Sigmund Frojd je bio prvi psihoterapeut koji je napisao: "Detetov red rođenja u porodici ima veliki uticaj na kurs njegovog kasnijeg života."
Vaš red rođenja i pol određuju u velikoj meri kako se drugi članovi porodice odnose prema vama, kao i kako vas tretiraju. To sa svoje strane utiče na to kako vi o sebi razmišljate i kako se ponašate prema drugim ljudima, kako u okviru svoje porodice tako i van nje. Naša porodica je učionica u kojoj učimo kako da se ponašamo u svetu. Naša iskustva kod kuće takođe utiču na naša očekivanja i procene kako situacija tako i odnosa. Reagovaćemo na isti način na mnoštvo događaja tokom ostatka života na način na koji smo reagovali na njih u porodici. Iskustva reda rođenja i pola utiču pre svega na naše socijalno ponašanje - i na uloge supruge, roditelja, prijatelja kao i na sve druge socijalne odnose u koje ulazimo.
Alfred Adler na o redu rođenja rekao: "Ne treba da nas iznenadi saznanje da ljudi ne menjaju svoje stav prema životu nakon svog detinjstva, iako se on u odraslom dobu izražava na drugačije načine u poređenju sa detinjstvom."
"Mali svet detinjstva sa svojim poznatim okruženjem je model velikog sveta" su reči Karla Junga u vezi uticaja reda rođenja na kasniji život osobe.
Zbog toga je važno biti svestan kako naša pozicija u porodici i naša rana iskustva u vezi sa tim su nas oblikovala kao ličnost kao i naše odnose sa drugim ljudima. Marej Bover, čuveni porodični terapeut je imao običaj da govori "nijedan pojedinačni podatak nije važniji od reda rođenja osoba u sadašnjoj porodici i prošlim generacijama."
Kada se uzmu u obzir svi drugi faktori, osobine koje određuje red rođenja se zasnivaju na sledećih 5 okolnosti pri rođenju:
- Red rođenja, da li ste prvo, drugo ili poslednje dete
- Pol deteta
- Broj godina između rođenja braće i sestara
- Pol braće i sestara
- U nešto manjem obimu, red rođenja roditelja, pre svega onog koji je istog pola kao i vi.
Značaj najstarijeg deteta
Kada je u pitanju razlika u godinama između rođenja braće i sestara, važi osnovno pravilo što je manji broj godina u pitanju je veći uticaj braće i sestara jednih na druge. Ako je ta razlika veća od 6 godina, tada će deca imati mnoštvo karakteristika jedinaca, u kombinaciji sa karakteristikama svog reda rođenja. Zato imajte ovu informaciju na umu kada čitate svoj red rođenja.
Takođe je interesantan nalaz da ako se poklapaju vaš red rođenja u porodici sa redom rođenja vašeg istopolnog roditelja, imaćete više karakteristika tog reda rođenja nego ako vaš istopolni roditelj ima različit red rođenja od vašeg. Jedinci, pošto nemaju braću i sestra da se sa njima upoređuju će razviti karakteristike roditelja istog pola u većoj meri od dece sa braćom i sestrama. Jedinica čija majka je najstarija u svom redu rođenja će najverovatnije biti više ozbiljna i akademski nastrojena od jedinice čija je majka najmlađa i samim tim razigranija i veselija.
Od najstarijih vremena najstarije dete u porodici ima poseban značaj. Taj poseban značaj se odnosio kako na nasleđivanje kraljevstva tako i na njihovo prinošenje kao žrtve u religioznim obredima, što predstavlja dobru metaforu za izmešane blagoslove koje prate nastariju decu.
Najstarije dete - prvo dete - je kao prva ljubav. Taj odnos se nikada više ne može ponoviti. Nabijen je divljenjem i čuđenjem o tome šta su roditelji doneli na ovaj svet. Čak i kada neko drugo dete postane omiljeno nekom roditelju odnos sa prvim detetom će i dalje biti intenzivniji od tog odnosa.
Tokom prvih nekoliko godina najstarije dete doživljava potpunu, nepodeljenu roditeljsku pažnju, ljubav, strahove i očekivanja. Čak je to tačno i za period trudnoće sa prvim detetom. Ona je praćena većim uzbuđenjem i strepnjom nego naknadne trudnoće. To nije potpuno nezasnovano, jer je dokazano da se prvorodke obično u proseku porađaju oko 14 časova u poređenju sa drugorotkama kod kojih je dužina trajanja porođaja u proseku 8 sati.
