Dramatični partnerski odnosi uglavnom su se pokazali kao neizvesni i retko predviđaju svetlu budućnost. Male tajne zrelih partnerskih odnosa čine razumevanje i veliki trud, ali i uživanje u blagodetima samostalnosti, ljubavi i poštovanja.
Pojam zrelosti u ljubavi nije nužno vezan uz godine, nego uz psihičke osobine partnera, njihov nivo emocionalne zrelosti, samopouzdanja, nezavisnosti, što su preduslovi koji zajedno kreiraju zreo ljubavni odnos.
Dvoje ljudi stoje na početku zajedničkog puta, drže se za ruke i radosno smeše dok im srca uzbuđeno lupaju, a prirodni opijati sreće kupaju mozak. Prvi koraci najčešće su jasni i laki, u stanju su prvobitne očaranosti, pomalo hipnotisani, pomalo pomućene percepcije zbog gledanja kroz ružičaste naočare, ali sve je to prirodno i oboje uživaju u tome. Taj prvi deo puta nije dug.
Naš par ubrzo stiže do raskrsnice: jedan put vodi u partnerstvo romantičnih tragikomedija ili komičnih tragedija, a druga je put zrele ljubavi. Šta odlučiti? Kojim putom krenuti? Već samo postavljanje tog pitanja iziskuje određeni nivo lične svesti i zrelosti, bez koje osobe uglavnom budu privučene magnetskom snagom dramatične ljubavi. Ta staza je dobro utabana i duboko utisnuta u našu podsvest.
Gde je vaša velika ljubav: da li odbijate srodnu dušu od sebe
Nezrela ljubav, sa svom svojom patologijom i potencijalima za isceljenje, veliča se, uz prikladnu količinu uzburkanih emocija, u pesmama, filmovima, pričama. Taj put je obilno praćen putokazima poput: Samo jednom se ljubi!, Prava ljubav boli!, Ne mogu da živim bez njega!, Ja sam niko bez njega!, Spremna sam da umrem zbog ljubavi... Tako izvučene iz konteksta, ovakve i slične izjave zvuče kao da su izašle iz priručnika o sado-mazo odnosima, a opet se čine tako istinitim dok nas kao zvučne i vizualne kulise prate kroz život.
U poređenju sa raskoši i kičem ljubavnih sapunica, put zrele ljubavi na prvi pogled deluje prazno, neprivlačno, zahteva puno svesnog rada na sebi i partnerstvu, ulaganje napora i vremena. Taj put nije za površne, nije za kukavice koje se ne žele suočiti sa istinama vlastitoga bića, nije za one koji lako odustaju, kao ni za one koji pomno čuvaju svoje malo srce uvijeno u zaštitne slojeve bodljikave žice.
Zrelo partnerstvo podrazumeva otkrivanje i oslobađanje duboke snage bezuslovne ljubavi, od nas traži da otvorimo srce i dušu, kako prema drugom ljudskom biću, tako i prema sebi. Ti su procesi istovremeno i teški i beskrajno laki, i prirodni jer su usklađeni sa samom suštinom našeg bića.
Čovek nadobudno misli da je zagospodario prirodom, ali i dalje je na bezbroj načina uslovljen njenim zakonitostima, što važi i za područje partnerstva. Evolucijski gledano, održanje vrste od primarne je važnosti, tako da je priroda u živa bića ugradila vrlo snažnu potrebu za sjedinjenjem sa suprotnim polom telesno i psihički.
Uticaji gena putem hormonskih i neuroloških procesa daju magnetsku moć prikladnom kandidatu suprotnoga pola kojoj se možemo prepustiti samo ako smo dovoljno razvili i uključili kognitivne aspekte vlastitog bića.
Saradnja uma i srca može nam pomoći da odolimo zavodljivom šarmu nepoznatog muškarca jer znamo da je to trenutna navala feniletilamina, popularno nazvanog molekulom ljubavi. Feniletilamin je strukturno sličan drogi amfetaminu i smanjuje aktivnost delova mozga koji su povezani s kritičkim rasuđivanjem, istovremeno aktivirajući regije u mozgu koje su povezane s osećajem euforije. Romantični deo nas možda neće biti oduševljen tim informacijama, ali dugoročno gledano, saradnja uma i srca pokazala se kao najbolje rešenje.
Na današnjem nivou razvoja čoveka i društva potreba za vezanjem samo radi održanja vrste nije više aktualna kao cilj i svrha partnerstva. Smisao zrelih veza je isceljenje, zadovoljenje potreba. One potiču uzajamni rast i razvoj, pomažu partnerima da otkriju i slede vlastiti put ispunjenja kao ljudsko biće, na individualnom i zajedničkom stadijumu.Sa stanovišta psihologije, veze nude velike mogućnosti za isceljenje emocionalnih povreda i trauma iz detinjstva koje, svesno ili nesvesno, obeležavaju naš život. Kao što kaže Harvi Hendriks, autor knjige Kako naći i zadržati ljubav: „Svrha braka uvek je isceljenje našeg detinjstva. Razvijamo se unutar odnosa, često smo ranjeni unutar odnosa, stoga su nam za ozdravljenje takođe potrebni odnosi."
