Za mnoge starije ljude, odlazak u penziju je vreme za razmišljanje. Kada se malo udalje od svakodnevne gužve i rada, shvate da su propustili mnoge stvari u mladosti za kojima počinju da žale. Međutim takvo preispitivanje može imati pozitivan uticaj, da ih pokrene da počnu da rade stvari koje žele i za koje sada imaju vremena i resursa. Određeni stručnjaci iz sfere psihologije naveli su 4 stvari za kojima ljudi žale kada ostare jer ih nisu uradili. Ovo može biti motivacija za osobe u poznim godinama da počnu sada da ih realizuju, a i za mlade da na njih obrate pažnju.
1. Zato što nisu stavili zdravlje na prvo mesto
Kada smo mladi obično ne obraćamo toliko pažnju na zdravlje već nam je fokus na sasvim drugom mestu. Međutim svakom godinom, većina ljudi postaje sve svesnija centralne uloge koju zauzima zdravlje. Mnogi penzioneri žale zbog toga što nisu dali prioritet svom fizičkom zdravlju. Radili su dugo, preskakali obroke, a sada se suočavaju sa zdravstvenim problemima. Da biste izbegli ovo žaljenje, ključno je da uskladite posao i zdravlje tokom karijere, a ne samo u penziji. Fokusirajte se na ono što sada možete da kontrolišete. Usvojite zdravije navike, potražite savet lekara i zapamtite da nikada nije kasno da počnete da donosite bolje odluke za svoje zdravlje.
2. Zato što nisu ostvarili srdačnije veze sa ljudima
Kada ljudi prestanu da rade, shvataju da su jedino razvili društvene odnose sa kolegama na poslu, i počinju da pate jer se nisu angažovali van posla ni na jednom polju. Toliko penzionera kaže da bi voleli da su proveli više vremena sa porodicom i prijateljima umesto što su radili po ceo dan. Karijera, iako je važna, često je cena propuštenih uspomena sa voljenim osobama. Međutim, psiholozi kažu da nikada nije kasno da se ponovo povežete sa bliskim ljudima. Sada kada nemate radnih obaveza, imate više vremena da date prioritet izgradnji veza. Počnite tako što ćete im se obratiti i obnoviti odnose. Provedite kvalitetno vreme sa svojim partnerom, prijateljima ili decom. Dajte sebi šansu da upoznate nove ljude, da se zaljubite i stvorite nove, sveže veze.
3. Zato što nisu odvojili vreme za sebe
Mnogi penzioneri smatraju da u odsustvu posla njihov osećaj svrhe i identiteta postaje maglovit. Kada psiholozi to primete kod svojih klijenata, kažu da je to obično zato što su zanemarili vreme za samospoznaju u mlađim godinama. Bez čvrste osnove da znate ko ste i šta volite, odlazak u penziju može biti vrtoglavo i uznemirujuće iskustvo. Takođe navode da mnogi klijenti žale što nisu uložili vreme da istraže sebe. Posao često definiše naš identitet, a kada to nestane, može se pojaviti osećaj gubitka. Savet stručnjaka je da istražite hobije, interesovanja i strasti pre odlaska u penziju, da izgradite snažan osećaj koji će da prevaziđe profesionalni identitet.
4. Zato što nisu bili spontani, već stalno na oprezu
Kada se osvrnemo na svoj život, mnogi od trenutaka koji će se najviše isticati su oni koji su bili izazovni. Ako smo u mlađim godinama previše oprezni, propuštamo značajna iskustva. koja su ključna za izgradnju naše ličnosti. Mnogi penzioneri bi voleli da su preuzeli više rizika, kako lično tako i profesionalno. Osećaju da su igrali previše sigurno i da su propustili predivne prilike. Važno je da zapamtimo da nikada nije kasno da preuzmemo rizik i izađemo iz zone komfora, i da odlaganje avantura može kasnije da nas košta propuštenih, nezaboravnih uspomena. Mnogi penzioneri pominju mesta koja nisu uspeli da vide ili iskustva koja su propustili, jer su svoje snove o putovanju odlagali čuevnom rečenicom "jednog dana". Ako ste u mogućnosti, istražite lokalna mesta, idite na jednodnevne izlete ili planirajte duži odmor. Čak i ako ne možete da putujete daleko, istražite svoje lokalno okruženje i prepustite se novim iskustvima.
Ako vam je ovo bilo zanimljivo, pročitajte i mudrosti koje saznajemo sa 50 godina.
BONUS VIDEO:
Izvor: Sensa