Roditelji su skloniji da svoje provorođeno dete vide kao produžetak sebe samih pa vrše pritisak na njih da budu uspešni. To se obično vidi kroz činjenicu da najstarija deca prva prohodaju, progovore i brže savladaju kontrolu stolice od kasnije dece u porodici.
Eksperiment: prvo dete
Međutim, prvo dete je takođe i veliki eksperiment. Roditelji uglavnom ne znaju kako se treba ponašati kao roditelj. Zbog nedostatka iskustva i znanja prvorođeno roditeljstvo je obično napetije i stresnije za same roditelje a samim tim i za decu. Obično su roditelji ili previše zaštitnički raspoloženi prema prvorođenima ili su previše popuštajući u samom vaspitanju a u isto vreme su veoma zahtevni i imaju velika očekivanja zbog kojih kažnjavaju decu ako ih ne ispune.
I baš kada se prvorođena deca naviknu na taj izuzetni i povlašćeni status kod svojih roditelja, rodi se nova beba. Ako se to desi u periodu kada prvorođeno dete ima između 18 meseci do 4-5 godina, to je jako veliki šok za najstarije dete. Nakon 5-te godine života, prvorođeno dete ima svoje mesto u spoljašnjem svetu kao i dobro ustanovljen identite, pa je u manjoj meri zastrašeno pridošlicom.
Ono što prvorođena deca tada otkriju je da su roditelji iznenada mnogo manje dostupni i manje zainteresovani za njih, a istovremeno se njihovo ponašanje strožije kažnjava i izgleda kao da sasvim iznenada roditeljska ljubav od bezuslovne postaje uslovna.
Najstarija deca koja dobro prođu kroz taj životni period su obično ona koja se na kvalitetniji način povežu sa ocem. Obično su najstarija deca prilično zbunjena dolaskom nove bebe. Sve se menja, a oni ne razumeju zašto. U prvom trenutku se osećaju napušteno i kao posledica toga osećaju ljubomoru. Bez obzira koliko su dobro roditelji pripremili dete za pridošlicu, prvorođeni obično ne vide razloga za novu decu u porodici, i pitaju se zašto nisu bili dovoljni svojim roditeljima i zašto im je trebala nova beba?
Tada prvorođena deca pribegavaju najčešćem obrazcu vraćanja roditeljske pažnje na sebe: pokušavaju veoma naporno da budu dobri (čak perfektni) da bi ih roditelji više voleli od zamene. Pomažu sa bebom, mogu čak u ekstremnim situacijama postati roditeljske zamene. Roditelji to sa svoje strane podržavaju pohvalama i nagradama i iako su ostvarili svoju nameru - vraćanje roditeljske ljubavi i pažnje - cilj je ostvaren plaćanjem određene cene a ona se sastoji u tome što su postali - dobri, mirni, odgovorni, negujući, odrasli, itd. Na taj način prvorođena deca uče da je način da se dobiju nagrade od roditelja ponašanje koje se od njih očekuje - da postanu „odrasli" od pomoći. Na taj način uče da se identifikuju sa roditeljima kao način razlikovanja od plačljive bebe.
Kada je beba različitog pola od prvorođenog deteta, negativne reakcije obično nisu tako dramatične, u mnogo manjem stepenu se osećaju ugroženo. Ako su svi mlađi potomci suprotnog pola od prvorođenog imitiranje odraslih u ponašanju će biti blaže. Na primer, najstariji brat je prema svojim sestrama nežniji i pažljiviji nego najstariji brat prema svojoj braći.
Otkud napetost kod dece
Često su najstarija deca u porodici strožije kažnjavana nego mlađa. Jedan razlog je roditeljska visoka očekivanja i anksioznost u vezi roditeljstva. Drugi razlog je što su roditelji opterećeniji kada u porodici ima više dece pa imaju manje strpljenja sa najstarijim i veoma često se ono okrivljuje za svađe između braće i sestara jer smatraju da zbog svojih godina ono treba da bude najzrelije i najodgovornije.
Takođe, pošto najstarija deca najviše vremena provedu u ekskluzivnom roditeljskom prisustvu imaju najviše šansi da posmatraju i imitiraju roditeljsko ponašanje. Zbog toga su najsličniji svojim roditeljima. Ako su roditelji nežni i pažljivi i oni će biti takvi, ako su agresivni i grubi i oni će postati takvi.
