Put u blagostanje

Life coach Tatjana Divjak savetuje klijentkinju Kristinu koja je želela da promeni svoj odnos prema novcu i spozna razloge zbog kojih je trošila više nego što je smela.

Kristina: U godinama sam kada bi moj potencijal trebalo da rezultira maksimalnim prilivom sredstava, a ipak nije tako. Živim od plate do plate i zapravo jedva sastavljam kraj s krajem. Zbog toga sam stalno nezadovoljna i čini mi se da mi, iako živim relativno dobro, uvek nešto nedostaje. Čak i kada sebi priuštim nešto, preplavljuje me osećaj griže savesti, a kada mi stigne na naplatu račun za karticu, imam gorak ukus u ustima. U dugovima sam preko glave. Osećam strah od budućnosti. Finansijska kriza koja je uzdrmala svet na neki način me je podsetila da nemam stvari pod kontrolom i da je krajnje vreme da nešto preduzmem u vezi s tim.

Tatjana: Razumem da vam je plata nedovoljna, ali čini se da vaše veštine nadilaze zahteve koje stalni posao stavlja pred vas. Vaše obrazovanje, kreativnost i godine govore u prilog tome da imate šta da ponudite društvu. Šta biste mogli da učinite kako biste imali dodatne prihode uz platu koju redovno primate?

Kristina: Imam veštine, ali nemam vremena. Radno vreme i porodica potroše moj radni dan. Živim sa dvoje tinejdžera, a već godinama sam razvedena i nemam na koga da se oslonim.

Tatjana: Da li deca pomažu u porodičnim obavezama?

Kristina: Ćerka je upisala fakultet koji je izuzetno zahtevan, a sin je još u srednjoj školi. Njihov otac, od koga sam se razvela kad su bili veoma mali, ne pomaže mi finansijski, niti, što je još teže, učestvuje u njihovom vaspitanju. Sav teret tako pada na moja leđa, a oni su, iako su naoko odrasli, u godinama kad su izuzetno zahtevni pa njihovom vaspitanju posvećujem prilično energije i vremena.

Tatjana: Postoji li ipak prostor za slobodno vreme u kome biste mogli da povećate priliv u kućni budžet?

Kristina: Nažalost, to malo vremena koje mogu da nađem želim da posvetim sebi i odmoru. Ne mogu da radim od jutra do mraka.

Tatjana: Slažem se sa vama da određeno vreme treba posvetiti sebi, ali razlog zbog kojeg vam postavljam to pitanje je taj što ste nezadovoljni svojim finansijskim stanjem. Zbog osećaja da biste mogli da zaradite više pokušavam da izvidim gde je ta prilika za maksimizaciju zarade. Postoji li mogućnost da nađete novi posao koji bi bio bolje plaćen?

Kristina: Plaćena sam relativno dobro, a i zadovoljna sam okolinom na radnom mestu pa posao i poslodavca ne bih želela da menjam. Možda bih samo mogla manje vremena da ostajem na poslu ili barem da prestanem da nosim posao kući kako bih našla malo više prostora za nove aktivnosti koje bi mi osigurale prihod. Tim koji vodim ima potencijala pa bih mogla više posla da delegiram drugima.

Tatjana: To je odlična ideja, jer biste delegiranjem pomogli svom timu da razvije puni potencijal. Ono što je ohrabrujuće u vašem odgovoru je i volja da nađete aktivnost koja bi vam se finansijski isplatila. Šta bi to moglo da bude? Na koje svoje veštine možete da računate?

Kristina: Odlično vladam jezicima. Možda bih mogla da nađem angažman za prevode. Tako bih dodatnim honorarima mogla da smanjim dugove, a oni su čest izvor mog straha. Za taj posao mi nisu potrebna dodatna ulaganja jer već imam kompjuter i radni prostor u kome imam mir.

