Pojam zrelosti u ljubavi nije nužno vezan uz godine, nego uz psihičke osobine partnera, njihov nivo emocionalne zrelosti, samopouzdanja, nezavisnosti, što su preduslovi koji zajedno kreiraju zreo ljubavni odnos.
Dvoje ljudi stoje na početku zajedničkog puta, drže se za ruke i radosno smeše dok im srca uzbuđeno lupaju, a prirodni opijati sreće kupaju mozak. Prvi koraci najčešće su jasni i laki, u stanju su prvobitne očaranosti, pomalo hipnotisani, pomalo pomućene percepcije zbog gledanja kroz ružičaste naočare, ali sve je to prirodno i oboje uživaju u tome. Taj prvi deo puta nije dug.
Naš par ubrzo stiže do raskrsnice: jedan put vodi u partnerstvo romantičnih tragikomedija ili komičnih tragedija, a druga je put zrele ljubavi. Šta odlučiti? Kojim putom krenuti? Već samo postavljanje tog pitanja iziskuje određeni nivo lične svesti i zrelosti, bez koje osobe uglavnom budu privučene magnetskom snagom dramatične ljubavi. Ta staza je dobro utabana i duboko utisnuta u našu podsvest.
Nezrela ljubav, sa svom svojom patologijom i potencijalima za isceljenje, veliča se, uz prikladnu količinu uzburkanih emocija, u pesmama, filmovima, pričama. Taj put je obilno praćen putokazima poput: Samo jednom se ljubi!, Prava ljubav boli!, Ne mogu da živim bez njega!, Ja sam niko bez njega!, Spremna sam da umrem zbog ljubavi... Tako izvučene iz konteksta, ovakve i slične izjave zvuče kao da su izašle iz priručnika o sado-mazo odnosima, a opet se čine tako istinitim dok nas kao zvučne i vizualne kulise prate kroz život.
U poređenju sa raskoši i kičem ljubavnih sapunica, put zrele ljubavi na prvi pogled deluje prazno, neprivlačno, zahteva puno svesnog rada na sebi i partnerstvu, ulaganje napora i vremena. Taj put nije za površne, nije za kukavice koje se ne žele suočiti sa istinama vlastitoga bića, nije za one koji lako odustaju, kao ni za one koji pomno čuvaju svoje malo srce uvijeno u zaštitne slojeve bodljikave žice.
Zrelo partnerstvo podrazumeva otkrivanje i oslobađanje duboke snage bezuslovne ljubavi, od nas traži da otvorimo srce i dušu, kako prema drugom ljudskom biću, tako i prema sebi. Ti su procesi istovremeno i teški i beskrajno laki, i prirodni jer su usklađeni sa samom suštinom našeg bića.
Čovek nadobudno misli da je zagospodario prirodom, ali i dalje je na bezbroj načina uslovljen njenim zakonitostima, što važi i za područje partnerstva. Evolucijski gledano, održanje vrste od primarne je važnosti, tako da je priroda u živa bića ugradila vrlo snažnu potrebu za sjedinjenjem sa suprotnim polom telesno i psihički.
Uticaji gena putem hormonskih i neuroloških procesa daju magnetsku moć prikladnom kandidatu suprotnoga pola kojoj se možemo prepustiti samo ako smo dovoljno razvili i uključili kognitivne aspekte vlastitog bića.
Saradnja uma i srca može nam pomoći da odolimo zavodljivom šarmu nepoznatog muškarca jer znamo da je to trenutna navala feniletilamina, popularno nazvanog molekulom ljubavi. Feniletilamin je strukturno sličan drogi amfetaminu i smanjuje aktivnost delova mozga koji su povezani s kritičkim rasuđivanjem, istovremeno aktivirajući regije u mozgu koje su povezane s osećajem euforije. Romantični deo nas možda neće biti oduševljen tim informacijama, ali dugoročno gledano, saradnja uma i srca pokazala se kao najbolje rešenje.
Na današnjem nivou razvoja čoveka i društva potreba za vezanjem samo radi održanja vrste nije više aktualna kao cilj i svrha partnerstva. Smisao zrelih veza je isceljenje, zadovoljenje potreba. One potiču uzajamni rast i razvoj, pomažu partnerima da otkriju i slede vlastiti put ispunjenja kao ljudsko biće, na individualnom i zajedničkom stadijumu.Sa stanovišta psihologije, veze nude velike mogućnosti za isceljenje emocionalnih povreda i trauma iz detinjstva koje, svesno ili nesvesno, obeležavaju naš život. Kao što kaže Harvi Hendriks, autor knjige Kako naći i zadržati ljubav: „Svrha braka uvek je isceljenje našeg detinjstva. Razvijamo se unutar odnosa, često smo ranjeni unutar odnosa, stoga su nam za ozdravljenje takođe potrebni odnosi."
