Šta je partnerska ili bračna terapija: evo kojim parovima stručnjaci preporučuju seanse

Parovi dobijaju zadatke koje ispunjavaju i počinju da razmišljaju i komuniciraju na drugačiji način.

Izvor: Foto: Shutterstock

Koje teme dovode parove na terapiju?

U partnerstvo se uselila distanca, partneri osećaju se kao da su sami u odnosu, intimnosti i bliskosti je nedovoljno, ili se ispoljavaju na načine koji ne prijaju i ne donose osećaj ličnog i zajedničkog zadovoljstva i sigurnosti. Svako je u nekom svom svetu, zajednički svet je samo usputna stanica u kojoj ima više neprijatnosti nego prijatnosti, javlja se nejasnoća zašto su uopšte zajedno;

Jedan ili oba partnera imaju doživljaj nerazumevanja, neprihvatanja, nedostatka saosećajnosti od strane drugog partnera. Postoji previše ili premalo priče, osuđivanja, kritikovanja, teme važne jednom partneru drugom su potpuno nevažne;

Partneri se osećaju nesigurno u odnosu, postoji ljubomora, potreba za kontrolisanjem;
Partneri se često svađaju, ali svaka nova svađa ne dovodi do razrešenja problema, već se samo “zalepi” za već postojeće klupko konflikta. Konflikti postaju opterećujući i ometaju partnere u funkcionisanju i u drugim aspektima života;

Granice nisu adekvatno uspostavljene, posebno prema porodicama porekla. Tako, jedan od partnera može imati utisak da njihova intima uopšte nije njihova, jer postoji preveliko “mešanje” u odnos od strane roditelja ili drugih bliskih osoba;

Partneri se osećaju kao da se “guše” usled nedostatka prostora i vremena za sebe i svoj lični razvoj i odmor;

Partneri imaju probleme u seksualnim odnosima. Može se javiti nedostatak želje oba ili jednog partnera, kao i druge seksualne poteškoće;

Postoji neusaglašenost oko značajnih tema, kao što je proširenje porodice, rođenjem prvog ili drugogg deteta. Jedan partner može želeti potomstvo, dok drugi ne želi, kao što je slučaj i kod planiranja drugog deteta;

Hronična bolest jednog od partnera često može biti razlog dolaska na partnersku terapiju. U takvim slučajevima par dobija podršku i obaveznu psihoedukativnu osnovu kroz koju može razumeti koja ponašanja i osećanja su vezana za bolest, a koja su deo onoga što se dešava u odnosu;