Sva ljutnja, reakcije, grubost i kritikovanje, istinski su pokazatelji patnje.
Reč je o umeću da uvrede ne doživimo lično. Kako biste savladali to umeće, treba osvestiti da je svaka izjava, akcija i reakcija drugih rezultat njihovog životnog iskustva. Drugim rečima, većina ljudi govori i čini stvari iz svojih strahova, zaključaka, samoodbrane i pokušaja da prežive. Većina uvreda, čak i kada su upućene direktno nama, nemaju s nama nikakve veze.
Priča za 30 sekundi: lek za sve uvrede u džaku krompira...
Obično se radi o njihovim iskustvima, naročito onim najranijim, koje su doživeli u sličnoj situaciji. Emocije, želje i fantazije u neprestanom su pokretu. To neprestano pokretanje unutrašnjeg psihičkog života nazivamo psihodinamskim radom. Psihodinamsko razumevanje ličnosti otkriva nam da naše misli, osećaji, želje i fantazije utiču na naše ponašanje, pokreću ga i menjaju. Pojedinac koji želi da živi produhovljeno mora da razume da je psihologija jednako duhovna koliko je i molitva. Štaviše, reč psihologija doslovno znači promišljanje ili rasuđivanje o duhu ili duši.
Gotovo ništa nije lično. Čak ni kada je reč o najbližima, suprugu, deci i prijateljima. Svi plivamo u projekcijama i filterima međusobnih životnih iskustava i često smo sporedni likovi, šahovske figure života na koje naši bližnji imaju određene reakcije. Nemojte to doživeti kao dehumanizaciju života ili umanjivanje osećaja unutar odnosa, ali često su uvrede samo nesporazum.