U zrelom odnosu ne postoje večite dileme
Ta psihološka dinamika aktiviraće se i u zrelim i u nezrelim vezama, razlika je samo u načinu na koji će se partneri ponašati jedan prema drugome kad se duhovi prošlosti počnu buditi i ugrožavati ih. Prema nikom nismo tako divni ni tako nemilosrdni kao prema partneru s kojim smo u bliskoj intimnoj vezi.
Bliski partnerski odnosi, takođe, omogućuju zadovoljenje brojnih telesnih, emocionalnih i duhovnih potreba, od potrebe za seksom, ljubavlju, pripadnošću, sve do potrebe za samoostvarenjem, rastom i razvojem, što je izrazito važno za čovekovo telesno i psihičko zdravlje.
Nezrele veze prožete su sumnjama: Voli li me još?; Je li mi veran?; Misli li na mene?; Jesam li mu privlačna?; Je li ovo kraj ili ćemo ostati zajedno?
U zrelom odnosu tih dilema nema, partnerstvo se zasniva na dubokom međusobnom poverenju i nisu potrebne stalne potvrde ljubavi. Biti i ostati u vezi temelji se na svesnoj odluci i nije podložno prolaznim emocionalnim usponima i padovima.
U nezrelim odnosima susreću se dva nepotpuna ljudska bića koja se upotpunjuju samo kroz partnera, šta lepo dolazi do izražaja u izrazu „bolja polovina".
Zreli partneri ne očekuju od ljubavi da ih isceli tako da ih stopi u jedno. Oni su svesni svoje individualnosti i individualnosti partnera, pa nastoje jedno drugome dati podršku u tome da se razvijaju u željenom smeru, da žive u skladu sa svojim interesima, strašću, pronalaze svoju sreću i onda je uzajamno dele, obogaćujući time svoj odnos.
U zreloj vezi ne postoji rečenica „Ne mogu živeti bez tebe!", njen je čvrst temelj odluka „Moj je izbor da živim sa tobom!". U nezrelim odnosima partneri stalno pokušavaju menjati jedno drugo, koristeći se pritom celim arsenalom psihološkog oružja koje su doneli u vezu - umiljavaju se, laskaju, dure, prigovaraju, viču, plaču, prete...
Jedna od možda najvažnijih stvari u zrelim vezama jest to da partneri ne nastoje da menjaju jedno drugo, oni poznaju i poštuju različitost, vlastite granice, kao i granice partnera. Ne prebacuju odgovornost za vlastito stanje i sreću na partnera, nego znaju da to zavisi samo od njih.
Rečima filozofa Eriha Froma: Nezrela ljubav kaže: „Volim te jer te trebam", a zrela ljubav kaže: „Potrban si mi jer te volim".
Veronikina tajna
Predivan primer zrelog ljubavnog odnosa jest partnerstvo doktorke Veronike koja je već punih četrdeset godina u braku. Veronika svoj brak opisuje ovim rečima: „Prvi put sam ga ugledala kad mi je bilo šesnaest godina i negde u sebi odmah sam znala da je on onaj za kojeg se jednog dana želim udati! Bio je visok, nosio uske pantalone i imao tako seksi zadnjicu!"
Tokom bogatog i iznimno uspešnog profesionalnog života Veronika i njen suprug, takođe lekar, ostvarili su brojna postignuća, proputovali svet, vodili projekte u udaljenim zemljama, pomogli mnogim ljudima.
Danas, u 68. godini, njihov je život nešto mirniji iako su i dalje vrlo aktivni, poslovno i privatno. Svoje bogato znanje i iskustvo sada dele sa kolegama iz različitih zemalja, zbog čega su ponekad duže vreme razdvojeni. I dalje su srećni kada su zajedno i zaljubljeni.
Na pitanje kako su uspeli da održe svoju ljubav, Veronika sa mangupskim smeškom odgovara: „Mislim kako je vrlo važno da je on za mene i dalje zagonetka, još se upoznajemo i otkrivamo nove stvari iako smo zajedno decenijama. A i dalje ima najseksepilniju zadnjicu na svetu!"
