Poremećaj mentalnogzdravlje manifestuje se kao promena u mišljenju, osećanjima i zapažanju, piše Lovesensa.
Izolovanost, karantin i strah od virusa mogu kod odrešenih osoba izazvati anksioznost, napade panike i depresivna raspoloženja. Rizik za pojavu ovakvih stanja povećan je tokom pandemije korona virusa, a evo koji znakovi ukazuju na njih:
Anksioznost
Uobičajeni fizički simptomi su uznemirenost uključujući pojačane otkucaje srca, nedostatak daha ili neprijatan osećaj u stomaku.
Ljudi mogu pomisliti da se ne mogu nositi sa ovom situacijom i mogu se osećati uplašeno, uznemireno ili pod stresom.
Znakovi ponašanja mogu uključivati izbegavanje ljudi, povlačenje ili pojačanu uznemirenost i agresivnost.
Čak i ako nema mentalnog oboljenja, mnogi će iskusiti neke od ovih simptoma tokom pandemije.
Depresija
Uobičajene fizičke promene za depresiju mogu biti promene sna, apetita ili energije.
Emotivni efekti mogu uključivati promene raspoloženja, motivacije ili rutine. Ljudi mogu imati poteškoća u koncentraciji ili doživljavanju negativnih ili pesimističnih misli, poput "ništa se neće rešiti".
Znakovi ponašanja mogu uključivati povlačenje u sebe, stalno neprijatno raspoloženje, slabije rezultate na mnogim životnim poljima.
Takođe, mnogi ljudi koji nemaju kliničku depresiju doživeće neke od ovih simptoma depresivnog raspoloženja tokom pandemije. Biće pod stresom, osećaće se zabrinuto, uplašeno ili će ih preplaviti negativne misli.
Te misli i osećanja mogu biti teška za kontrolisanje, ali su kratkoročna, u ovoj situaciji očekivana kod nekih ljudi. Ali, ako simptomi neprekidno traju duže od nekoliko nedelja, važno je potražiti stručnu pomoć.
Koje korake možete preduzeti za poboljšanje svog mentalnog zdravlja?
Stručnjaci ukazuju da treba uložiti u 6 sledećih koraka kako bismo tokom pandemije korona virusa zaštitili mentalno zdravlje:
1. Kvalitetan san
Nedostatak sna ili nekvalitetan san mogu doprineti lošem mentalnom zdravlju.
Pridržavanje uobičajene navike spavanja, čak i kada vam je svakodnevni život poremećen, zaista je korisno. Cilj je da svakodnevno imate 7 do 9 sati sna.
Neka spavanje bude priritet u očuvanju emnatlnog zdravlja tokom pandemije.
2. Ishrana
Hrana koju jedemo može imati direktan uticaj na naše mentalno zdravlje. Pokušajte da imate uravnoteženu ishranu bogatu povrćem i hranljivim sastojcima.
Izbegavajte prerađenu hranu i onu bogatu zasićenim masnoćama i rafinisanim ugljenim hidratima.
3. Društvena povezanost
Povezanost sa drugima važna je za naše mentalno i fizičko blagostanje i može nas zaštititi od anksioznosti i depresije.
Uprkos fizičkim barijerama, važno je pronaći alternativne načine održavanja veza sa porodicom, prijateljima i zajednicom tokom ovog izazovnog vremena.
Društvene mreže i video pozivi su sjajno rešenje.
4. Vežbanje
Fizička aktivnost smanjuje anksioznost, stres i depresiju i predstavlja deo plana za lečenje osoba sa mentalnim tegobama.
Redovno vežbanje takođe poboljšava rad vašeg imunog sistema i smanjuje upale u organizmu.
Pokušajte da fizičku aktivnost učinite prijatnim i korisnim delom svakodnevne rutine dok ste kod kuće.
Zakazivanje fizičke aktivnosti na kraju vašeg „radnog dana“ može vam pomoći da odvojite posao od vašeg ličnog života kada radite od kuće.
5. Kontrola stresa
Važno je da budete u stanju da prepoznate kada ste pod stresom. Na primer, možete imati napad panike, brže otkucaje srca ili "leptiriće" u stomaku. Zatim pronađite načine da smanjite stres.
Vežbanje mentalnog zdravlja, na primer pomoću meditacije, može umanjiti stres i poboljšati zdravlje. Postoji veliki broj vežbi disanja koje takođe mogu pomoći u kontroli stresa.
Provedeno vreme na otvorenom takođe smanjuje stres. Zato razmislite o tome da provedete vreme u dvorištu, na balkonu ili, ako je moguće, prošetajte sami kroz prirodu.
Razgovor o vašim iskustvima i nedoumicama sa pouzdanom osobom takođe može da zaštiti vaše mentalno zdravlje.
6. Izbegavajte konzumiranje alkohola
Alkohol može samo pogoršati neprijatne simptome.
Napomena: Ukoliko iamte određene mentalne tegobe, važno je da se obratite stručnom licu za pomoć.
Postoje razna online psihološka savetovališta i online psihoterapije, a svi koji osećaju određene psihološke probleme, mogu pozvati i sledeće brojeve telefona:
Ministarstvo zdravlja je otvorilo posebnu telefonsku liniju za psihosocijalnu pomoć građanima: 0800/309309.
Institut za mentalno zdravlje ima posebnu liniju za starije od 18 godina: 063/1751150.
Izvor: Lovesensa