U životu mi je najviše pomogao strah. Svaki put kada sam osećala da mi se srce steže, da gubim dah, da ne vidim budućnost i ne želim tog trenutka da je vidim - znala sam da moram dalje. Da moram da se suočim, da ga prihvatim i naposletku - da ga prevaziđem. I mnogo mi je pomogla tuga. Jer sam želela da je se otresem, da je skinem poput preteškog tovara pod kojim se savijam i sve više tonem. Ništa nije prolazilo dodirom dlana o dlan. Svaki gubitak se utiskivao duboko i otkrivao neke nove mračne dubine ličnosti za koje i nisam znala da postoje. Ali dubine kriju i svoje lepote, tajanstveni svet misli i osećanja koje samo mi možemo da transformišemo i da napravimo "od kamena zlato".

Dosta su mi pomogle i sumnje. U sebe. Da li ja to mogu. Da li ja to smem. Da li je nešto moguće. "Postoje samo dva načina da živiš", reči su Alberta Ajnštajna. "Da živiš kao da ništa nije čudo ili da živiš kao da je sve čudo." Sve te nove emocije, jake, silovite, nagle, uzburkane, i one tihe, nežne, mile, mirne, pomogle su mi da izaberem da živim život kao da je sve čudo. Čak i onda kada je u njega najteže verovati.

Budite nasmejani - svakog dana! Kako da savladate bes, usmerite pažnju i savladate negativnost otkriva Jasmina Stojanović

Sve što je materijalno naše, samo nam je pozajmljeno. I ovo telo i ono čime ga ukrašavamo, prostorije u koje ga smeštamo, mesta u koja ga vodimo. Svakog trenutka možemo biti prebogati i presiromašni, zadovoljni ili nezadovoljni, sami ili ispunjeni. Mi često nismo kovači naše sreće, mi smo i osvajači. A najveća je pobeda osvojiti samog sebe...

Zato je upravo ono što smo naučili, što smo spoznali, što smo osetili - nešto što nam nije dato i samim tim niko nam ga ne može oduzeti. Možemo ostati bez posla, ali ono što umemo - nosimo u umu, srcu i duši. Može nas ostaviti voljena osoba, ali ona ne može biti i krvnik ljubavi koja nas ispunjava i obasjava. Možemo izgubiti sve, a opet, kad imamo sebe - ruke su nam pune i prepune i sve možemo ponovo stvoriti.

Kvantna fizika dokazuje moć namere: kako da igrate "kosmičke školice" otkriva Jasmina Stojanović

I ovo nije filozofija za utehu kada teška vremena naiđu. Ovo je saznanje koje lako zvuči a teško se stiče. Zato nije ni važno u koji ćemo grad poći, kojim ćemo morem ploviti i čijim ćemo obalama hodati tražeći spokoj, mir ili nadu. Ako u sebi nosimo tugu, bol i usamljenost, svako će vino biti isto gorko, svaka će muzika biti jednako tužna a ljudi deleki i strani. I nije važno da li se hranite zdravo, vežbate redovno i čitate mnogo ako stalno padate na ispitu ljudskosti, ljubaznosti i dobrote, jer to su kvaliteti kojim treba da se hvalite, to su obeležja koja treba ponosno da nosite.

Ali je zato veoma važno da se smejete - i onda kada vam život daje najmanje razloga za to. Sve ono što vam okupira um nemirom i strahom, nije vam prijatelj. A sve ono što je ispunjeno smehom, ljubavlju, srećom predstavlja kapije vaše duše i ništa nad vama tada neće ni imati moć. Na kraju, svi padamo u sopstvene ruke - onaj kome su čiste može da se raduje.

Izvor: Sensa