Marina Lazarević, danas živi u Italiji i bavi se biznis radionicama, a pre toga je vodila jednu od najpoznatijih poslastičarnica u Beogradu sa svojom porodicom. Otkriva nam koji sastojak je presudan za uspeh i zašto je odlučila da ode u mentorske vode. Takođe nam razjašnjava koje su to najčešće greške koje rade početnici i koji su najkorisniji saveti za ulazak u preduzetništvo.
Kako ste otpočeli porodični biznis?
Tata je oduvek sanjao da postane preduzetnik, a onda dok je živeo u Nemačkoj dobio je veliku želju da otvori poslasticarnicu, po uzoru na njihove. Sa druge strane, mamini preci su još 1850. godine imali poslastičarnicu u Trstu, tako da genetski moja mama ima jako veliko iskustvo i znanje, a što je najvažnije i osećaj za kvalitetne kolače.
Otkud se javila ideja da to baš bude poslastičarnica?
Dok je nakon sankcija tata radio u banci na razvoju Visa poslovanja u Srbiji, naišao je na lanac poslastičarnica Stelina i poželeo je da dobije njihovu licencu za Beograd i da prodaje njihove kolače.
Tako smo 1995. godine, zapravo prvo postali deo njihovog lanca, a onda 1999. godine smo registrovali sopstveni brend i proizvodnju kolača, jer pripadnost lancu poslastičarnica nije više odgovaralo biznis modelu i zahtevima tržišta naših klijenata. Tada smo osnovali poslastičarnicu Mamma's Biscuit House, iako nas mnogi i dalje znaju kao Stelina.
Koliko je bilo teško da pronađete novac i da se izborite sa konkurencijom na tržištu?
To su bile godine nakon sankcija i počeci privatnog preduzetništva u Srbiji. Nije bilo kredita, jedini načini za dobijanje početnog kapitala bili su ušteđevina, koju nismo imali ili nekretine. Prodali smo jedan stan i išli na sve ili ništa. Kao porodica - tata, mama, brat i ja.
Posle kog vremena ste videli prve rezultate?
Opet, bilo je drugačije vreme, konkurencija nije postojala, bilo smo potpuno inovativni, naša prva radnja je bila na Vračaru u Svetozara Markovića, gde su živeli ljudi koji su puno putovali i imali mogućnost da plate malo skuplju, drugačiju i u nekim segmentima kvalitetniju ponudu u odnosu na postojeću u zemlji tada.
Tako da smo samo pratili tok i u početku je posao prilično vodio nas. Radili smo po osećaju. Ja sam tada imala 16 godina, brat 21 godinu i radili smo radili svaki dan.
Kako definisati cilj, plan i realizaciju?
Cilj se određuje lako - pratimo ono što nas inspiriše i šta volimo. Ja nikad neću moći da prodajem određene proizvode pune hemije. Koliko god neki posao bio unosan, vrednostkoju nosimo i način na koji živimo treba da je u skladu sa onim što radimo, inače posao neće imati uspeha, a mi nećemo biti srećni, makar kada ja u pitanju porodičan, mali biznis, "one man show". Ne pričam o korporacijama - one nemaju dušu. Privatni biznisi se zasnivaju na ljudskim vrednostima, pa tek onda na profitu. Oni ostali svet posmatraju iz drugačije perspektive.
Koliko je danas teško ženama u svetu biznisa?
Ženama je danas preteško ne samo u svetu biznisa, već čak i u radničkom svetu. Vreme u kome živimo samo po sebi stavlja izazove na porodicu, odnose, fizički izgled i energiju među ljudima. A posao dolazi kao zahtevnija verzija toga.
Kakve osobine je potrebno da poseduje osoba koja je lider?
Kroz mentorski program i konferenciju koju sam napravila u decembru na Zlatiboru - Lider sa dušom, želela sam da prenesem poruku da svako postavlja zahteve pred lidere u odnosu na posao i zaposlene, a da li se iko zapita - kako je lideru?
