Sedele smo na događaju sa mnogo ozbiljnih ljudi, ali smo se kikotale kao šiparice, moja koleginica i ja, svaka u svojoj priči i životnim ulogama, ali opet iznenađene i iznova začuđene temom muško-ženskih odnosa. A onda nam se pridružio kolega i počelo je da se događa nešto što nije slučajnost - spontani niz ideja, misli, smeha doveo nas je do dogovora - hajde da pričamo o ljubavi.
O odnosima. O muškarcima i ženama. O vezama. Gde grešimo, kako da se razumemo, kako da ljubav potraje, šta nas blokira i sprečava da ostvarimo ono što nam naše srce poručuje, a razum to guši.
Jedne januarske večeri, nakon što su prošli praznici i odmori, okupili smo poznanike i prijatelje u prostoru „The School of Life Belgrade", i počeli da razgovaramo. Gledali smo kratke filmove o prvim sastancima, fazama u vezi, razvoju ljubavi, malo diskutovali, malo ukrstili mišljenja, ali najvažnije od svega - razgovarali smo.
Domaćica večeri Ivana Vulić Živković predstavila je ako se u „The School of Life Belgrade" bave ovom temom na primerima iz ličnog života. Moderator Pavle govorio je o svom internom istraživanju na temu zašto se danas teško upoznaju muškarci i žene, a stručni saradnik TSOLB Radmila Vulić Bojović nas je vodila kroz primere u praksi kao licencirani bračni i porodični psihoterapeut sa preko 20 godina profesionalnog iskustva. Međutim, zaključka nema i ne može ga biti kada je reč o ovako kompleksnoj temi, ali smo videli koje su to slabe tačke, očekivanja i prepreke pojedinačno.
Prva bih rekla da o ljubavi ne treba razgovarati, da se to oseti ili ne oseti, da su poljubac, zagrljaj, osmeh i dodir neprevodivi u reči i da se najlepše ispričamo uzdasima, ramenima i prstima koji se prepliću. Ali hajde da pričamo o onome što nas sprečava da je ispunimo, ostvarimo, o strahovima, o poverenju u sebe, u svoje mogućnosti, o ljubavi prema svom životu koji je jedan i svaki trenutak je važan u večnosti koja je sada i o sadašnjosti koja je večnost. Hajde da više pričamo i pišemo o ljubavi kako bismo, kada nas pogodi, bili spremni i otvoreni da joj se predamo. Da skočimo sa ivice i dozvolimo da nam izrastu krila. Našu učesnici su ispričali svoje utiske o ljubavi, vezi, strahovima.
Razmislite o svojim, zapitajte se šta vas sprečava da priđete nekome ko vam se dopada, šta vas blokira da kažete šta osećate, i gde grešite kada osećate da se udaljavate. Pitanje rađa odgovor koji donosi rešenje. Šta je ljubav? Kako da učimo? Čega se plašimo? Kako da trajemo?
Prava ljubav nikada ne nestaje
Kako da ti kažem šta je za mene ljubav?
Jelena Milanović, Access Bars Facilitator, Soullness Coach
Duboko verujem da prava ljubav nikada ne može da nestane - može da promeni oblik, da se pretvori iz strasne u nežnu ili prijateljsku, iz prijateljske u strasnu... Ali prava ljubav nikada ne može prestati! Ljubav je razmena - primanje i davanje, ljubav je neprosuđivanje, potpuna predaja, lagano golicanje oko srčane čakre... Ljubav, kao i voda, uvek pronađe put i onda je treba pustiti, osloboditi da poteče - bez očekivanja.
Ljubav je kada istinski pogledaš nekoga i voliš ga baš takvog kakav jeste, bez potrebe da bilo šta promeniš. Ljubav je kada ne odustaješ ni posle stoprve prepreke i kada znaš da vredi dati sve za nekoga. Ljubav je kada sa nekim ćutiš i sve znaš, kada te zagrli i upije se u tebe - ono kada se duše sretnu, prepoznaju i zajedno krenu u istom smeru. Ljubav je kada voliš jer voliš. Ljubav je MIR.
Zaljubljenost je nešto sasvim drugo - zaljubljenost je intenzitet, dinamika, buđenje, pomućen um, van granica realnosti, idealizovanje, preterano očekivanje... Zaljubljenost je pokretač, katalizator velike promene, euforija i ludilo. Hiljadu leptira u stomaku. I znamo da ima rok trajanja. Samo se pitam - Kako je moguće zaljubljivati se po nekoliko puta u istu osobu? A moguće je (provereno) i da li je onda to ipak - LJUBAV?
Radmila Vulić Bojović, licencirani bračni i porodični psihoterapeut
Bilo je pravo zadovoljstvo biti deo grupe i razgovarati sa motivisanim, kreativnim, aktivnim ljudima koji promišljaju sebe, svoja osećanja i svoj odnos sa svetom, posebno sa (potencijalnim) partnerima. Mislim da je to baš ono što je neophodno i što nedostaje, kako u načinu na koji se deca uvode u život i vaspitavaju unutar porodice, tako i u obrazovnim procesima na svim nivoima.
