Ana Rodić je kouč, NLP master, hipnoterapeut, završila je PEAT procesor program po metodi dr Ž.Slavinskog i edukant je napredne edukacije iz oblasti Transakcione analize u okviru Balkanske asocijacije transakcionih analitičara TAUS.
Ana nam objašnjava kako teče put isceljenja nakon raskida, kada smo spremni da se ponovo otvorimo drugoj osobi i zašto se dešava da ostajemo zatočeni u disfunkcionalnim vezama.
Zašto često ljudi zdravu rutinu u vezi brkaju sa monotonijom i dosadom? Da li je možda uzrok tome zavisnost od toksičnog adrenalina?
Većina ljudi poistovećuje zaljubljenost sa zrelom ljubavlju, i to može biti jedan od uzroka problema u održanju partnerske veze. Naime, u periodu zaljubljenosti, osoba oseća intenzivno osećanje prijatnosti i uzbuđenja, ali kao rezultat sopstvene projekcije predstave o partneru i kao rezultat precenjivanja i idealizacije.
U tom periodu, emocije i fizičke senzacije su intenzivne, osobe se osećaju ‘’kao da lete’’, ali se partner ne poznaje, ili se poznaje u slaboj meri. Kako vreme prolazi I odnos se intenzivira I produbljuje, osobe se bolje upoznaju, i tada spadaju neke ‘’maske’’, a svakako se gubi ili smanjuje mistifikacija.
Upoznajemo realnost osobe, sa svim vrlinama, ali i manama i efekat iznenađenja polako splašnjava. Kako se odnos produbljuje, sve više se ide u intimnost.
Međutim, često se intimnost povezuje sa fizičkim kontaktom i se*sualnim kontekstom, dok se ona u suštinskom značenju zapravo odnosi na sledeće: Osobe su intimne ako se odnose jedna prema drugoj sa autentičnim emocijama i željama bez cenzure (cenzura bi bila: ljuta sam ali to neću reći; ili stid me je ali to neću pokazati itd).
U intimnosti nema skrivenih poruka, i socijalni i psihološki nivo komunikacije su usklađeni (ono što kažem i uradim je u skladu sa onim što mislim i osećam), a to može biti doživljeno kao dosadno, monotono ili neizazovno.
Intimnost u kasnijoj fazi veze podrazumeva i rutinizaciju nekih aktivnosti, što se može činiti dosadno, a zapravo treba biti svestan da je to deo jačanja i produbljivanja odnosa.
Ljudi mogu da povremeno osveže rutinu, a da zadrže konstantnost zajedničkih aktivnosti i navika, jer su važni za održanje intimnosti. Ne može se poreći ni romantizovani uticaj filmova i kulture koja propagira partnerski odnos kao idiličnu sliku večno zaljubljenih, nasmejanih i uvek srećnih parova.
Koji je to momenat kada shvatamo da treba da stavimo tačku na odnos?
Ukoliko doživite nasilje i zlostavljanje bilo koje vrste (fizičko, emotivno, psihološko), odnos treba odmah prekinuti, bez iluzije da će se stvari vremenom promeniti. Ipak, zlostavljanje nije uvek eksplicitno, samim tim je i teže uočljivo.
Razni oblici manipulacije su često prisutni, kao što je gaslajting (sluđivanje) i pasivna agresija. U ovim slučajevima, treba obratiti pažnju na dominantno i ponavljajuće osećanje koje imate u odnosu, ali i na neke ponavljajuće situacije u kojima se nalazite.
Recimo, ako ste često iscrpljeni ili plačljivi, ako vam je narušeno samopouzdanje, zatim ako vam partner zabranjuje ili ograničava mogućnost slobodnog obavljanja posla ili ostvarivanja socijalnih kontakata, ako ste u zajedničkom društvu sa partnerom često podvrgnuti neprijatnim komentarima na vaš račun, to su sve znaci toksičnog odnosa.
Ukoliko sami niste sposobni ili spremni da ih primetite, nemojte zanemarivati komentare bliskih ljudi koji vam na to skreću pažnju.
Zašto se ljudi teško odlučuju za raskid i zašto se plaše suočavanja sa realnim problemom? Koji strah ih najčešće blokira?
Ljudi se generalno plaše neizvesnosti, ne samo u ovom slučaju. Nekada se odluka za raskid prolongira jer se razmišlja o potencijalnom scenariju u budućnosti nakon što se partneru pruži ‘’samo još jedna šansa’’.
Zatim, ukoliko je osoba dugo bila u toksičnom odnosu, moguće je da bude iscrpljena, oslabljene volje i samopouzdanja, pa nema vere u sebe niti u mogućnosti za to da upozna nekoga sa kime bi u budućnosti mogla da razvije nov, zdrav odnos.