Tatjana: Odlično! Znanje i veštine imate, a ako taj posao budete radili od kuće, nećete ni deci uskratiti vaše prisustvo. Dodatni prihod pomoći će vam da stanete na noge i osetite da postoji prostor za poboljšanje finansijske situacije, pa će i strah nestati. No, osim vas, i vaša deca bi mogla da doprinesu kućnom budžetu, pa makar i na simboličnom nivou. Na taj način daćete im dobar primer i u vaspitnom smislu, što je veoma važno. Steći će i sami osećaj sopstvene vrednosti. Mislim na povremeni honorani posao kao što je čuvanje dece u večernjim časovima za vašu ćerku ili pomoć komšijama koja bi vašem sinu pomogla da zaradi džeparac, a vama pružila osećaj da niste sami i da ne zavisi sve od vas.

Kristina: Nisam o tome razmišljala, ali mogla bih da porazgovaram s njima o tome. Imamo psa, kog moj sin obožava i s njim šeta tri puta dnevno, a i u komšiluku postoje ljudi koji bi bili zainteresovani za šetnju svojih pasa. Predložiću sinu da se malo pokrene u tom smislu. On bi to sigurno voleo, a biće mu lakše i da našeg psa redovno šeta kad zna da će sebi na taj način obezbediti džeparac.

Tatjana: I tu smo napravili veliki korak napred. Proverimo još poneku mogućnost. Da li biste pokušali da razgovarate sa ocem svoje dece i saznate da li bi mogao da doprinese pokrivanju dela troškova svoje dece?

Kristina: Nisam sigurna da bi to imalo smisla. Zapravo, rado bih izbegla taj razgovor s njim.

Tatjana: Šta vas sprečava da porazgovarate s njim?

Kristina: Osnovni razlog je taj što verujem da će odbiti, pa mi se čini kao da ga uzalud molim.

Tatjana: Kada biste verovali u mogućnost da neće odbiti, da li biste mogli da se dogovorite s njim da novac uplaćuje na račun svojoj deci ili da im otvori neki oblik štednje kako bi mogli kvalitetnije da se školuju ili da krenu po završetku školovanja u život? Setite se da tako ne pomaže vama, nego njima. Možda im, svojim stavom i nespremnošću na razgovor s njihovim ocem, ukidate neka njihova prava.

Kristina: Taj argument bi mogao da me podstakne na razgovor.

Tatjana: Odlično. Kada ćete razgovarati s njim?

Kristina: Nazvaću ga nakon razgovora s vama.

Tatjana: Napravili smo prve važne korake u poboljšanju vaše finansijske slike. Novi priliv novca je, dakle, moguć. Osim toga, postoje i drugi načini da kvalitetnije upravljate svojim finansijama, a to je racionalnije raspolaganje novcem. Najbolji način da uvedete red u to kako trošite novac jeste da uvedete samodisciplinu u navike trošenja. Ako procenite da je i ta mera potrebna – ukinite karticu i time presecite žilu kucavicu koja vam omogućava da trošite ono što zapravo nemate.

Kristina: Ne mogu sebi da oprostim činjenicu da sam se dovela do toga nemam ušteđevinu. To je zaista krajnje neozbiljno, ali ne krivim nikoga nego samu sebe, rasipnost i potpuno nerazumevanje pojma novca. I baš sad, na početku globalne recesije, odlučila sam da bi trebalo da  počnem da štedim.