Kroz život učimo stalno, na različite načine i sa promenljivim uspehom. Ipak, najmanje se pažnje posvećuje upravo razmeni i komunikaciji o osetljivim i emocionalno visoko investiranim temama - što izbor partnera, negovanje i napredovanje odnosa u paru svakako jeste. Ljudi podrazumevaju da to kako oni razmišljaju i šta je za njih „normalno" i uobičajeno mora tako da bude i za ostale ljude, što je kraljevski put u nesporazume i ozbiljne probleme, a svakako za loše osećaj i nesreću u partnerskom odnosu.
To je ono što ovakvim večerima i razgovorima, kao i predavanjima u okviru „The School of Life" želimo da menjamo. Čvrsto verujemo u to da ako čoveka želiš da nahraniš za dan, daj mu kilogram ribe, a ako želiš da ga nahraniš za ceo život - nauči ga da peca. Ni večeras nismo davali definicije, uputstva, savete, već smo otvorili forum za razgovor i refleksiju, razmenu i podršku. Mislimo da se tako najbolje raste i razvija.
U ljubavi nema mačevanja
Zašto teško realizujemo ljubav?
Stefan Tošović, novinar
Zato što se plašimo odbijanja. A odbijanja ćemo prestati da se plašimo onda kada budemo sigurni u to da je osoba koja nas je odbila na gubitku. Na gubitku je zato što u svoj mikrosvet nije pustila osobu koja je kvalitetna. A misija svakog čoveka treba da bude da postane kvalitetan. Ako hrabro ostvarujemo tu misiju, neće nam teško pasti što onom drugom nismo dovoljno dobri.
Zato što smo nestrpljivi i gledamo unapred toliko da ne vidimo šta nam je ispred nogu. A ispred nogu nam je kolega sa posla. Ispred nogu nam je druženje sa okolinom. Kada pokupimo ono što nam je pred cipelama, lakše ćemo tim cipelama koračati tamo gde slabije vidimo šta nas čeka.
Zato što previše mislimo. Kada Tom Kruz kao „Poslednji samuraj" počne da barata katanom, sensei mu kaže: Previše misliš. Misliš na ljude koji te gledaju, na to kako držiš mač, na to šta ćeš sledeće da uradiš... Manje misli. U ljubavi ne treba da se mačujemo, ali ne treba ni mnogo da razmišljamo.
Zato što smo nestrpljivi. Do kraja života se uči šta je ljubav,tako da je na tom putu i samoća sastavni deo aranžmana. Ali samoću treba okrenuti u sopstvenu korist i upotrebiti je u svrhu boljeg razumevanja stvarnosti. Orao nikada nije imao potrebu da se druži sa nekim drugim orlom. Ponekad budite orao, da biste posle bili snažni slon koji je toliko osećajan da nogom može da iskrca koru kikirikija.
Ivana Vulić Živković, direktor The School Of Life Belgrade
Beograd je, po atmosferi, raspoloženju i pozitivnoj energiji koja se dogodila na večeri koju je SENSA upriličila zajedno sa „The School of Life Beograd" na temu ljubavi u najširem smislu, podsetio na London gde ljudi svoj naporni radni dan završavaju u londonskom ogranku naše škole razgovarajući u prijateljskom ambijentu o stvarima koji su za dnevni život od velikog značaja - pitanja ljubavi i odnosa, posla, samorazvoja i smisla. Velika posećenost, radoznalost, zainteresovanost i uključenost u razgovor sa nepoznatim ljudima odneli su ovog puta pobedu nad bezličnom onlajn komunikacijom kakvu sve češće i sami vodimo.
Puno je životnih sfera gde smo preveliki pesimisti. Ipak, kad je ljubav u pitanju vrlo često smo skloni idealizacijama i optimističnim očekivanjima da ćemo sresti Vrlo Posebnu Osobu koja će biti baš ta naša idealna polovina, kako Aristofan definiše ljubav u Platonovoj „Gozbi".
Mediji i kultura u velikoj meri takođe doprinose takvom shvatanju partnerstva jer romantične, sudbinske ili čak tragične ljubavi u većoj meri emotivno „pogađaju" ljude bilo da je u pitanju lična projekcija ili katarzični efekat koji na njih imaju.
Test realnosti pokazao je da su svađe, prekidi i razvodi češći usled ovakvog shvatanja partnerstva: savršenstvo ne postoji i svako je na svoj način komplikovan; puno je strahova vezano za to da li smo ljubavni dostojni i da li joj se uopšte možemo prepustiti; lako se odustaje kad se odnos optereti novim obavezama ili dosadom.
Zato mi u „The School of Life" govorimo o romantičnom i zajedničkom rastu koji može dovesti do veće partnerske usaglašenosti koja je rezultat, a ne uslov, za dobro partnerstvo.