Ako ste imali sreće da kao dete radite test profesionalne orijentacije (bar je kod mene to bio slučaj, jer sam verovala da neko tamo zna bolje od mene šta ja treba da budem jer ja zaista nisam znala šta treba da budem), onda ste dobili pravu pomoć u trenutku kada vam je bila potrebna. Nije samo da nisam imala dovoljno informacija da donesem odluku, nego je i kvalitet informacija bio zbunjujući - neke škole su imale veću "vrednost" od drugih i obrnuto, neki poslovi su bili "čisti" a neki "prljavi".

Psihološkinja je bila veoma ljubazna i objasnila mi je kako da uradim test, a sve ovo se dešavalo na kraju moje srednje škole. U gimnaziju sam došla jer je to tako trebalo, u tom prelazu iz osnovne u srednju niko me ništa nije pitao. Sva sreća da su me za ovo bar pitali. Sećam se da sam radila test i razmišljala da možda ova pitanja nisu baš najbolje formulisana i da li bi ih razumeo neko ko nije iz srednje klase, koga roditelji nisu davali na jezike i u muzičku školu, ko nije čitao previše i razvijao verbalne sposobnosti. Dakle mislila sam da bi se neko drugi u tom trenutku osećao kao ona Ajnštajnova riba koja veruje da je glupa jer je čitavog života teraju da se penje uz neko drvo, a ona u stvari želi da pliva u moru. Ja jesam dobro odabrala i vrlo sam srećna zbog toga.

Ali imam jedan problem. Moje društvo teško da podržava brzinu kojom se menja moje mišljenje o tome šta ja radim i šta treba da radim, a da ne pričam o tome da moje društvo ponekad nije u korak sa ostatkom sveta. Naravno, različite društvene okolnosti utiču i na izbore pojedinca jer ne postoji možda ni dovoljno velika potreba ni dovoljno veliki broj recimo kurseva za prekvalifikaciju. U stvari, po sredi je promena u pristupu. Naime, obrazovanje je uvek bilo garancija za neke poslove.

PageBreak

Revolucije u obrazovanju

Podela na elitu koja je školovana i obrazovana i ostatak sveta koji se obrazovao taman toliko da radi određene, uskostručne poslove je obeležila kraj 19. i trajala je do sredine 20. veka.

Promene su počele kada su velike kapitalne investicije premeštene u zemlje sa siromašnom radnom snagom sredinom sedamdesetih. A onda i veliki obrt novca na berzama 80-ih. Pored ovih revolucija, moderne tehnologije i internet su 90-ih uneli zabunu u klasičnu dihotomiju gde su obrazovani oni koji zarađuju i neobrazovani oni koji životare.

Bil Gejts nikada nije završio započete studije na Harvardu, a postao je milijarder pa i filantrop vrlo brzo. Kao i mnogi iz Doline. Oni nisu čekali da se društvene okolnosti promene već su ih sami pravili, svako za sebe a opet svi zajedno za sve. Podela na obrazovane i neobrazovane i dalje postoji i tržište poslova funkcioniše na osnovu toga.

Danas i dalje morate podneti diplome i certifikate kad šaljete radnu biografiju, ali vrlo često će vas poslodavci poslati i na psihološko testiranje, razgovor sa menadžerom za ljudske resurse i staviće vas na probni rad. U današnje vreme sve se prebrzo menja da bi vaša diploma bila garancija vašeg uspeha u poslu. Pre će biti da ce vam više pomoci vaša fleksibilnosti i snalažljivost nego neki čvrsto zacementirani prosek. Da, taj prosek dokazuje da ste vi bili vredni, radni i pametni. Ali kako cete dokazati da umete da radite u timu jer danas većina poslova to zahteva pošto tek tim može da sagleda i proizvede nešto zaista kompletno i bitno?

Međutim, može biti i suprotno - vi ste čitavog života radili u timu a u stvari ste samo želeli da vas ostave na miru jer imate neke kreativne ideje koje možete da realizujete u osami pa tek onda da to pokažete drugima. Šta u stvari da radi jedan pojedinac u ovom vremenu? Kako da bude srećan i ostvari svoje potencijale i karijeru koju želi a da mu društvene okolnosti u tome budu saveznik a ne neprijatelj? UPOZNATI SEBE Aristotel je rekao: "Poznavajući sebe je početak svih mudrosti." Svi mi volimo kada smo mudri. Ispravne odluke i postupci nas čine srećnim i zadovoljnim i samim tim ostvarujemo svoje potencijale postajući tako bolje verzije sebe i korisni članovi društva.

