Prema Karlu Gustavu Jungu žene u sebi nose svog unutrašnjeg muškarca - Animusa, a muškarci u sebi nose svoju unutrašnju ženu - Animu. Zato je svako od nas zapravo i muškarac i žena. To misteriozno biće, naša "druga strana", je mešavina iskustava i vizija o suprotnom polu koja se stvara od samog rođenja. Jezgra Animusa je otac, a jezgra Anime je majka.
Oko tih jezgra se slaže omotač vizija o drugim, stvarnim, ali i nestvarnim osobama suprotnog pola. Braći, sestrama, odgajateljima, partnerima, likovima iz bajki, likovima iz knjiga i filmova. Anima je mešavina doživljaja svih ženskih bića s kojima se muškarac susretao tokom života, a Animus je mešavina doživljaja svih muških bića s kojima se žena susretala tokom života. Animus je muškarac u ženi, a Anima žena u muškarcu.
"U prirodi Anime i Animusa je da žive u projekcijama", piše Robert A. Džonson o muškoj psihi pod nazivom On. "Zato, kada je u čudnom raspoloženju, muškarac kaže da ga je žena začarala. Ako je njegova Anima loše volje, on će misliti da je i njegova partnerka neraspoložena, ma kako se ona zapravo osećala."
Prebacivanje sopstvenih loših osećanja i doživljaja na partnera može dovesti do velikih komunikacijskih problema. Upravo zato je jedna od najdragocenijih veština na putu ličnog razvoja naučiti kako razlikovati svog unutrašnjeg partnera (stvorenog od sopstvenih iskustava, vizija i fantazija) od onog spoljašnjeg, od drugog ljudskog bića.
Kada nismo u skladu sa svojim Animusom ili Animom, onda takvu, sličnu energiju tražimo spolja, u potencijalnim partnerima ili partnerkama. Iz toga se rađa mnoštvo iluzija i preuranjenih zaključaka koji se nakon zaljubljivanja donose o osobi koja nam je zapravo nepoznata.
To je onaj osećaj da nekoga znamo veoma dugo (možda čak i iz prošlih života), a u realnosti smo se susreli tek nekoliko puta. Nešto nas fascinira, intrigira, privlači, podiže i na temelju toga gradimo čitavu konstrukciju osobe, sliku života, ideju o velikom "mi", o posebnoj vrsti srodnosti.
Ta magičnost, suprotna svakoj logici, može da se oseti i na prvi pogled, mada se češće razvija tokom susreta. To je ono kada nam se neko "uvuče pod kožu", kada se osećamo kao da smo stalno povezani, kada opsesivno mislimo, komuniciramo na daljinu, kad hemija radi kao luda, kad se odvija mistični proces koji je drugima teško objasniti. Gledano spolja, odsutnost tokom razgovora s "glavom u oblacima" prilično je jasan znak da se nalazimo u nekoj vrsti projektivne iluzije, da smo se "zakačili" ili "upecali", da smo zavirili u Pandorinu kutiju sopstvene podsvesti.
Obični ljudi u nama ne uzrokuju tako naglu eksploziju strasti i fantazija koje proizlaze iz podivljale želje za komunikacijom, kontrolom, odobravanjem, seksualnim sedinjenjem, večnom povezanosti ili nečim sličnim, čudnim i neprikladnim.
Projektivno zaljubljivanje je poput neke vrste mističnog lepka - imamo osećaj da nam je suđeno, da smo pronašli svoju drugu polovinu, da život bez nje ili njega nema smisla. To je istovremeno i slatka čarolija i gorko prokletstvo koje nam kroz susret sa svojim Animusom ili Animom pruža mogućnost da upoznamo sebe u sasvim novom svetlu.
Animus, Anima i senka
Kad se zaljubimo u "pogrešnu osobu" ili se "upetljamo" u loš, destruktivan, degradirajući odnos, uz sve neprilike, imamo i jednu priliku - priliku za upoznavanje svoje senke.
Prema Jungu, senka je deo nesvesnog uma koji se sastoji od potisnutih slabosti, manjkavosti i instinktivnih impulsa.
"Svako od nas ima senku", objašnjava Jung. "Što je ona manje prisutna u našem svesnom životu, to je tamnija i gušća." Zbog njene instinktivne i iracionalne prirode, nismo u stanju da je sagledamo unutar sebe, pa stoga sopstvene nepoželjne osobine pripisujemo drugima.
Osoba u koju se projektivno zaljubljujemo je prvo svetla, idealna, božanska. Uz nju i sebe vidimo jednako tako sjajno, snažno i dragoceno. Ona "osvetljava" našu senku. Ali, ma koliko se trudili, drugoga ne možemo da nateramo da postane realizacija naših projekcija. Dok ga dižemo u zvezde zaista to i radimo - stavljamo mu okove, konstruiramo eterični oklop sklopljen od sopstvenih projektivnih želja.