Zbog toga ranog negativnog iskustva promene koje su doživeli rođenjem mlađeg brata ili sestre, najstarija deca ne vole promene. U nekim slučajevima mogu postati tako rigidni da nisu spremni da prihvate nikakvu promenu i nisu u stanju da prave kompromise.
Blizak kontakt sa roditeljima pruža najstarijoj deci mogućnost boljeg razvoja verbalnih veština kao i sposobnost apstraktnog mišljenja u poređenju sa mlađom decom. Kao posledica toga, obično su najbolje prilagođeni za učenje i školu. Najstariji obično imaju više privilegija nego mlađa braća i sestre ali se od njih očekuje i prihvatanje većeg stepena odgovornosti kako odrastaju. Najstarija devojčica obično ima iste odgovornosti kao i najstariji dečak - ali nema iste privilegije.
Kao odrasli, najstariji obično imaju mnoge roditeljske kvalitete, mogu čuvati i negovati druge i s obzirom da se bolje nose sa odgovornostima lakše prihvataju liderske pozicije. Na primer, interesantan je podatak da je više od polovine predsednika amerike bilo najstarije muško dete u svojoj porodici, a isto tako i 21 od 23 američkih astronauta. Ili pogledajte sledeću sliku: Drugi svetski rat je vođen od strane najstariji sinova - Čerčila, Hitlera, Musolinija i Hirohita, zajedno sa jedincima - Ruzveltom i Staljinom.
Taj doživljaj odgovornosti može postati teret. Najstarija deca se mogu pretvoriti u perfekcioniste i osobe koje neprestano brinu i strepe, koji se plaše grešaka ili razočaranja svojih roditelja. Deca koja mucaju su obično najstarija deca koja se plaše da će reći nešto pogrešno pa počinju da mucaju. Najstarija deca takođe sa teškoćom prihvataju greške od strane drugih ljudi. S obzirom, da ubrzo shvate da ništa nije savršeno, mnoga najstarija deca postaju pesimisti kako u odnosu na svet uopšte tako i u odnosu na život konkretno.
Naglasak na postignuća teži da najstariju decu učini napetom, ozbiljnom, rezervisanom i manje razigranom i veselom nego drugi red rođenja. Obično naporno rade i odgovorni su šta god da rade. Važna potreba najstarije dece je uvažavanje i obožavanje od strane drugih ljudi.
Zbog toga što im neuspeh tako teško pada, najstariji je jako loše nose sa kritikama a isto tako teško priznaju da su pogrešili. Teško sami traže pomoći ali su zato spremni da idu na svoju štetu da bi pomogli drugima. Takođe ne uspevaju da imaju poverenja u sposobnosti drugih ljudi, i često zbog toga nisu u stanju da delegiraju poslove.
Čak i u sportu i igrama, prvorođeni su izrazito takmičarski nastrojeni. Za njih nije dovoljno da džogiraju, moraju da trče maraton, običan prijateljski tenis se pretvori u tenisku borbu do poslednjeg daha ili pobede, itd.
Pomoć prvorođenoj deci
Najbolje možete pomoći svom najstarijem detetu tako što ćete vršiti manji pritisak na njega ili nju da postiže uspehe uz istovremeno otvorenije pokazivanje ljubavi i odobravanja bez uslovljavanja.
Priznajte sopstvene greške pred svojim prvorođenim, pokazujući mu na taj način da je normalno grešiti i da niko nije savršen. Izbegavajte kritikovanje njihovih postignuća.
Dozvolite svom najstarijem detetu da ono samo odredi koliko i kako će vam pomagati oko mlađe dece, i iznad svega, nemojte ga primoravati na ulogu odraslog pre vremena. Dozvolite mu da bude dete i da se igra koliko god to želi.
Nakon što su se rodila druga deca, nastavite da provodite određeno vreme samo sa najstarijim detetom da biste mu pomogli da se oseća važnim kao pojedinac a ne kao pomagač.
Najstarija deca odlično reaguju na prijatna iznenađenja. Zbog toga što često planiraju i razmišljaju unapred, i naporno rade u pripremi stvari, često ne mogu da uživaju kada su recimo na odmoru. Ali iznenadni izlet, isplaniran od strane nekog drugog, utiče na njihovo opuštanje i povećava im mogućnost da uživaju.
