U svetu u kome su ljudi u savršenom dodirom sa samim sobom, veto na reči zaista ne bi bio potreban. Međutim, mi često nismo u stanju da prepoznamo osećanja, niti da ih opišemo i dodamo im pravi smisao. Ovakve blokade mogu nastati u emocionalno napetim situacijama, kada se, na primer, raspravljamo sa partnerom ili prijateljima. Tada često izgovorimo reči koji poprime potpuno drugi smisao, reči koje mogu da povrede osobe koje su nam drage. Ćutanje je u tom slučaju vrednije od bilo koje reči. A kada neizgovorene teške reči potpuno utihnu, neka zagrljaj progovori.

Kada nas obuzmu lepe emocije, bilo da su izazvane dobrom knjigom, lepim prizorom ili filmom, treba odoleti pokušaju da se lepota opiše. Preterano analiziranje može zaseniti iskonsku lepotu koja neguje dušu. Pravi smisao lepote na ovom svetu je upravo u tome što ne zahteva odgovore na pitanja "zašto" i "kako".

Neprijatne misli koje nas uznemiravaju i nadovezuju se poput lanca stvarajući kamen u grudima najbolje se prekidaju ćutanjem. Odolite tom začaranom kolu sumnji i strahova koji vas obuzimaju. Jednim zdravim ćutanjem prekinite niz reči koje bacaju senku na vedra jutra. I tada je pravi trenutak da se okrenete i uživate u toj divnoj, neobjašnjivoj lepoti.