Zatim, nakon što se taj neko pokaže drukčijim od očekivanog, skloni smo da mu pripisujemo suprotne karakteristike. Kako smo ga obogotvorili, tako ćemo ga i demonizirati. "Onaj ko se bori s čudovištima", piše Fredrik Niče, "trebalo bi da pripazi da i sam ne postane čudovište. Dok dugo zurite u bezdan, bezdan takođe zuri u vas."
Projektovana senka je vezujuća, oduzima nam energiju i stvara emocionalnu zavisnost. Kad se manifestuje u zaljubljenosti ili vezi, imamo običaj da kažemo da iz nas "izvlače ono najgore". Čini nas sebičnim, ljubomornim, grubim, osvetoljubivim, čini nas materijalistima, zavidnima... U zavisnosti od toga koji je sadržaj naše "tamne strane". To nije nimalo prijatno osetiti. Bez odnosa koji je "izvukao ono najgore" ne bismo ni pomislili da imamo kapaciteta da budemo "takvi".
Otrovnost i intenzitet takvog odnosa je alarm da smo se upleli u projekciju i da bi što pre trebalo da se posvetimo sebi i umesto na tuđim lošim osobinama - da počnemo da radimo na sopstvenim. Kako bismo se razvili, moramo postati svesni da kroz tu mešavinu ekstaze i boli ne idemo prema ljubavi, već se sve više utapamo u sopstvenu projektivnu iluziju.
Kroz takve teške i destruktivne odnose možemo mnogo naučiti o sebi, ali jedino ako smo spremni na veliku dozu iskrenosti i razotkrivanja pred nama samima. Zato je nužno da se spolja okrenemo na unutra. Tako se projekcija povlači na mesto otkuda je i lansirana, a to je mesto na kom se osećamo samima, povređenima, posramljenima, krivima, lošima, manje vrednima ili bespomoćnima.
Šta nas tera da se zaljubljujemo u drugoga
Nakon što sagledamo aspekte svoje senke iznutra, nakon što sebi priznamo potisnutu bol, razočaranje ili slabost zbog kojih u potencijalnom partneru ne vidimo stvarnu osobu, već figuru (bogolikog spasitelja, imućnog staratelja, snažnog zaštitnika, ideal lepote, izvor sigurnosti i slično), možemo reći da smo napravili veliki korak u svom ličnom razvoju. Prošli smo kroz izmaglicu nesvesti i ušli u bistrinu svesti.
Kako vreme prolazi, projekcije postaju sve transparentnije i kroz njih se počinje nazirati stvarna osoba. Kad odnos dosegne ovaj stupanj, često dolazi do prekida.
Osoba koja nije na dovoljno jakom nivou zrelosti da progleda kroz veo sopstvenih iluzija kreće u potragu za novim objektima svojih projekcija. Vezanost uz povišeno osećanje zaljubljenosti tera je da u alhemijski proces transformacije krene ponovo, ali s nekom drugom osobom. Smatrajući da "to više nije to" izbegava mogućnost suočavanja sa sobom iznutra i s drugom, realnom osobom spolja. "To", simbiotički produžetak sebe samoga, postaje važniji od "ti" - stvarne osobe s kojom postoji mogućnost ostvarenja ljubavi. Ako dvoje ljudi koji su dostigli ovaj stupanj (samo)razotkrivanja ipak ostanu u odnosu, to je prilika za obostrano osvešćavanje.
Tada mogu upoznati, prihvatiti i prigrliti svoju "bolju polovinu" iznutra, umesto stalne težnje za dopunom spolja. Mogu ostvariti unutrašnju celovitost i zbog toga prestaju da osećaju čežnju za zaceljivanjem spolja. Reč isceliti vuče koren iz reči celina, celovitost. Isceliti znači učiniti nekoga celim. Kad se projekcije povlače, više nam nije potrebno emotivno isceljenje ili upotpunjavanje putem partnera spolja, već počinjemo da osećamo celovitost koja se temelji na sopstvenim isceljujućim uvidima o našem Animusu ili Animi, partneru kog upoznajemo iznutra.
To nije jednostavan zadatak. Podrazumeva bolno suočavanje sa sobom i spremnost da se novonastali uvidi sprovedu s reči na dela. To može zahtevati veliku promenu slike o sebi. Dopuštajući da se ponekad osećamo bespomoćno, ljubomorno, slabo, zlobno, ljuto, omogućujemo sebi izbor. Ne moramo uvek biti dobri i ispravni. To "kakvi smo" postaje stvar izbora, a ne naučenih normi i usvojenih vizija o nama samima.
Stvarna ljubav, za razliku od projektivne, podrazumeva želju da doživimo i podržimo voljenu osobu u njenoj jedinstvenosti, da je zavolimo onakvu kakva zaista jeste. Ne onakvu kakvom je mi želimo, ne zbog onoga što nam ona može dati, već istinski onakvu kakva jeste - zajedno sa svim svojim vrlinama i manama. Nakon što projekcije povučemo nazad u sebe i sagledamo ih pod svetlom svesti, u stanju smo da dopustimo autonomiju, slobodu, kako sebi - tako i biću koje volimo.
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!