Veoma često se obraćamo sebi pogrdnim, omalovažavajućim rečima i preterujemo s kritikama. Da biste iskorenili tu naviku koja ostavlja ozbiljne psihološke posledice, potrebno je da pažljivo pratite svoje reakcije na greške.

Kako biste identifikovali deo sebe koji je neprijateljski i podrivajući, pokušajte da se fokusirate na misli koje vam svakodnevno prolaze kroz glavu, na one kojima sebe "spuštate", čak i ako zvuče smešno. Napravite tabelu u svom dnevniku u kojoj ćete beležiti sve "kritičarske" misli koje vam se jave od trenutka kada se probudite do odlaska na spavanje. U prvoj koloni upišite: Šta se dogodilo, u drugoj: Kako glasi vaša kritika, a treću kolonu za početak ostavite praznu.

Možda ćete želeti da vidite šta vas čeka, ali suzdržite se, vežbe imaju najbolji efekat ako ih radite po odgovarajućem redu, u odgovarajuće vreme.

Evo primera:

I kolona - Šta se dogodilo? - Izgubila sam broj telefona koji mi je potreban.

II kolona - Kritika - Stvarno sam idiot!

I kolona - Šta se dogodilo? - Šef mi je tražio da ispravim neke greške.

II kolona - Kritika - Zašto stalno grešim?

I kolona - Šta se dogodilo? - Nisam podigla paket iz pošte.

II kolona - Kritika - Tako sam lenja!

PageBreak

Upoznajte unutrašnjeg kritičara
Shutterstock upoznajte_unutrasnjeg_kriticara_2

Otkrijte saveznika

Vežba za sledeći dan uključuje razvijanje saveznika koji će vam priskakati u pomoć kad uputite sebi omalovažavajuću kritiku.

Do sada ste verovatno skupili dugačku listu kritika koje sebi svakodnevno upućujete. Znajte da se svaki put kada ponovite bilo koju on njih one samo dublje urezuju u vaš um.

Zato je važno da uhvatite sebe kada to radite, prestanete i pokušate da ih zamenite novim, podržavajućim i ohrabrujućim mislima. Naravno, za to je potrebno mnogo vežbe. Baš kao i vožnja bicikla, učenje tablice množenja ili stranog jezika: nije dovoljno samo znati nešto. Morate da vežbate sve dok to ne budete radili skoro instinktivno.

Prvi korak u suočavanju sa svojim kritičarom je dovođenje u pitanje njegovih kritika. Sada otkrivate čemu služi treća kolona u tabeli – tu ćete početi da razvijate glas svog saveznika. Za svaku kritiku napišite ono što bi vam dobar prijatelj rekao. Ukoliko vam je to teško, pokušajte da zamislite šta biste rekli prijatelju koji na taj način kritikuje sebe.

Dakle, u prvoj koloni pišete: Šta se dogodilo?, u drugoj: Kako glasi vaša kritika, a u trećoj upisujete: Šta bi vaš saveznik rekao?

I kolona - Izgubila sam broj telefona koji mi je potreban.

II kolona - Stvarno sam idiot!

III kolona - To se ne dešava toliko često, ipak trebalo bi da kupim adresar i potrudim se da ga koristim. Ili:

I kolona - Šef mi je tražio da ispravim neke greške.

II kolona - Zašto stalno grešim?

III kolona - Ovo je prvi put da je imala primedbe. Osim toga, uvek je korisno dobiti fidbek. Juče je, na primer, pohvalila moj projekat. Ili:

I kolona - Nisam podigla paket iz pošte.

II kolona - Tako sam lenja!

III kolona - Danas sam baš bila u gužvi, pokušaću da odvojim vreme za to sutra. Nije toliko hitno.

Verovatno nećete uspeti da uhvatite sebe svaki put. Bićete zauzeti ili preokupirani drugim stvarima, ali potrudite se da se ispravite što je češće moguće. Takođe, nemojte samo da zamišljate odgovor – zapišite ga. Ljudi skoro uvek uvide jasan obrazac koji se ponavlja u njihovim samokritikama, najčešće se "vrte" oko jedne ili dve glavne teme. Morate da dovedete kritike u pitanje, da ih zamenite pozitivnim afirmacijama koje će postati deo vašeg razmišljanja.