Život je često nepredvidljiv i način na koji se nosimo sa nesigurnostima otvara nova polja koja nam pomažu da savladamo sve prepreke
„U svetu koji je nepredvidljiv i stalno postaje sve kompleksniji, ono što je najvažnije nisu koeficijent inteligencije, snaga volje ili uverenost u ono što znamo - najvažnije je kako se nosimo s onim što ne razumemo", piše Jamie Holmes u svojoj knjizi "Besmislenost - Moć neznanja". Sposobnost nošenja s neizvesnošću puno govori o nama.
Jasno i poznato
Neke su nam stvari jasne i sigurne pa tako znamo, na primer, da poslovna zgrada u susedstvu neće sutra nestati ili u kojoj ćemo prodavnici kupiti određene namirnice. Poznajemo smisao za humor najbolje prijateljice i ulice grada u kojem smo odrasli. Puno toga s čime se svakodnevno susrećemo jasno nam je i poznato. Međutim, jednako tako, zbog nedostatka iskustva i informacija stalno se susrećemo i s neizvesnošću, neznanjem i nesigurnošću.
Jedan dan mogu se pojaviti nejasnosti u vezi sa sprovođenjem novog poslovnog projekta. Drugi dan možemo da osetimo nesigurnost kad je reč o vaspitanju deteta. Treći dan može nas obuzeti osećaj neizvesnosti dok razmišljamo o budućnosti s partnerom. Sve te (i mnoge druge) nejasnosti, nesigurnosti i neizvesnosti deo su života i nemoguće ih je izbeći.
Biti u pravu ili biti u miru: psihologija, teorija izbora i priča o gospodinu Danku
Nemogućnost tolerisanja neizvesnosti
Početkom dvadesetog veka psiholog Else Frenkel-Brunsvik istraživala je fenomen koji je nazvala nemogućnost tolerisanja neizvesnosti. U jednom od svojih eksperimenata ispitanicima je pokazivala niz skica psa koji se postupno, deo po deo, pretvarao u mačku. Ispitanici koji nisu bili u mogućnosti tolerisati neizvesnost istrajali su u tvrdnji da je mačka i dalje pas iako je promena bila očita.
Na temelju svojih istraživanja Frenkel-Brunsvik je zaključila da je tolerancija neizvesnosti znak psihičkog zdravlja. Tom je tvrdnjom kontrirala nacističkom psihologu Erihu Jaenschu koji je smatrao da je znak mentalnog zdravlja upravo suprotno - potpuna uverenost koja ne dopušta ni trunku sumnje.
Vezanje uz 'sigurnu' varijantu
Frenkel-Brunsvik je svojim eksperimentom pokazala do koje mere rigidnost, ne samo osiromašuje, već znatno iskrivljuje percepciju. Zbog nemogućnosti prihvatanja nejasnosti i nesigurnosti (je li reč o psu ili mački?) um ostaje vezan uz „sigurnu varijantu" koju je moguće zadržati jedino negiranjem velikog dela realnosti.
Sagledavanje situacije iz svih mogućih uglova, predviđanje budućnosti, odmeravanje kratkoročnih i dugoročnih posledica svih mogućih odluka - sve to budi anksioznost. No, to ima i svoju suprotnu, prijatnu stranu. Kad gledamo film, privlači nas i uzbuđuje upravo ono što ne znamo. Ne znamo kako će se priča razvijati, nije nam poznato kako će završiti i upravo zato smo uključeni, povezani s tokom događaja iz kojih pokušavamo iščitati smisao i iz delova stvoriti celinu.