Dovela sam stručnjake koji se nisu bavili - performasima, targetima, ciljevima i profitom. Već sam dovela ljude koji su pričali o čoveku - lideru koji ima dušu, pa su stručnjaci bili iz oblasti - energetskog lečenja, suplementacije, kvantne medicine, ličnog razvoja, HR analize ličnosti, NLP tehnika komunikacije. Pričali smo više o psihologiji, a manje o ciljevima. Jer svaki uspešan čovek zna šta će da uradi profesionalno, njemu treba pomoći da se oseća dobro.
Kakva ličnost treba da bude jedan preduzetnik?
Ja na ovo pitanje mogu pričati danima. Ali ako pokušam da se svedem na suštinu poruke, onda preduzetnik danas zaista treba da se bavi sobom. Poslom da se bavi maksimalno 4h dnevno, a sobom 2h i ostalo vreme će se svakako izvući i potrošiti.
Preduzetnik danas mora da se štiti od svega sto nije u skladu sa širom slikom njegovog posla, a za početak mora da se brine o sebi i porodici.
U kojoj meri porodičan biznis utiče na odnose među ukućanima? Koje su prednosti, a koje mane porodičnog poslovanja?
Porodica je suština svega. Porodica koja ima sopstveni biznis, mora biti duplo jača nego ona koja to nema. Porodični biznisi jesu jedan od stubova svakog uspešnog državnog sistema, ali samo ako se vode i rukovode kako treba. Preduzetnik mora biti dobro sam sa sobom. Treba odrediti ko će voditi firmu. Pravila prelaska iz generacije u generaciju treba uvesti pre započinjanja, napisati kao neki porodični manifest i podsetnik.
Nikako ne treba mlađe generacije stavljati odmah u fotelje. Puno toga ima, puno je faktora. Porodični biznisi imaju dušu, ali i manje pravila. Ako bismo se pozabavili autoritetom u društvu i poštovanjem hijerarhije na zdravim osnovama, kao i činjenicom da pitamo kad ne znamo, a ne da se pravimo pametni, mnogo bismo pomerili granice. Sa druge strane finansijski sistem našeg društva nije realan i to duplira težinu posla. To se tek može shvatiti kad se ode u inostranstvo, kad se vidi kako se tamo živi i kako funkcionišu biznisi.
Koji brendovi prema vašem mišljenju nedostaju u Srbiji? Za šta je naše tržite idealno, a ljudi ne iskorišćavaju tu mogućnost?
Već sedmu godinu ne živim u Srbiji, a poslednje dve godine sam na relaciji Dubai - Italija. Ne smem da preuzmem odgovornost da kažem kog brenda nema, jer i sama sam pristalica autentičnih manjih brendova. Meni ništa ne nedostaje od “velikih brendova” kad dođem u Srbiju.
Čak mislim da smo negde previše dali, jer tržište nije moglo da plati, pa su vlasnici usled mišljenja da nisu dovoljno dobri ponudili previše za nisku cenu, a opet neke delatnosti su nam precenjene jer nema pravih konkurenata. Ono što je trend u svetu je nuditi što više usluga koje ljudima daju podršku da uštede vreme. I na Bliskom istoku se sve vrti oko toga. Brze dostave na svim nivoima, kućne usluge.
S obzirom da sada živite u Italiji, koliko se njihov način poslovanja razlikuje u odnosu na naš?
Da, evo baš sam u “tranziciji za Dubai”. Nisam zadovoljna Evropom, mislim da je čeka velika kriza, a meni je dosta kriza još od devedesetih i raspada Jugoslavije. Umorila sam se. Italiju sam volela zbog porodice i porodičnih vrednosti, umetnosti i klime. Međutim onda sam videla da je školski sistem jako loš, da ljudi dosta rade u državnom sektoru, a da porodični biznisi opstaju tako što veliki gase male.