Nekada nam je teško da izađemo iz nekog dužeg odnosa jer nas je partner ubedio “da nas niko neće voleti kao on’’. Tada je važno da se okrenemo sebi i upoznamo se bolje sa tim našim strahom i svim ostalim povezanim strahovima.
Takođe, važno je da upoznamo sebe i usmerimo se ka jačanju svojih vrlina, dobrih strana i prednosti. Sve dok osoba ne shvati i ne oseti da je vredna ljubavi, pažnje i poštovanja nezavisno od partnera, njena sreća će biti u tuđim rukama.
Kako nakon raskida nastaviti dalje?
U zavisnosti od nekoliko faktora, nastavak života nakon raskida veze može se ostvariti sa različitim stepenom lakoće ili težine. Nastavak i oporavak će duže trajati ukoliko je toskičnost bila izražena i dugo prisutna u odnosu, i obrnuto.
U svakom slučaju, kada jednom stavite tačku i odličite da prekinete, najprem osvestite sve razloge prekida, i stalno ih se podsećajte. Zatim, još neki od predloga za aktivnosti nakon raskida su:
- Izbegavajte zajednička društva i mesta i zamolite bliske ljude da ne potežu priču oko bivšeg partnera.
- Ne posećujte njegove / njene profile na društvenim mrežama
- Oslobodite se partnerovih stvari koje su ostale kod vas
- Okružite se podržavajućim ljudima, koji vas vole, slušajte lepe reči,
komplimente, namerno i svesno ih tražite. Ako shvatite da zamarate ljude, potražite stručnu podršku koja će vam u ovome pomoći! - Izađite u prirodu, u društvo, krenite na neki kurs, učlanite se u neku grupu
- Posvetite se sebi, uradite sve ono što niste stigli/mogli dok ste bili u vezi – čitanje, neka putovanja, izlasci sa društvom, neki kurs, edukacija, nega, spa, treninzi..
Kako izgleda proces isceljenja i koliko obično traje?
Proces isceljenja nakon raskida je individualan i zavisi od više faktora: kapaciteta za suočavanje sa gubitkom, prisustva podrške, mogućnosti obavljanja smislenih i svrsishodnih aktivnosti, načina na koji je veza raskinuta itd.
Raskid je vrsta gubitka, i glavna emocija koja je prirodan odgovor na gubitak je tuga. Dakle, prirodno je da osoba nakon raskida bude tužna. Međutim, jako je važno biti svestan zašto se odnos završio. Ako smo ostavljeni bez objašnjenja, očekivano je da odreagujemo zbunjenošću, možda I ljutnjom.
Ako nas je partner ostavio uz određeno objašnjenje i ne želi da nastavi vezu, a mi dalje imamo određene emocije, verovatno ćemo biti tužni i razočarani. Možda ćemo tražiti razloge u sebi, možda ćemo čak kriviti sebe.
Tada je važno razumeti da ne možemo biti ni sa kime protiv volje te osobe. Dobro je u tom periodu podsetiti se svojih vrlina i
dobrih osobina, obnoviti veze sa prijateljima, baviti se nekim svrsishodnim aktivnostima.
Ako smo vezu mi raskinuli jer smo shvatili da je toksična, mogu se smenjivati razne emocije: tuga, zbog izgubljenih godina, ili kad se setimo nekih lepih momenata; ljutnja, zbog svih neprijatnosti koje smo doživeli; frustriranost, ako smo oslabljenog samopouzdanja itd…
Kako zadržati pozitivan duh i pružiti šansu novoj osobi?
Prihvatite sve emocije koje se jave nakon raskida. Nemojte ih negirati i potiskivati, već pokušajte da razumete šta vam poručuju. Zatim se polako okrenite ka sebi i drugim ljudima, gradeći polako novi sistem poverenja u sebe i druge potencijalne partnere.
Nemojte uletati u nove veze bez promišljanja, već polako, uz veliko strpljenje prema sebi, upoznajte nove ljude koliko dugo vam je potrebno. Nemojte stavljati svoju sreću u tuđe ruke.
Shvatite da ste dovoljno vredni ljubavi, pažnje i poštovanja takvi kakvi jeste, I da vaša vrednost nema veze sa stavom i ponašanjem vašeg partnera, niti bilo koje druge osobe.
Dobro preispitajte šta u postojećoj vezi dobijate, a koju ‘’cenu’’ plaćate zbog toga što ste i dalje tu gde ste, ako ste nezadovljni. Razmislite o tome kako bi vaš život mogao da izgleda za 5 ili 10 godina ako i dalje ostanete u toj vezi, a kako ako iz nje izađete.
Ne postoji samo jedna prava osoba, ni za koga. Postoji toliko drugih muškaraca i žena sa kojima možete podeliti svoj mir I sreću, ali pod uslovom da najpre sami sa sobom definišete šta i zašto želite i kako vaš mir treba da izgleda.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
Sensa/Anđela Stanojević