Sindrom sagorevanja (eng. Burnout syndrome) je posledica hroničnog, nagomilanog stresa i psihofizičke iscrpljenosti.

Često se javlja kao posledica preteranog rada i konflikata na poslu (sagorevanje na poslu) mada se može javiti i u nekom drugom domenu života gde osoba doživljava hronični stres.

Da li i vi težite savršenstvu: 5 rečenica koje otkrivaju perfekcionizam...

Hroničan stres može dovesti do javljanja niza psihosomatskih tegoba (povišenog krvnog pritiska, glavobolja, konorarnih bolesti, povišenog lučenja hormona stresa, stomačnih tegoba, nesanice itd.) kao i psihičkih problema (intenzivne i hronične anksioznosti, besa, depresije, apatije, čestih promena raspoloženja, problema sa koncentracijom itd).

Najčešći uzroci sagorevanja su:

  • Kompulzivna (preterana i prisilna) želja za samodokazivanjem
  • Preterani rad i preteran osećaj odgovornosti i brige na poslu
  • Zanemarivanje sopstvenih potreba i želja
  • Pomeranje konflikta - osoba ne zna koji su stvarni uzroci njegovog/njenog konflikta, ne ume da ih jasno definiše i prepozna
  • Nedostatak prijatelja, socijalnih kontakata, hobija i interesovanja van posla
  • Poricanje problema - kada se priča o problemu osoba postaje cinična ili agresivna, osoba misli da poricanjem i izbegavanje kontroliše problem i sopstvena osećanja
  • Povlačenje - minimiziranje socijalnih kontakata, moguće konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci
  • Depersonalizacija - život osobe postaje serija mehaničkih i rutinskih radnji, osoba se oseća apatično i ispražnjeno
  • Osećaj unutrašnje praznine usled nedostataka socijalnih kontakata, podrške i uživanja u životnim aktivnostima
  • Depresivnost

Šta dovodi do sagorevanja na poslu?

Konflikti na poslu ili porodici (u sredini kojoj je osoba svakodnevno izložena i uključena), hronično nezadovoljstvo i nezadovoljavanje želja prethode javljanju sindroma sagorevanja. Naglašavam da ovakva vrsta negativnih događaja prethodi a ne izaziva sindrom sagorevanja. Zašto? Zato što ne dolazi do sagorevanja kod svih osoba koje su izložene napornom radu, konfliktima i svakodnevnom stresu. Samo osobe sa određenim predispozicijama su sklone sagorevanju.

Karakteristike ličnosti osoba koje su sklone sagorevanju i hroničnom stresu?

Karakteristike koje osobu čine predisponiranom za sagorevanje su: sklonost anksioznosti i depresivnosti (emocionalna nestabilnost), sklonost osećanjima krivice i samooptuživanju, preterani perfekcionizam i savesnost, nesigurnost u sebe i snažna potreba da se to kompenzuje putem samodokazivanja, emocionalna nepismenost (osobe koje ne umeju da izražavaju emocije, da govore o tome kako se osećaju, šta ih muči i da to podele sa drugima), odsustvo asertivnosti (agresivni ili pasivni stil komunikacije - osobe koje ili odustaju od svojih želja ili na frustracije reaguju agresivno), emocionalna praznina (nedostatak socijalnih veza, komunikacije u pratnerskim odnosima, usamljenost, nedostatak interesovanja), odsusutvo socijalne podrške.

Kako sprečiti sagorevanje na poslu?

Zbog toga što sagorevanje može imati negativne posledice na zdravlje osobe postoje brojni preventivni programi koje organizuju kompanije za svoje zaposlene, kako bi jačali prevenciju ovog sindroma. Šta sve treba preduzeti u svrhu prevencije i lečenja posledica sagorevanja:

1. Izbegavati preterani rad i preterano opterećenje na poslu - praktikovanje normalnog radnog vremena (ne više od 40 časova nedeljno), odmaranje tokom vikenda, nepraktikovanje poslovnih aktivnosti kod kuće.

PageBreak

Da li preuveličavate ličnu odgovornost?

Na poslu treba obavljati svoje aktivnosti savesno i pošteno ali ne presavesno i sa preteranom brigom i nerealističnim i preuveličanim osećanjem lične odgovornosti.

2. Sticanje asertivnih veština komunikacije - učenje kako da izrazite drugima ono što želite ili ne želite, na način koji nije agresivan ili arogantan. Učenje da kroz komunikaciju izrazite svoja osećnja, želje i stavove kao i zaštitite sebe od agresivnih osoba. Učenje kako se konstruktivno rešavaju konflikti, kako u formalnoj komunikaciji (na poslu) tako i u neformalnoj (u prodici sa prijateljima i sl.).

3. Fizička aktivnost - odlasci u teretanu, svakodnevne šetnje ili trčanje, vožnja bickla, fubal ili neki drugi sport. Fizička aktivnost povećava vašu otpornost na stres, dovodi do lučenja endorfina i zdravog umora.

Kako zaustaviti negativne misli: 4 laka pitanja koja će vas činiti srećnim svakog dana...

4. Učenje veština za postizanje relaksacije - učenje tehnika disanja, tehnike progresivne mišićne relaksacije, meditacije i sl.

5. Jačanje emocionalne pismenosti - učenje da se prepoznaju i imenuju soptvena osećanja i misli koje ih izazivaju, učenje da se priča o osećanjima, željama i potrebama, učenje veština upravljanja osećanjima.

6. Učenje adekvatnih strategija za nošenje sa stresom - smanjivanje perfekcionizma, učenje da se nosi sa negativnim mislima koje se uporno ponavljaju, učenje tehnika za oslobađanje nagomilanog negativnog emocionalnog naboja.

7. Jačanje samopozdanja i samovrednovanja - učenje kako da promenom svog načina razmišljanja i aktivnim suprotstavljanjem ukorenjim negativnim, samoporažavajućim stavovima ojačajte samopouzdanje i prihvatite sebe. Ako želite da ojačate svoje samopouzdanje pogledajte moj program formula samopouzdanja.

8. Jačanje socijalnih veza, socijalne podrške i mreže prijatelja van posla - pronalaženje adekvatnog socijalnog kruga u kojem se osoba oseća prihvaćeno, pronalaženje osoba sa kojima se može ostvariti kvalitetna i ispunjujuća (sadržajna) komunikacija.

9. Pronalaženje aktivnosti koje osobu ispunjuju i dovode do zadovoljstva - pronalaženje hobija, neke aktivnosti koja osoba radi isključivo radi uživanja i praktikovanje takvih aktivnosti na dnevnom nivou.

10. Jačanje porodičnih odnosa - unapređenje odnosa sa bračnim partnerom, decom.

Izvor: Vaš psiholog