Evropa ima sada tendenciju pada i pošto ne mogu da čekam uspon, ja sam malo promenila pravac kretanja i otišla na Bliski istok, za početak u Dubai. Pre svega daje neke prednosti koje druge zemlje ne mogu i za sada je porodica prilično cenjena, bezbedost na visokom nivou, poreski sistem je više nego stimulativan i zemlja je okrenuta ka tome da stvori uslove da oni koji ovde žive i rade, što više novca i potroše u Dubaiju, ali da budu radosni.
I to je klasično pitanje - kupovine i prodaje. Većina ovu zemlju zamišlja kao firmu i jako se trude da je uslovima naprave atraktivnom, pritom su svesni da je klima najveći neprijatelj i sve čine da tu prepreku uklone ili makar ublaže. Ovde je u skladu sa mojim godinama, iskustvom, životnom fazom, moj trenutni fokus i planživota, jer smatram da nema jedne zemlje u kojoj bih živela od rođenja do kraja života. Treba se menjati u skladu sa fazama, kretati se i održavati vitalnost i radoznalost.
Na koji način funkcionišu vaše radionice i na kojim temama je najveći fokus?
Radionice sam organizovala po principu uvodnog razgovora gde sagledam na čemu sve treba raditi da bih u toku mentorisanja bolje pomogla. Mentorship je u formi grupnog online šestomesečnog rada, gde jednom mesečno imaju zoom sa mnom na konkretnu temu - biznis model, marketing, prodaja, organizacija vremena, sales funnel, mindset i finansije.
Zatim dobiju domaći zadatak, postavljaju pitanja, pošalju domaće, dobiju moje odgovore na njihova konkretna pitanja koja im snimim i onda na kraju procesa od 6 meseci dobiju moju strategiju.
Pored toga imam lične konsultacije, ali s obzirom da ovde imam više posla, mogućnost prihvatanja takvih klijenata je sveden, sa prioritetom onih koji su završili mentorski program ili su već radili sa mnom, jer onda znam da smo dosta toga postavili i adaptirali.
Kako da znamo da li je neki biznis baš za nas?
Najvažnije je da se voli ono što se radi. Ali da bismo osetili ljubav moramo voleti sebe i ispoštovati privatan život. Dakle, moramo biti celina. Ne možemo biti super u poslu, a loši u privatnom životu, jednostavno to je biznis koji nema dobre osnove i onda sve potone, nestabilno je, krhko i kratkog roka.
Mogu pomoći ljudima da odrede taj posao u kome su autentični, a čak i kada procenim da neke lične teme stanu na put, odmah im to i kažem i dajem predloge i rešenja.
Uspešan biznis zavisi od uspešnog vlasnika, a uspešnost vlasnika zavisi od njegovog sveopšteg zdravlja na svim nivoima i odnosima. To je samo tako i nikako drugačije. Sve ostalo je kompenzacija. Kada pravimo izbore iz stanja balansa i zdravlja, takvi izbori nas vode ka biznisu koji volimo.
Koji je to prelomni momenat kada treba da presečemo, da li da nastavimo da se borimo ili da odustanemo?
U biznisu pored faktora ljubavi, bitna je stručnost i profit. To su sve vrednosti koje moramo da odredimo. Dakle ako je jedan od tih parametara ugrožen - ljubav, iskustvo, novac - onda je to alarm za poziv za konsultante. Ako konsultanti procene da brod tone i da nema nazad, oni samo pomažu vlasniku da donese odluke. Tu ne treba odlagati previše, treba biti proaktivan u traženju rešenja šta ne valja.
Zato treba birati ljude koji znaju šta pričaju. Koji su to konsultanti? To su oni koji govore vašim jezikom, koji prepoznaju gde ste, koji umeju da slušaju i da reše problem pomoću štapa i kanapa, a ne samo kada imate million dolara u džepu.
Koja tri saveta poručujete ljudima koji žele da pokrenu sopstveni biznis i da ostvare svoje snove?
1. hrabrost da rade ono što vole
2. posvećenost u traženju rešenja, posebno kad je tornado i rolerkoster
3. sposobnost preuzimanja odgovornosti za svoje postupke
BONUS VIDEO:
Sensa/Anđela Stanojević
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.