Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako oprostiti partneru kada smo povređeni: saveti psihologa za život bez emotivnog tereta

Praštanje nije samo izgovorena reč, već nešto dublje, nešto što treba da želite, jer će vas u suprotnom godinama mučiti to potisnuto osećanje! Ako želite da oprostite partneru, evo koje savete daje psiholog!

  Izvor: Foto: Shutterstock

kako-oprostiti-partneru-kada-smo-povredeni-saveti-psihologa-za-zivot-bez-emotivnog-tereta2
Izvor: Foto: Unsplash/ Brooke Cagle

Dozvolite rani na duši da zaraste

Bliskost i povezanost, bogatstvo odnosa uz negovanje individualnosti, odnosno istorija jednog odnosa, koja je postojala pre povrede, značajno će uticati na opraštanje kao ponašanje izbora. Svaki partner ima svoj sistem vrednosti koji unosi u partnerstvo, gde se modifikuje, kreirajući zajednički sistem vrednosti. Obično polazeći od toga, parteri određuju vrste nanetih povreda koje su spremni da oproste, kao i načine na koje će to učiniti.

Međuzavisnost opraštanja i osećanja povređenosti

Osećaj povređenosti i opraštanje su procesi koji su međusobno povezani. Ukoliko se jedan partner odluči da oprosti drugom, a ujedno čuva i svoj osećaj povređenosti (podiže štit), tokom vremena povređenost je ta koja će delovati značajno veća u odnosu na sposobnost da se oprosti. Više ulaganja će ići na strategije koje predviđaju (“šta ako”) i oba partnera će propuštati zajedništvo u “ovde i sada”. Povređena osoba će postajati okupirana mehanizmima da se zaštiti, dok će osoba koja je nanela povredu biti vremenom sa odsutnim partnerom, razmišljajući o krivici. Ukoliko se događaji koji naliče situacijama povređivanja ponavljaju, oni se samo nadovezuju na već postojeću povredu. Kao da se stalno povređujemo na istu ranu i ne dozvoljavamo joj da zaraste. Tada se kroz opraštanje aktiviraju mehanizmi za zaštitu odnosa, partneri ukazuju jedni drugima na ponašanja koja iznova aktiviraju povredu.

Povezane vesti

Šta dobijamo opraštanjem?

Svako od nas nosi individualnu različitost za osećaj ranjivosti, uzimajući ujedno i jedinstvenost ranjivosti za odnos koja se kreira kroz istoriju zajedništva. Na tom osnovu za neke partnere je ispoljavanje besa vikanjem ili vređanjem ponašanje koje se smatra normalnim, za neke je to tema opraštanja. Isto tako, svako od nas poseduje različitu toleranciju (koja se može menjati) na povredu. Ona predstavlja sposobnost povređenog partnera da uđe u odnos i intimu uprkos prisustva bolnih uspomena. Istina je da će neke uspomene uvek biti bolne za partnere, kao što je i istina da je nagrada za nošenje tih bolnih uspomena intimnost, korišćenje snaga odnosa, zajednički rast i razvoj zbog kojih i biramo odnos naspram izlaska iz njega.

Neke štete se ne mogu popraviti, neke povređenosti nikada razrešiti. U takvim situacijama praštanje je težnja da se ide dalje. Praštanje je naša odluka, naša procena da je odnos veći od nanete povrede, da ima svedočanstvo istorije kao temelja na kom će se dalje graditi, da ima jasnu procenu ličnih i zajedničkih snaga kojima će se negovati, podržavati i rasti.

Izvor: Vaš psiholog

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Lični razvoj