Zamislite, recimo, armiju nasmešenih kafe-kuvarica. To se nikada nije dogodilo, kako tvrde mnogi. Problem je u tome što su one možda sve neostvarene učiteljice. Ili bi volele da možda rade sa mladih ljudima pa da njima prave kafu. A možda je polovina njih i srecna što radi to što radi i ćaska sa ljudima o (ne)važnim stvarima ali ne shvata to. Nikada se možda nisu zapitale da li je to ono što zaista žele i da li su one dale pravu vrednost tom poslu.

Taj posao je deo njihovog identiteta. Shvatili smo davno da ako ne volimo pa i najmanji deo sebe, a da to nije samo taj veoma bitan društveno-psihološki aspekt kao karijera, teško da ćemo moći da proizvedemo i zadržimo osmeh na licu. Uvek ćemo biti nezadovoljni. Pitanje je da li je zaista trava zelenija sa druge strane ili smo mi samo nevoljni da zalivamo i pazimo na svoju travu?

PageBreak

Kako izabrati i kako menjati zanimanje

Recimo ta armija doktoranata i post-doktoranata na univerzitetima danas. Mnogo diplomci ne znaju šta da rade i nema posla za njih i onda nastavljaju dalje sa formalnim obrazovanjem koje je inače veliki biznis, a da nisu zaista shvatili da je to ono što žele ili ne. Ponese ih inercija kao i mnoge od nas i sedeći u istraživačkim centrima baveći se teorijom oni još više odsustvuju sa tržišta rada i udaljuju se od realnosti. Možda još više pate jer su u stvari hteli da posle studija rade u kafiću ali nekako to nije baš lako prelomiti.

Kako objasniti sebi i mami da si četiri godine analizirao poeziju a da sada u stvari želiš kao Elizabet Gilbert da iz prašnjave biblioteke siđeš među ljude i da među njima nađeš likove za svoj prvi roman koji sanjaš da napišeš još od prvog osnovne? Kako naći podršku u društvu za ono što osećamo u sebi?

Prvo je zaista važno upoznati sebe. Shvatiti šta su sopstveni potencijali a šta ograničenja. Upoznati sopstvene slabe tačke. Prihvatiti ih kao nešto što je deo nas i sa čim uvek možemo da računamo. Eventualno raditi na popravljanju slabih tački ali se ne frustrirati ako se to čudo ne dogodi. Jer ljudskom biću nije imanentna "savršenost". Jesmo savršeni takvi kakvi jesmo ali društvene konstrukte savršenosti nikada necemo dostići jer su nerealni. To nisu postavili ljudi za ljude već je to istorijska tvorevina kojoj su mnogi doprineli počev od organizovanih religija i njihovih ideala, preko umetnosti do modne industrije koja to danas koristi da nametne fizičke ideale savršenosti.

Nije lako uraditi ovaj zadatak sam. Potražite pomoć porodice, prijatelja, kolega, razmišljajte o svojim postupcima i željama. Potražite i profesionalnu pomoć. Danas je to mnogo lakše. Imate savetnike u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, imate psihološke usluge profesionalne orijentacije, pedagoge i koučove. Ako ne možete trenutno to da priuštite, budite to sami sebi. Možete da napravite listu svih stvari koje bi želeli da radite a ne radite i da se zapitate zašto je to tako. Da li vi imate realne mogucnosti za to a niste napravili taj izbor jer niste imali dobre okolnosti? Možda su se sada te okolnosti promenile.

Možda se i vaša želja promenila. Da li ste možda razmišljali o tome da vi napravite neko novo zanimanje? Da li uopšte morate da radite ovde u zemlji? Što ne radite preko interneta? Šta je sa nekim postojećim zanimanjem - možda vi nešto možete da mu dodate ili oduzmete tu i onda će to biti vaš izbor koji ce definisati dalji tok vašeg života. Postoji teorija da su nas u stvari prevarili lažno nas uveravajući da mi moramo voleti posao koji radimo. Zašto bismo? To je samo trećina našeg života. I mi kao pojedinci teško možemo da utičemo na ponudu na tržištu rada. To diktiraju veliki kapital i državna politika.