Najmlađa deca, kao i jedinci, nikada ne bivaju zamenjeni novom bebom. Oni su uvek bebe u svojim porodicama. Većina njih nastavlja da izgleda mladoliko (mlađe od svojih kalendarskih godina) čak i do pozne starosti.
Zbog tog svog statusa "večne bebe" najmlađa deca su posebni članovi svoje porodice na način na koji najstariji i srednji red rođenja nikada nisu. Oni dobijaju jako puno pažnje jer se svi u porodici uključuju u njihovu brigu i negu. Mogu ih čak tretirati u okviru porodice kao kućnog ljubimca ili porodičnu maskotu.
Roditelji su najopušteniji u svojoj roditeljskoj ulozi u odnosu sa najmlađom decom. Više ne paniče oko svake sitnice i nisu anksiozni oko toga da li su dobri roditelji. Tolerantniji su prema greškama najmlađe dece i manje pritiska vrše na dete da što brže nauči da hoda, govori, itd. Iako im je najstarije dete i dalje izvor ponosa, najmlađe im je izvor zadovoljstva. U mnogim istraživanjima roditelji smatraju da je najlakše bilo odgajati najmlađe dete i da je ono bilo najzabavnije od svih.
Iako se najmlađoj deci dosta popušta i udovoljava od strane roditelja, oni obično nisu razmaženi na negativan način. Jednostavno nauče da očekuju dobre stvari od života, pa su u skladu s tim optimisti i hedonisti. Najmlađa deca često očekuju i dobijaju pomoć od drugih ljudi, čak i kada ih ne pitaju. To postižu jednostavno time što izgledaju bespomoćno i ljudi trče da im pomažu. Ne moraju previše da se sami trude.
Najmlađa deca se obično mnogo manje fizički ili psihički kažnjavaju, posebno ako ima više starije dece. Nasuprot najstarijoj deci obično ih više kažnjava majka a ne otac. Najstarija deca zbog toga često smatraju da njihovi najmlađi braća ili sestra mogu da se provuku sa svakakvim ponašanjem. Zbog toga "pravila" imaju manje značaja za ovaj red rođenja. Čak i kada odrastu, smatraju da su pravila stvorena za druge ljude a ne za njih. Skloni su da krše socijalne norme ponašanja.
Najmlađi su takođe skloni da budu manje disciplinovani u sopstvenom ličnom životu, i skloni su da odlažu izvršavanje potrebnih aktivnosti ili zadataka, i neprestano kasne na zakazane dogovore i sastanke.
Uprkos tome, najlađa deca često ostaju zavisna od drugih ljudi celog svog života. Često biraju starije partnere, a onda se bore protiv njihove kontrole. Najmlađa deca mogu na primer tražiti savet stručnjaka a kada ga dobiju mogu mu se suprotstavljati.
Ukoliko se u porodici preterivalo sa pažnjom prema najmlađem detetu, ono može imati nerealna očekivanja od drugih ljudi i života, tj. mogu očekivati da se svi prema njima ponašaju na identičan način kao njihova porodica. Takođe mogu biti kasnije u životu osetljivi u pogledu načina tretiranja, a i mogu smatrati da su uskraćeni za privilegije i slobodu koju imaju njihovi starija braća i sestre koje oni takođe žele. Ako su stalno nasleđivali odeću i obuću od starije dece može im postati jako važno da imaju kvalitetnu garderobu i sjajne igračke za odrasle (na pr. automobil).
Najmlađa deca, zahvaljujući svom redu rođenja, brzo nauče da nije uvek najefikasnije biti agresivan da bi ostvario ono što se želi. Često razvijaju ponašanje koje u osnovi sadrži manipulaciju u cilju dobijanja željenog, bilo tako što se dure ili što su šarmantni, a ponekad ne prezaju ni od prevara.
Ako su odrastali u srećnim porodicama, najmlađa deca će biti najveselija, najrazigranija i sa najviše samopouzdanja. Obično će razviti avanturistički životni stil i biće otvoreni za novine.
Zašto su jedinci jedinstveni
Ohrabrite svoje najmlađe dete da bude više nezavisno, promišljeno i samodovoljno. Uključite ga u proces donošenja odluka. Hvalite njihove sitne uspehe baš kao što ste to radili sa svojim najstarijim detetom. Ne dozvolite da starija deca dominiraju ili previše zadirkuju najmlađe. Počnite rano da čitate svom najmlađem detetu i ohrabrite ga u intelektualnom razvoju. Nemojte pretpostaviti da je ono suviše malo ili nezrelo da zaista bude od pomoći. Dajte mu odgovarajući deo kućnih obaveza. Nikada ne poredite najmlađe dete sa starijom decom. Imajte da umu da su njegovi kvaliteti više povezani sa redom rođenja a ne sa urođenim osobinama.
