jeste nešto čemu stremim. Često ću ih kršiti, ali ću se barem truditi neko vreme - možda nedelju dana? A, nadajmo se, i duže!

Prevod: Kristina Ivanović

Izvor: Lovesensa