Mnoga partnerstva bivaju prekinuta prerano, nepotrebno, u trenutku dok njihov pravi istinski potencijal uopšte nije ni načet. Kako to možemo izbeći?
Izvor: Thinkstock
Odnos je sam po sebi nužnost, on je nešto što predstavlja prvu i osnovnu svrhu našeg postojanja na ovoj planeti. Kroz odnose, pre svega porodične, ali i partnerske, svaki pojedinac ima šansu da se razvija i raste, da rastvori svoje psihoenergetske blokade, da osvesti i ostvari svoje potencijale. Smisao je zapravo u bezuslovnoj ljubavi kroz koju se povezujemo ne samo sa drugim ljudskim bićima, već pomoću koje budimo ono najlepše u sebi, ono što je neprolazno i večno, što nas čini delom sveprožimajuće božanske energije. Mnogi će reći da je bezuslovna ljubav moguća samo u odnosu roditelja prema deci, međutim, svako ko se malo potrudi može da ostvari ovakvu vrstu ljubavi i kroz partnerski odnos, koji nam pruža mogućnost za lični i spiritualni razvoj, a to je nešto čega većina nas nije ni svesna. O ovoj temi razgovarali smo sa Tomislavom Budakom, autorom knjige "Transformacija karmičkih obrazaca", koja se, između ostalog bavi i partnerskim odnosima.
Kada govorimo o partnerskim odnosima, oni pre svega počinju nekom vrstom privlačnosti, odnosno zaljubljenosti koja ima tu snagu da nas uvuče u odnos koji kasnije može da se razvije u zrelu ljubav. Treba imati na umu da nisu svi odnosi koji počinju zaljubljenošću partnerski, već da su to često prolazni odnosi koji su zapravo neka vrsta romanse. U današnje vreme odnosi među ljudima su duboko poremećeni, i opšte je poznato da u muško ženskim odnosima postoji pravilo da što nas neko više hladi to smo mi sve zainteresovaniji. Pitanje je o čemu se tu radi, zašto veliki broj ljudi tako reaguje, umesto da reaguju na nežnost i ljubav?
"U prirodi današnjeg čoveka je da silno žudi za nečim što naizgled ne može da ima. On u stvari žudi za odnosom, želi kontakt, želi komunikaciju, međutim kada to dobije ima tendenciju da to u potpunosti omalovaži. Totalno zaboravi kakve su bile njegove želje i potrebe do juče i ono što dobije odmah uzima zdravo za gotovo. Međutim, taj model je odraz zabrinjavajuće emocionalne nezrelosti današnjeg čoveka i da je čovek po tom pitanju u ranom kamenom dobu. Nekim stručnim jezikom, ona bi se mogla svrstati u patologiju, ali je ta patologija toliko rasprostranjena da se sad već smatra normalnim stanjem. To je tragična posledica apsolutne neosvešćenosti današnjeg čoveka o emocionalnim potrebama, o emocionalnoj dimenziji postojanja, o uticaju i funkciji odnosa."
Tek pre desetak godina su stručni krugovi istinski prepoznali u kojoj meri odnos utiče na naše fizičko, emocionalno i duhovno zdravlje. Mi i dalje nismo svesni da je loš, neskladan odnos, a naročito njegova psihoenergetska dimenzija, uzrok svih naših zdravstvenih i ostalih problema.
