- Petak 13. u zapadnoj kulturi važi za jedan od najnesrećnijih datuma, a strah od njega ima i naziv paraskevidekatriafobija.
- Sujeverje se vezuje za biblijske priče, nordijske legende i simboliku broja 13, koji narušava red i celovitost.
- Mračnu reputaciju dodatno su učvrstile istorijske tragedije, od hapšenja templara do avionskih nesreća, poplava i napada u Parizu.
Da li se plašite petka 13? U zapadnoj kulturi ovaj datum odavno ima negativne konotacije i smatra se jednim od najnesrećnijih u kalendaru. Toliko je duboko ukorenjen u kolektivnom sujeverju da pojedini hoteli nemaju sobu sa brojem 13, neke zgrade preskaču trinaesti sprat, a ima i onih koji ovog dana izbegavaju putovanja i donošenje važnih odluka.
Procene govore da američka ekonomija svakog petka 13. izgubi između 700 i 900 miliona dolara zbog smanjene ekonomske aktivnosti. Strah od ovog datuma toliko je izražen da ima i sopstveni, gotovo neizgovoriv naziv – "paraskevidekatriafobija". Dok ga jedni smatraju bezazlenim sujeverjem, drugi zbog njega osećaju stvarnu teskobu.
Ali odakle potiče ovaj neobični strah? Njegovi koreni sežu duboko u prošlost, do biblijskih priča, srednjovekovnih legendi i drevnih verovanja. Stručnjaci ne izdvajaju jedan jedinstveni izvor, već smatraju da je nastao spajanjem dva odvojena sujeverja: verovanja da je petak nesrećan dan i uverenja da broj 13 donosi zlu kob.
Od Poslednje večere do nordijskih bogova
Jedno od najpoznatijih objašnjenja povezuje se sa Poslednjom večerom, na kojoj je Isus sedeo za stolom sa svojih dvanaest apostola. Trinaesti gost bio je Juda Iskariotski, apostol koji ga je izdao. Kako je Isus razapet na Veliki petak, spoj broja 13 i ovog dana u nedelji vremenom je dobio snažnu simboliku nesreće u hrišćanskoj tradiciji.
Važnu ulogu u nastanku sujeverja ima i simbolika brojeva. Broj dvanaest vekovima se smatrao simbolom savršenstva, reda i celovitosti: dvanaest je meseci u godini, znakova zodijaka i sati na brojčaniku. Trinaest, kao broj koji dolazi posle njega, narušava tu simboličku harmoniju i predstavlja odstupanje od uspostavljenog reda.
Loki, Balder i legenda o 13. gostu
Sličan motiv postoji i u nordijskoj mitologiji. Prema jednoj legendi, dvanaest bogova okupilo se na gozbi u Valhali, ali je slavlje prekinuo trinaesti, nepozvani gost - Loki, bog prevare i obmane. Njegov dolazak doveo je do smrti Baldera, boga svetlosti i radosti, nakon čega je svet obavila tama.
U središtu priče je Balder, omiljeni bog svetlosti, lepote i dobrote, čija je smrt predstavljala jedan od najpotresnijih događaja u svetu nordijskih bogova. Loki je otkrio da jedina stvar koja može da povredi Baldera jeste imela, pa je iskoristio slepog boga Hodra da ga pogodi strelicom napravljenom od ove biljke. Balder je poginuo, a njegovom smrću započeo je niz događaja koji će, prema proročanstvu, voditi ka Ragnaroku – konačnoj bici i propasti sveta bogova.
Kome je zapravo posvećen petak?
I sam naziv petka u germanskoj i nordijskoj tradiciji ima zanimljivo poreklo. Engleska reč "Friday" povezuje se sa imenom boginje Frig, Odinove supruge, dok se u pojedinim staronordijskim oblicima dana pojavljuje i ime Freje, boginje ljubavi, plodnosti i lepote. Obe boginje povezivane su sa ovim danom, mada se naučnici ne slažu u potpunosti oko njegovog porekla.