Mi možemo samo da se nadamo da će nas zaobići to da ćemo morati da biramo. Ali mi ćemo svakako izabrati. Čak i kada odlučimo da ne biramo, mi smo izabrali - da ne budemo kormilari sopstvenog života.

Da bismo se osetili sigurnim da nacinimo promenu u karijeri u svom životu, ako smo konačno shvatili šta je to što želimo, sada prirodno i ljudski tražimo podršku za to. Danas u društvu opterećenom krizom, krizom kapitala gde se sve sliva u delove planete gde je radna snaga potcenjeno jeftina i gde stare vrednosti pokušavaju da se odupru narastajucim društvenim promenama, teško da možete naći jedan jasan glas koji ce vas podržati sem skupine pojedinaca koji su učinili nešto tako na sopstveni rizik.

Malo je verovatno da ćete ih lako naći organizovane u jednoj grupi sem ako ne postoji fejsbuk grupa "Ljudi koji su promenili svoju karijeru bez podrške, verujuci samo u sebe". Morate prvo biti sigurni u sebe. Morate biti vrlo realni i iskreni. Neka vas uteši da je rađeno istraživanje da će u narednih deset godina svako od nas u proseku bar 10 puta promeniti karijeru. Dakle to što se vama događa, događa se mnogima samo još nisu napravili tu fejsbuk grupu. To još uvek nije dovoljno osvešćena društvena promena. Jer ljudima je dosadilo da čekaju da se nešto dogodi i da se kriza sama od sebe reši. Potrebno je da preuzmete stvar u svoje ruke.

Ako je tačno da univerzum odgovara na naše želje, vrlo brzo ćete kada jednom formulišete tu želju, naići na svoje istomišljenike. Oni su možda negde sami i zbunjeni isto kao i vi sada.

Jedna od tendencija u društvu će biti i demistifikacija i deglorifikacija zanimanja. Iako masovni mediji pokušavaju da nas ubede u suprotno, velika većina ljudi u stvari ne želi da se nađe na naslovnoj strani tabloida. Mnogi samo žele da budu dobri i uspešni lekari, producenti, šankeri i frizeri za pse.

Mnogi će biti sjajni prodavci u sportskoj radnji jer vole inovacije u sportskoj opremi i vrlo cesto to savetuju i svojim prijateljima iz sportskog kluba. Postoji mnogo pozitivnih primera u stvarnom životu, a ponekad i u životima slavnih. Bitno je proceniti gde u stvari da gledate. Da li je inercijom vaš pogled usmeren tamo gde većina ljudi opterećenih egzistencijom gleda, ili ste kao i većina ljudi koja redovno čita ovaj dodatak deo one srećne skupine koja se bar ponekad u toku dana zapita ko je i šta radi ovde?

Vi ste sigurno neko ko pita inače ne bi tražili odgovore. Mene je moj kouč, imam srecu da imam svog kouča, naučio jednu jako dobru stvar. Ako nešto zaista hoćeš, ti ćeš naći vreme i resurse da to uradiš. Dakle, možda ste vi zaista prezadovoljni svojom karijerom i u stvari samo nećete da priznate to jer ostali oko vas nisu, pa ne bi da se izdvajate. Možda vi obožavate svoju karijeru, ali vam privatni život trpi zbog toga, a vi ne možete da izdržite pritisak okoline što se ne posvećujete porodici, iako vi to zaista uspešno balansirate i u stvari imate podršku porodice. Možda ste hteli da budete koktel-majstor, ali nije pristojno da diplomirani hemičar meša koktele.

Kako god da gledate na ove stvari, to je vaš izbor. U našem društvu koje zaista menja strahovitom brzinom, ali ne iznutra nego više usled spoljašnjih promena, može biti jako teško prigrliti unutrašnju promenu i manifestovati je u spoljašnji svet. Ali setite se šta je rekao Dambldor - vaši izbori će vam pokazati ko vi zaista jeste. Ako je vaša karijera jedan aspekt vas, neka to bude dobar, pravi i istiniti deo vašeg bica koji ćete rado deliti sa drugima. I nemojte da mislite da ćete čitavog života biti jedno. Veliki broj izbora otvara veliki broj mogucnosti i kako znate da nema još nečega u čemu ne biste zasijali. Zato je važno da osluškujete i tražite i tako ostvarujete svoje potencijale jer zato smo u stvari i ovde na ovoj planeti.