Pobrinite se da vaše najmlađe dete ima nove stvari, bez obzira da li je to garderoba ili igračke. Oduprite se iskušenju da vežete svoje najmlađe dete za sebe iz straha da ćete ostati sami. Roditelji u Evropi imaju sklonosti da kažu za svoju najmlađu decu:"Ovo je za moju starost", misleći da će ono ostati kod kuće, bez sopstvene porodice i da će se brinuti o ostarelim roditeljima.
Jedinci su u prošlosti bili na lošem glasu, ali su skorija istraživanja pokazala da su oni podjednako dobro prilagođeni kao ljudi koji imaju braću ili sestre - ako ne čak i bolje. To su dobre vesti jer će u 21 veku jedinaca biti sve više na svetu, pre svega zbog toga što istočne zemlje pokušavaju da ograniče rast stanovništva, dok se ljudi na zapadu suočavaju sa teškoćama kombinovanja karijere i roditeljstva, što sve dovodi do sve većeg broja porodica sa samo jednim detetom. Na kraju 20 veka, u Americi, 20% žena je imalo samo jedno dete, što je duplo više od broja jedinaca samo 10 godina ranije.
Jedinci imaju i najgore i najbolje iz oba sveta: oni su okrenuti ka postignućima kao najstarija deca u porodicama sa više dece, i istovremeno su maženi i paženi kao najmlađa deca u porodici. Kao rezultat toga imaju puno karakteristika najstarije dece a istovremeno ostaju detinjasti tokom svog odraslog doba. Mnogi od njih čak izgledaju mlađe nego što kalendarski jestu, često do kasne starosti.
Pošto jedinci nikada ne ugrozi rođenje nove bebe u porodici oni ne moraju da brane svoju poziciju omiljenog deteta svojih roditelja. Češće se smatraju specijalnim i izuzetnim od dece koja imaju braće ili sestre. Zbog te bazične sigurnosti u ljubav svojih roditelja i svoju poziciju imaju manje ogorčenosti prema autoritetima kada se porede sa najmlađom decom. Sem toga očekuju i prihvataju pomoć drugih kada im je ona potrebna. Zbog toga što ne moraju da se takmiče sa drugom decom u porodici u većoj meri su opušteni i imaju veće samopouzdanje od najstarije dece u porodici. Takođe imaju manju potrebu da kontrolišu druge u poređenju sa najstarijom decom. Ako ne dobiju željenu pažnju od jedne osobe, neće se boriti za nju, jednostavno će potrebnu pažnju tražiti od drugih osoba.
Jedinci u većoj meri od drugih redova rođenja usvajaju karakteristike reda rođenja istopolnog roditelja. Na primer, žensko jedino dete čija majka je najmlađa sestra od sestara će biti u većoj meri sklono da flertuje od one jedinice čija je majka najstarija sestra u porodici sa mlađom braćom.
U stvari, jedinci će u velikoj meri ličiti na svoj polnog roditelja sve dok situacija nekih teškoća ili intenzivan stres ne dovedu do toga da se pojave karakteristike jedinaca. S druge strane jedinci imaju roditelja suprotnog pola samo za sebe i mogu u većoj meri da se identifikuju sa njim nego deca sa braćom i sestrama. Jedinci teže da se takmiče sa istopolnim roditeljem za pažnju i naklonost roditelja suprotnog pola - i često u tome pobeđuju, posebno ako brak ima problema. Neki istraživači idu čak tako daleko da tvrde da je incest češći u porodicama sa samo jednim detetom.
Roditelji jedinaca imaju samo jedan pokušaj u roditeljstvu i zbog toga žele da im dete bude savršeno. Kao posledica toga, jedinci često rano sazrevaju i propuštaju period igranja i glupiranja. Oni (jedinci) ili prihvataju ulogu savršenog deteta ili u potpunosti odustaju kada shvate da to nisu u stanju da ostvare.