Tatjana: Da biste promenili način na koji trošite novac, pre svega bi trebalo da poradimo na vašem odnosu prema novcu. Čini se da na tom području postoji dosta ljutnje i negativnih osećanja. Vaša odluka da ne želite da tonete dalje u dugove biće početak rešenja – vraćanja u pozitivni saldo na bankovnom računu. Ali to nije jedino što bi trebalo da uradite. Biće, verovatno, potrebno da krenete u promenu stila života koji je posledica nerealnog procenjivanja ili možda i nečeg težeg – nedostatka samopouzdanja koji je u korenu vašeg nezadovoljstva. Svaki put kad poželite da kupite nešto, razmislite koliko će vam ta kupovina pomoći u izgradnji onoga što vam zapravo nedostaje – samopoštovanja. Naime, najčešći razlog za preteranu potrošnju je osećaj manje vrednosti ili neispunjenosti u nekom od područja života („ionako nemam nikakvo zadovoljstvo u životu”). Razmislite, dakle, šta za vas predstavlja izvor trenutnog zadovoljavanja potreba koji vas zapravo gura dublje u ponor nezadovoljstva na duge staze. Jednom kada uočite svoje navike, trebalo bi da ih zamenite novim načinom na koji donosite odluku o kupovini, sagledavajući odnos koristi i cene koju to zadovoljstvo ima. Budite spremni da potrošite samo na ono što vam je zaista važno.

PageBreak

Ograničite odlaske na mesta koja vas inspirišu na kupovinu i trošenje.

Počnite (samo)analizu čišćenjem svog ormara: ima li tu stvari koje (gotovo) nijednom niste obukli? Odvojite stvari koje više ne želite da nosite i poklonite ih nekoj humanitarnoj organizaciji. Na taj način ćete osvestiti svoju stvarnu situaciju: ne radi se o tome da nemate šta da obučete! Donesite odluku da ove sezone nećete kupiti nijednu novu stvar. Preterano trošenje je loša navika i biće vam potrebno dosta samokontrole da od te navike odustanete. Dajte sebi vremena i korak po korak osvajajte nov teren.

Sledeće što bi trebalo da uradite je da odmah počnete s planom programa štednje.

Koliko tačno dugujete, koliko zarađujete i koliko vremena će vam biti potrebno da vratite dug? Ima li načina da nekim dodatnim poslom još zaradite? Setite se da je najveći problem kod duga zapravo zatezna kamata koja bi uskoro mogla da vas košta i više nego što znate. Koji cilj želite da postignete nakon toga – štednja za nešto što je vrednije i sa čime ćete osetiti da ste uspeli da pobedite lošu naviku? Upitajte se: „Šta želim da postignem?”

Uvedite samodisciplinu u svoj život.

Prepoznajte šta vas tera na trošenje i zatim samodisciplinovano izbegavajte takve situacije ili raspoloženja. Ograničite i odlaske na mesta koja vas „inspirišu na kupovinu” (shopping centre, supermarkete, centar grada s blještavim izlozima…).

Kontrolišite kako trošite novac.

Ne dozvolite da novac kontroliše vas dovodeći vas u trenutnu ekstazu, nakon koje sledi griža savesti. Odredite nedeljni limit i plan trošenja koji prvo pokriva iznose za namirnice preko potrebne za život. Odredite i načine na koje možete da postignete određene uštede (manji izdaci za neophodne stvari). Vodite evidenciju i držite se proračuna. Izbegavajte neplanirane kupovine koje nisu predviđene proračunom. U slučaju visokog duga strogo je zabranjeno da trošite novac koji nemate.

Kupujte samo po unapred napravljenom popisu ili odluci.

Svaku stvar koja vam je potrebna pre kupovine stavite na listu, uključite u proračun i još jednom razmislite da li vam je zaista neophodna (odnosno šta ćete zapravo dobiti kupovinom). Dobar savet je da pustite odluku da odleži sedam dana pa ako i nakon toga verujete da vam je to nešto toliko potrebno – kupite.

Obavežite se na odgovornost pri trošenju novca nekoj osobi u koju imate poverenja i koju poštujete.

Neverovatno je koliko se lakše pridržavamo svojih odluka ako smo se nekome (osim samima sebi) na to obavezali. Life coach bi vam pomogao, a ulaganje u taj oblik rada smatrajte investicijom. Ako sebi ne možete da priuštite takvu investiciju, obavežite se nekome do čijeg vam je poštovanja stalo. Poštovanje tada ima još veću vrednost za sve.