Koliko ste puta ostali zatečeni nečijim ponašanjem, pokušavajući da razumete zašto je neko nešto uradio, nešto što vi sebi nikada ne bi dozvolili? Prestanite da razbijate glavu jer pobude drugih ljudi retko kad odgovaraju vašim. To ne znači da su vaši stavovi jedini ispravni. Ne preostaje vam ništa drugo do prihvatanja različitosti.

Sigurno ste se mnogo puta zapitali kako je neko mogao da kaže ili uradi nešto što vi nikada ne bi mogli. Na primer neko vam kaže da ste glupi i vi, u neverici, pokušavate da shvatite kako je mogao to da vam kaže jer vi nikad nikoga ne bi tako uvredili. Ili prijateljica, dok prolazite kroz težak period u životu, prestane da vas zove i vi ste ponovo u istoj neverici - vi tako nešto nikada ne bi učinili.

Četiri nivoa podsvesti koja formiraju našu ličnost: osnovni, genetski, istorijski i nivo duše...

Vi ne bi, ali neko drugi bi. Zvuči tako jednostavno, kao da je to vrlo lako prihvatiti. Ipak, čuđenje zbog tuđe različitosti za mnoge od nas je svakodnevica. U psihologiji ovaj fenomen ima i svoj naziv - efekt pogrešnog konsenzusa - i definiše se kao sklonost osobe da preceni širinu dosega svojih verovanja ili razmišljanja, smatrajući ih tipičnim i za druge ljude.

To znači da smo uvereni u to kako su naša mišljenja, uverenja, vrednosti, sklonosti ili navike ispravne ili normalne te da će i drugi ispravni ili normalni ljudi misliti isto kao i mi. Ova greška u razmišljanju podiže nam samopouzdanje jer sebe smatramo glavnim merilom ispravnosti ili normalnosti, a verovanje da su i drugi takvi daje nam potvrdu za to.

No, ljudi se međusobno razlikuju mnogo više nego što to možemo da zamislimo. Ponekad, koliko god razbijali glavu o tome kako je neko mogao nešto uraditi ili reći, nećemo ući u trag pravom objašnjenju. Katkad tog pravog objašnjenja i nema jer ni osoba sama nije svesna zbog čega se zapravo tako ponela. Na primer, muškarac prestane da se javlja ženi s kojom je nekoliko puta izašao na piće, a onda joj se iznebuha nakon mesec dana ponovo javi.

Šta nam kaže lice o horoskopskim znakovima: saznajte karakterne osobine...

Većina žena bi sebi to pokušala da razjasni na razne načine, i to često na svoju štetu - da nešto s njima nije bilo u redu ili da su nešto pogrešno rekle, a objašnjenje za ponovno javljanje može biti obična impulsivnost - trenutan osećaj i želja za kontaktom nakon perioda nezainteresovanosti ili zaokupljenosti nečim drugim.

Ako tu nema dubljeg objašnjenja, osobi koja temelji svoje odnose na uvažavanju drugog je nemoguće da razume da neko to uvažavanje možda uopšte nema. Pretpostavka da su drugi slični nama i da u osnovi razmišljaju isto kao mi može da nam stvori mnogo problema ili da nam pokvariti sliku o sebi.

PageBreak

Ja nikada tako nešto ne bih...

Recimo da vodite tečaj joge ili keramike i na poslednja tri časa, pre kraja tečaja, ne dođu tri polaznice. Vrlo je verovatno da ćete to pripisati sebi - da niste dovoljno dobro vodili tečaj ili da su polaznici koji su izostali prema vama počeli da gaje antipatiju.

Međutim, postoji bezbroj drugih mogućih objašnjenja koja vam verovatno nikada ne bi pala na pamet. Možda je jedna od polaznica prestala da dolazi zbog nekih svojih neugodnih životnih iskustava, jer ne podnosi rastanke i zato ih po svaku cenu izbegava.

Drugoj polaznici je možda neko iznenada preminuo pa je sprečena time, a trećoj ste možda zaista antipatični; svakako, njihovo nedolaženje ne znači da ste samo vi nešto loše uradili, da ste glavni razlog njihovog odsustva. Na kraju krajeva, moguće je da imate oči i boju glasa koje polaznice koje više ne dolaze podsećaju na nekoga s kim imaju izrazito loš odnos.

Šest tajni autentične ličnosti...

Ljudi su u tolikoj meri različiti da je nemoguće ući u nečiji um i shvatiti ga, mada često upravo to pokušavamo. Zamišljamo perspektivu drugih ljudi, "selimo se u njihove glave" i pretpostavljamo sličnost koje nema. Zato je uvek mnogo bolje pitati nego pretpostavljati iako pitanje zahteva određenu vrstu izlaganja. Ako nekoga pitate zbog čega je nešto uradio ili kako to da se ponaša na određeni način, ulazite u zonu rizika gde gubite iracionalno uverenje da tu osobu poznajete i koje vam pruža određeni osećaj sigurnosti.

Iracionalno uverenje u istinitost vlastitih pretpostavki o drugima i svetu može ići još i dalje - u takozvani naivni realizam, kada verujemo da vidimo stvarnost upravo onakvom kakva ona jeste, bez ikakvih subjektivnih iskrivljenja. Kada živimo u takvom "naivno-realističnom uverenju", smatramo da će se razumni ljudi uvek slagati s nama jer je ono što vidimo "očigledno", a oni koji se ne slažu su iracionalni ili je to što oni drugačije razmišljaju samo po sebi dokaz da s njima nešto nije u redu.

Svi gledamo svet kroz neku svoju prizmu uverenja, želja, potisnutih osećanja i prethodnih iskustava. Drugi imaju drugačije prizme samim time što su se rodili s drugačijim temperamentom koji je onda došao u dodir s različitim porodičnim odnosima i raznoraznim životnim iskustvima.

Kako se ljute različiti horoskopski znaci...

A kako se niko pred nama neće u tolikoj meri razotkrivati da bi nam objasnio otkud ta razmišljanja i / ili postupci koji su nama neshvatljivi ("Ja nikada tako nešto ne bih uradila!"), ostaje nam da se pomirimo sa tim da ne razumemo. Zvuči jednostavno, ali mnogima je to vrlo teško jer to za um predstavlja svojevrstan poraz. Kada nečije postupke ne razumete, pokušajte to sebi da priznate - crno na belo: Ne razumem.

Onaj tipični dodatak "ja nikada ne bih..." će vas opet baciti u egocentričnu perspektivu u kojoj ste vi "normalni", a s tim nekim drugim nešto nije u redu. Ako dopustite sebi mogućnost da su drugi ljudi dubinski, u korenu svojih ličnosti, različiti od vas, na početku ćete se možda osećati zbunjeno, ali gledano na duge staze - biće vam lakše.

Nećete se vrteti u beskonačnim krugovima upoređivanja tog drugog sa sobom, čudeći se i pokušavajući da ga ispravite ili učinite "normalnijim". Odustanite. Um koji prihvata poraz je miran um. Neke ljude naprosto ne možete razumeti.