Ovo je glavni znak inteligencije: Psiholog Džordan Piterson ima novu ideju o tome šta znači biti pametan

U svetu diploma, počasti i beskrajnog protoka informacija, prava mera inteligencije je često neuhvatljiva. Međutim, kako ljudi stare i akumuliraju godine mudrosti, mnogi otkrivaju da je inteligencija određena ne samo IQ rezultatima ili akademskim postignućem.

Ko se može nazvati pametnim?

Pitersonovi pogledi na inteligenciju odražavaju mudrost drugih velikih mislilaca u različitim kulturama i vremenima. U istočnoj filozofiji postoji stara kineska poslovica: "Mudar čovek sluša, a budala samo priča." Drevna kineska filozofija visoko ceni slušanje, povezujući ga sa strpljenjem, zrelošću i dubinom razumevanja. To implicira da je prava inteligencija skrivena moć. Oni koji su razvili ovu moć prepoznaju vrednost tuđeg mišljenja i ideja, znajući da niko nikada neće imati sve odgovore.

Inteligencija je ples sa životom

Još jedna odlična ideja inteligencije potiče iz jevrejske tradicije, koja na mudrost ne gleda kao na statičnu osobinu, već kao na stalnu interakciju sa životom. Talmud kaže: "Ko je mudar? Neko ko uči od svih.” To odražava ideju da inteligencija nije samo akademsko dostignuće, već i sposobnost da se uči od života u svoj njegovoj složenosti, uključujući njegove radosti, tuge i neizbežna iskušenja.

Hrabrost za postavljanje pitanja

Piterson tvrdi da je za inteligenciju potrebna hrabrost. Ne radi se o tome da budete najglasniji u prostoriji ili onaj koji ima sve odgovore. Umesto toga, to je hrabrost da budete dovoljno ranjivi da priznate svoja ograničenja i dovedete u pitanje svoja uverenja. To se može videti kod onih retkih pojedinaca koji se ne plaše da postavljaju teška pitanja, čak i rizikujući da saznaju neprijatne istine o sebi ili svetu oko sebe. Oni cene istinu više od udobnosti, a ta žeđ za istinom ih vodi do mudrosti.

Inteligencija je "kako misliti", a ne "o čemu razmišljati"

U današnjem društvu, lako je upasti u zamku "znati šta da mislim“ umesto da naučite "kako da razmišljate". Tome nas je naučio obrazovni sistem koji se često fokusira na pitanja višestrukog izbora i standardizovane odgovore. Od malih nogu smo nagrađeni što znamo prave odgovore, ali retko ohrabreni da razmišljamo svojom glavom ili pronađemo sopstveni put do rešenja.

Piterson veruje da je ovaj pristup doveo do društva koje ceni pamćenje umesto razumevanja. Ljudi odrastaju učeći činjenice, formule i brojeve, ali ne razumeju uvek kako to znanje primeniti na nove načine. Prema njegovom mišljenju, to može da potisne kreativnost i spreči generisanje novih ideja.

Ljudi imaju tendenciju da izbegavaju mentalni napor i jednostavno čekaju da im se predstave opcije. Nažalost, ta navika se brzo formira, a sposobnost da se smisli nešto novo i originalno atrofira.

Redefinisanje šta znači biti pametan

Piterson nas podseća da je inteligencija više od pukog poznavanja činjenica. Radi se o radoznalosti, kritičkom razmišljanju i hrabrosti da se istraži nepoznata teritorija. Prema Pitersonu, "Ako osoba zna ’kako da misli‘, onda će biti ispred ljudi koji znaju ’šta da misle‘.

On smatra da najpametniji ljudi nisu nužno oni koji imaju sve odgovore. To su oni koji umeju da postave prava pitanja, koji prihvataju nepoznato i koji su spremni da pronađu svoj put napred.

U doba kada smo preplavljeni informacijama, razvoj sposobnosti da razmišljamo svojom glavom je možda važniji nego ikad. Umesto da prihvatimo ono što nam se kaže, treba da razvijemo naviku da postavljamo pitanja, istražujemo mogućnosti i kreativno rešavamo probleme.

BONUS VIDEO: