Kad bismo 'protresli' savremenu duhovnu i self-help literaturu, reč ego ispala bi gotovo iz svake knjige. Često je pogrešno interpretiran i tretiran kao uljez kog bi se po svaku cenu treba rešiti, ego je postao omržen pojam. Čega bi trebalo se rešiti i šta je zdrav ego, piše Sensina saradnica, duhovni life coach Egli Ilić.

Tolleov san

Eckhart Tolle, jedan od najuticajnijih duhovnih učitelja današnjice, pre nego što je doživeo duhovnu transformaciju, godinama je živeo u stanju duboke depresije. Njegovo stanje je iz godine u godinu bivalo sve lošije i kada "više nije mogao živeti sa sobom", poželeo je sebi da oduzme život. Medutim, jedne noći se iznenada probudio, s pitanjem u svesti na koje nije imao odgovor. Pitanje je bilo: "Ko je taj ja koji ne može da živi sa sobom?"

Tolle je i sam svedočio kako je nedugo nakon što se to zapitao propao u stanje duboke praznine, potpunog mira i neopisivog blaženstva. Iako, kako je rekao, ni sam još nije shvatio šta mu se zapravo dogodilo, u tom trenutku je doživio slamanje ega, rastapanje lažnih delova osobenosti i oslobodenje od prošlosti. Utonuo je u san, i idući dan se probudio potpuno miran i lucidan. Jedino što je ostalo bila je svesnost bivanja, potpuna prisutnost u trenutku ovde i sada. Iz te svesnosti se rodila uravnoteženost, koju je odjednom počeo uocavati u svemu i svima. Slamanjem ega, njegovo je bice konacno postalo slobodno i bio je sposoban videti sveprisutnu lepotu.

Šta je velik ego i šta je velik i zdrav ego...

Ego - naše svesno ja

Ego predstavlja naše svesno ja. To je naša osobnost po kojoj se razlikujemo od drugih, i ona predstavlja izvor naše lične moci. Ego nam pomaže da se krećemo kroz život, da se realizujemo u društvenom kontekstu, da ostvarujemo ciljeve i zauzimamo željene pozicije. Bez njega u ovoj dimenziji postojanja ne bismo mogli da opstanemo Medutim, da bi nam ego postao čvršći oslonac u životu, on mora biti zdrav. A zdrav ego je onaj koji zraci. Takav ego odražava naše bice, iz kojega i izranja.

Formiranje ega

Ego se oblikuje izmedu osme i desete godine života, paralelno s razvojem svesnosti. U tim godinama postajemo svesni svoje razlicitosti u odnosu na druge ljude, svoje osobnosti, svojeg "ja". To često zaboravljamo da je ta razlicitost koju održava naša osobnost nastala pod uticajem raznih programa kojima smo u ranom detinjstvu bili izloženi i da je u formiranju svoje osobenosti nismo bili nezavisni. Od tih se programa koji su utiskivani u naš sastav, zbog nerazvijenog kritičnog segmenta uma, nismo mogli zaštititi, stoga su oni prekrili naše biće i onemogućili nas da osvestimo i do punih potencijala razvijemo svoje izvorno, istinsko ja.

PageBreak

U bolu se pronalazimo

Tako smo, primer, pod uticajem roditelja koji su nam postavili visoke standarde još kao deca zakljucili da vredimo samo ako zadovoljimo njihova očekivanja ili smo zbog njihove ljubavi zakljucili da zaslužujemo ljubav samo ako činimo što se od nas očekuje. Na taj je način naša osobnost - ono što kao odrasli nazivamo karakterom i za što smo uvereni da predstavlja naše pravo ja - zapravo je formirana pod uticajem raznih spoljnih faktora, kojima smo u odrastanju bili izloženi, i zato naša individualnost odražava vrlo malo onoga što stvarno jesmo.

U bolu se gubimo

Lažna osobnost je izvor većine boli koju u životu proživljavamo. Nezadovoljimo li potrebe ega - ako na primer podbacimo pred očekivanjima (koje si u odrasloj dobi najčešce sami namecemo), ako naše ponašanje ne daje rezultat željenom reakcijom partnera ili smo čak ostavljeni, uprkos silnoj potrebi da kroz partnera nadoknadimo manjak roditeljske ljubavi, u nama će se javiti bol. U svojoj biti ta bol nije stvarna, jer dolazi iz našeg lažnog ja. Ali mi ćemo je bez obzira na to doživljavati vrlo stvarno i nećemo je moći otpustiti, jer bi odbacivanje bola značilo i odbacivanje ega iz kojega je bol nastao.

A ego predstavlja identitet. To je ono što nas kao pojedince određuje. Sve ono što (mislimo da) jesmo sadržano je u egu. U njegovo formiranje uložili smo mnogo energije, stoga se ega nećemo tako lako odreći, jer ako izgubimo ego, izgubili smo sebe. Izgubili smo sve ono oko čega smo izgradili život, ono što je činilo sam temelj našeg postojanja. Ko smo, ako nismo ono što smo mislili da jesmo?! Za um otpuštanje ega ravno je smrti i zato ćemo učiniti sve kako bismo ga sačuvali, i onda kada nam nosi jako puno bola.

U bolu se ponovno pronalazimo

Baš kao što je lažni ego izvor većine bola u našem životu, tako se jedino u bolu ego može slomiti. Stvarno, u velikom bolu većina ljudi gubi. Kao da se tada duboko u nama nešto lomi i s pravom se pitamo ko smo. Ono što se zapravo dogada jeste slamljenje ega. Lome se i otpadaju lažni delovi nas i ispod svih tih lažnih slojeva na površinu izranja naše biće, naša prava, istinska priroda koja je čitavo vreme zatočena i vapi za oslobađanjem.

Kako privući novac: 3 mentalne navike zbog kojih zarađujete manje nego što možete...

Da bi se olakšao taj proces i ubrzalo slamanje ega, u psihoterapiji postoji niz tehnika kojima se korisnici upravo pitanjem "ko sam ja" dovode u poziciju kada više nemaju odgovor na to pitanje. U stanju bez odgovora prestaje identifikacija s egom i vodstvo preuzima biće.

Patnja je nužna dok ne shvatimo koliko je nepotrebna

A tek kada se to dogodi, kada shvatimo da nismo ono što smo mislili da jesmo, da nismo onaj bol koju proživljavamo, dobijamo priliku da stvorimo nov, zdrav identitet - zdrav ego, koji nam umesto bola nosi ispunjenje i radost. Zahvaljujući takvom egu počinjemo napokon osecati lepotu postojanja.

"Da niste propatili to što jeste, ne biste imali dubinu kao ljudsko biće, ne bi u vama bilo skromnosti ni saosećanja. Sada ne biste čitali ove reči. Patnja razbija oklop ega i tako dolazi do tacke, kada služi svojoj svrsi. Patnja je nužna dok ne shvatite njenu bespotrebnost" - Eckhart Tolle.