S obzirom da je roditeljska pažnja usmerena samo na jedno dete, ono će dobiti koncentrisovanu dozu onoga što su njegovi roditelji. Na primer, ako je roditelj-i ljutita, nasilna osoba to je veoma traumatično iskustvo za jedinca kao jedinog primaoca roditeljskih reakcija. Ako roditelj ima emocionalne probleme, jedino dete mora da se suoči sa njima bez podrške svoje braće i sestara.
Dozvolite detetu greške
Nekim jedincima će prilično smetati ta roditeljskia fokusiranost na njih. Reagujući na takvu situaciju mogu da se povuku ili da postanu nezavisni i perfekcionisti, što je način izbegavanja mešanja odraslih.
Jedinci obično teško podnose kritiku i izbegavaće da ponovo nešto rade ako su bili kritikovani kako su to uradili prvi put.
Jedinci obično puno toga očekuju od života, jer im je puno toga pružano dok su odrastali, bilo psihološki, bilo materijalno. Čak i u siromašnijim porodicama jedinci su bolje materijalno stajali od porodica istog materijalnog statusa sa više dece. To ne mora da znači da su razmaženi ili pohlepni - vrlo čestu su pažljivi u baratanju svojim novcem kao i svim drugim svojim vlasništvima.
Roditelji jedinaca su veoma ambiciozni kada je škola u pitanju i nije čudo što su onda oni veoma uspešni u školi. Za neke jedince škola je neka vrsta olakšanja od preterane roditeljske pažnje i gušenja. Ovo posebno važi za jedince muškog pola, koji su izuzetno usmereni na postignuća, posebno školska odnosno akademska. Često su vrlo uznemireni ako ne uspeju u svemu što pokušaju. Bez obzira koliko su uspešni, jedinci se mogu plašiti neuspeha i razočarenja svojih roditelja. Za razliku od najstarije dece koja ubrzo imaju ličnu potrebu da budu uspešni, jedinci često postižu rezultate da bi zadovoljili roditelje.
S obzirom da se najčešće igraju sami sa sobom, jedinci su veoma spretni u imaginaciji i fantaziji i razvijaju sposobnost da zabavljaju sami sebe. Takođe imaju širok spektar interesovanja. Međutim, s druge strane zbog nemogućnosti praktikovanja socijalnih veština u kasnijem životu mogu biti nedovoljno socijalno uklopljeni i spretni, ali su zato veoma dobri posmatrači ljudske prirode i ponašanja, jer su godinama bili mirni posmatrači interakcija i razmena među odraslima. Takođe imaju visoko razvijene verbalne osobine, međutim, kao odrasli imaju tendenciju da manje pričaju od drugih redova rođenja.
U svim porodicama, odrasla deca su važnija svojim roditeljima nego roditelji svojoj deci, ali u porodicama jedinaca ovo je naglašeno. Jedinci obično imaju problema da se odvoje od porodice. Ne mogu da ostave svoje roditelje, posebno samohranog roditelja, a da se ne osećaju krivim i nelojalnim zbog toga. Posebno su opterećeni kasnije u životu kada je roditeljima potrebna posebna nega. Od svih reda rođenja jedinci su najmanje sposobni da se brinu o svojim roditeljima, a nema nikoga drugog da se brine o njima. Jedinci muškog pola teže da se sa tim problemom izbore tako što će ga ignorisati.
Setite se da su standardi ponašanja različiti za decu nego za odrasle i da treba da smanjite svoja očekivanja. Tretirajte svoje dete kao dete i ohrabrujte ga da se igra, glupira i preuzima rizike. Dozvolite svom detetu da pravi greške i da ne bude savršeno.
Ograničite svoje pohvale na ono u čemu je vaše dete zaista dobro, previše hvaljenja daje detetu doživljaj preterane vrednosti.
Nemojte razmaziti svog jedinca, odnosno jedinicu. Pokušajte da rasporedite dostupni novac, vreme i energiju na svog jedinca kao da imate najmanje dvoje dece.
Imajte na umu da letnji i zimski raspusti mogu biti večni za decu koja nemaju drugare za igru. Ne bi bilo loše pobrinuti se da se pozivaju drugovi, kao i da se dozvoljava jedincu da prespava kod prijatelja. Kućni ljubimci su posebno važni jedincima, i mogu biti od izuzetne važnosti za njihovo usvajanje veština kako se treba brinuti o drugom ljudskom biću.
Više o redu rođenja možete pročitati na www.psihokomunikacije.com.
Tekst: PROMO