Zanimljivo je da petak u nordijskoj tradiciji prvobitno nije bio dan nesreće. Naprotiv, povezivan je sa božanskim ženskim principom, ljubavlju i plodnošću. Njegova negativna reputacija razvijala se kroz druga, pre svega hrišćanska verovanja.
Templari i legenda o prokletstvu
Jedan od istorijskih događaja koji se često dovodi u vezu sa zlokobnom reputacijom petka 13. dogodio se 13. oktobra 1307. U petak, po nalogu francuskog kralja Filipa IV Lepog, započelo je masovno hapšenje vitezova templara. Ovaj moćni i bogati vojni red, koji je stekao veliko bogatstvo tokom krstaških ratova, optužen je za jeres, blasfemiju i druge zločine. Usledila su mučenja, suđenja i pogubljenja, a red je nekoliko godina kasnije i zvanično raspušten.
Prema legendi, veliki majstor templara Žak de Mole, dok je goreo na lomači, prokleo je kralja i papu Klementa V, a njegovo prokletstvo navodno je nastavilo da prati njihove naslednike. Iako je veza između hapšenja templara i nastanka sujeverja o petku 13. istorijski sporna, ova priča dodatno je učvrstila mračnu reputaciju datuma. Popularnost joj je donelo i književno delo "Da Vinčijev kod“.
Pročitajte u galeriji inspirativne citate Irvina Jaloma:
Kada se istorija poklopi sa sujeverjem
Iako skeptici tvrde da je reč o pukoj slučajnosti, istorija beleži niz katastrofa koje su se dogodile upravo u petak 13. Svaka od njih dodatno je podgrevala verovanje da ovaj datum sa sobom nosi nesreću.
Jedan od najmračnijih dana u australijskoj istoriji bio je petak, 13. januar 1939, poznat kao "Crni petak“. Katastrofalni šumski požari zahvatili su saveznu državu Viktoriju, odneli 71 život i uništili više od 1.300 domova. Pepeo i dim nošeni vetrom navodno su stigli čak do Novog Zelanda. Godinu dana kasnije, usred Drugog svetskog rata, petak 13. septembar 1940. doneo je strah i u samo srce Britanske imperije. Nemački bombarderi pogodili su Bakingemsku palatu sa pet bombi, dok su se u njoj nalazili kralj Džordž VI i kraljica Elizabeta. Kraljevski par je preživeo napad, ali je dvorska kapela uništena.
U Sjedinjenim Američkim Državama, petak 13. jul 1951. ostao je upamćen po katastrofalnim poplavama u Kanzasu. Reka je dostigla rekordni nivo, potopila više od dva miliona hektara zemljišta i izazvala ogromnu materijalnu štetu.
Od Tupaka do tragedije kruzera
Ni svet muzike nije zaobišla tragedija koja se dogodila na ovaj datum. Slavni reper Tupak Šakur preminuo je 13. septembra 1996, u petak, šest dana nakon što je ranjen u pucnjavi u Las Vegasu.
Mnogo godina kasnije, u petak 13. januara 2012, svet je potresla nesreća luksuznog kruzera "Kosta Konkordija". Brod, na kojem se nalazilo više od 4.000 putnika i članova posade, nasukao se i prevrnuo u blizini italijanskog ostrva Điljo. U nesreći su život izgubile 32 osobe. Kapetan broda Frančesko Sketino kasnije je osuđen na 16 godina zatvora zbog izazivanja brodoloma i smrti putnika.
Jedan od najpotresnijih događaja novije istorije dogodio se u petak, 13. novembra 2015. godine, kada je Pariz bio meta serije koordinisanih terorističkih napada. U napadima je ubijeno 130 ljudi, a francuska prestonica i čitav svet ostali su u šoku.
Da li su sve ove tragedije dokaz da petak 13. zaista donosi nesreću?
Naravno da nisu. Ipak, kada se vekovna verovanja, legende i istorijski događaji spoje u jednu priču, nije teško razumeti zašto je ovaj datum zadržao svoju mračnu reputaciju. Možda je najveća tajna petka 13. upravo u tome što nas podseća koliko lako slučajnost može da preraste u strah, a strah u duboko ukorenjeno sujeverje.
BONUS VIDEO:
