Da li vas prate mrčne senke iz prošlosti? Postoje li situacije iz davnih dana zbog kojih ne možete da krenete napred? Štta je to što vas sputava da živite srećno i ispunjeno? Jedin način da se oslobodite toksičnih osećanja i loše karme jeste oproštaj. Čak i ako oproštaj izgleda nemoguće, on je neophodan za vaše duhovno isceljenje. Opraštate jer imate samilost prema sebi. Opraštanje je manifestacija ljubavi prema sebi i prema drugima. To ne znači da treba ćutati, i dalje biti pored te osobe, potisnuti, ne obratiti se za pomoć ili da osoba koja vas je emotivno povredila treba da nastavi sa takvim postupcima, već znači otpuštanje tereta sa vaše duše.
Uzmimo za primer ženu koja se razvela zbog preljube i iskreno mrzi bivšeg muža. Čak i pomen njegovog imena izaziva joj grčeve u stomaku i mučninu. Emocionalni otrov je toliko jak da više ne može da izdrži. Potrebna joj je pomoć, i ona počinje da primenjuje razne tehnike kako bi se oslobodila besa. Viče u jastuk, trči, trenra, razgovara sa prijateljima, trudi se da menja način života... Sve je ovo dobar plan, ali ako u njenom srcu postoje još uvek otrovne emocije pema njemu, ona će se uvek vraćati na staro, a sav trud će samo privremeno izgledati kao konačno rešenje. Taman kada pomisli da je napravil korak dalje, ona na ulici sreće bivšeg muža i njen bes rasplamsava još više nego ranije. Sve donosi samo privremeno olakšanje, a jedino oproštaj leči emotivnu ranu u celosti.
Jedini način da se zaleče rane je oproštaj. Žena iz navedenog primera treba da oprosti bivšem mužu jer je povredio. Kako znate da li ste zaista nekome oprostili? Susret sa njim više ne budi nekadašnja osećanja. Ime ove osobe više ne izaziva burnu emocionalnu reakciju. Drugim rečima, dodirivanje rane više ne boli - to znači da ste zaista oprostili. Naravno, ožiljak će ostati; na emotivnom telu, kao i na koži, ostaju tragovi. Ono što se dogodilo ostaje u vašem sećanju, sećate se svega što ste doživeli, ali nakon svega, kada je rana zarasla, više ne boli.
Istina je da je teško oprostiti, ali ne zato što to ne umemo, već zto što na to nismo navikli. Kao deca, sa potpuno čistim srcem i umom, lako smo praštali. Kada se posvađate sa drugom, to traje par minuta, a onda nastavljate zajedno da se igrate.
Možda upravo sada mislite: „Oprostite drugima: lako je reći! Voleo bih, ali ne ide“. Imamo stotine razloga i izgovora za stvari koje ne možemo da oprostimo. Ali ovo nije tačno. Istina je da ne umemo da praštamo, jer smo navikli da ne praštamo. Nikada nismo pokušali oprost, samo smo savladali umetnost neopraštanja. Mi imamo urođenu sposobnost da to uradimo, ali kroz život naćalost stičemo naviku da ostavimo u zavisti, mržnji i besu. To je rat ega, zamka gordosti i besa, emocija koje nas sprečavaju da postanemo najbolja verzija sebe.
Kako onda oprostiti? Prvo napravite spisak svih za koje mislite da treba da im se oprosti, a zatim oprostite svakome od njih. Ako nemate vremena da vidite nekoga ili priliku da pozovete, zamolite kako mu opraštate u svojim molitvama i u snovima. Zatim napravite listu onih koji su vam naneli nepravdu — onih kojima treba da oprostite. Oprostite im svima, shvatite da šta god da urade, vi nemate ništa s tim. Zapamtite, svako ima svoj san.
Pre ili kasnije, u životu shvatamo da da sebi treba da oprostite sve rane i sav otrov, svu patnju koje ste sebi naneli stvarajući upravo takav san. A kada oprostite sebi, dolazi harmonija sa sobom, jača se zdrava ljubav prema sebi. Ovo je največi oproštaj - kada konačno oprostite sebi.
Osloboditi se stare i loše karme je jednostavno: dovoljno je odbaciti ovu ideju, odbiti da verujete u nju - i nema više karme. Nema potrebe da patite, nema potrebe da plaćate bilo šta - vreme je da dopustite lekovitom oproštaju da deluje. Ako možete sebi da oprostite, karma jednostavno nestaje. Od tog trenutka život počinje iznova.
Izvor: Sensa