Neophodnost zrele komunikacije u partnerskom odnosu
Slika zrele ljubavi nije dvoje ljudi koji stalno gledaju jedno u drugo, nego oni koji gledaju u istom smeru. Stalan razvoj i poboljšanje ljubavne veze celoživotni je projekat jer život ne miruje, nego uvek nosi nove izazove i iskušenja.
Misao da smo stigli na cilj, ostvarili kvalitetnu vezu pa ćemo živeti srećno do kraja života možda ima mesto u bajkama koje smo čitale kao devojčice, ali priču svog života pišemo same, do poslednjeg dana, i na nama je da ona, kako godine prolaze, postaje sve lepša i kvalitetnija, da u svaku novu stranicu ulivamo bogatstvo stečenih životnih iskustava.
Kao i u drugim projektima, i u partnerstvu je za održavanje smera i jačanje motivacije potrebna zajednička vizija. Svesno formulisana i dogovorena vizija pomaže partnerima da ostvare ciljeve i budu fokusirani na prioritete te izbegnu iluziju da znamo što onaj drugi želi iako to uopšte ne odgovara stvarnosti.
Vizija partnerskog odnosa može se oblikovati tako da najpre svaki od partnera pojedinačno napiše spisak onoga što je njoj/njemu važno u odnosu, a nakon toga uporede popise i oblikuju zajedničku viziju pa je, kako vreme prolazi, povremeno preispituju i prilagođavaju.
Vizija Mihela i Sandre sadržala je, među ostalim, ove tačke:
- Posvećeni smo tome da naša partnerska veza s godinama biva sve kvalitetnija i bogatija.
- Mi smo ljubavnici i najbolji prijatelji.
- Poštujemo svoju različitost i individualni životni put i davaćemo jedno drugomu podršku u ostvarivanju željenih ciljeva.
- Temelji naše ljubavi su mir, svesnost, svrhovitost.
- Posvećeni smo uzajamnom psihičkom razvoju i služenju.
Kako su godine prolazile, neke su stavke dodavali, neke menjali, ali deset godina posle izjavili su kako je čudno koliko se njihova vizija i dalje održala aktualnom, pa koliko je važna smernica na njihovom zajedničkom putu kroz život.
Zajednička vizija partnerskom odnosu daje svrhu i smer, a ljubav snagu i energiju, ali da bi se sve to moglo ostvariti, potrebno je temeljne vrednosti živeti u svakodnevnoj komunikaciji i postupcima. Na stazi zrele ljubavi izjave o vlastitim osećajima počinju sa „Ja".
Više nema rečenica poput „Ti me nerviraš!", nego isključivo „Ja se nerviram jer...". Komunikacija je iskrena i činjenična, bez uvijanja. Ona traži hrabrost da kažemo šta osećamo i želimo iako se toga možda stidimo i bojimo posledica, a od partnera traži da bude spreman da čuje i uvaži onog drugog, a da se odmah ne oseti pozvanim da nešto napravi.
Zrela komunikacija je trajna i odlučna, ali nije nametljiva i može da pričeka. Gordana i Vedran navode kako je njihov odnos uveliko poboljšalo to što su naučili da poštuju partnerovo vreme. „Pre sam morala odmah da isteram sve stvari na čistac", priseća se Gordana, što je najčešće rezultiralo svađom. ,,Danas kažem: Imam veliku potrebu s tobom da razgovaram o ... i mislim da bi mi za to trebalo oko pola sata, kada imaš vremena za to? i prihvatim Vedranov odgovor. Funkcioniše super!"
Iako na prvi pogled put zrele ljubavi, kojim se ređe ide, može da izgleda manje privlačan, one koji su njime krenuli očekuje veliko blago. Na njemu mogu doživeti dubinu emocionalne bliskosti i povezanosti o kojoj nisu ni sanjali, koja seže sve do duhovnih stadijuma bića. Mogu doživeti nove dimenzije seksualnog užitka koji, oslobođen prisile i očekivanja, postaje radostan telesni izraz čiste ljubavi. Mogu otkriti kako se istinsko prijateljstvo i romantični osećaji nipošto uzajamno ne isključuju, nego, naprotiv, jačaju.
Psiholog Lijana Namka, put prema zrelosti u ljubavi formuliše ovom afirmacijom:
„Radim na vlastitom rastu i sazrevanju tako što preispitujem vlastite konflikte, vrednosti, očekivanja i potrebe. Radim na tome da se suočim s vlastitom senkom i otkrijem ko ja zaista jesam. Nije moj zadatak da očekujem od druge osobe da zadovoljava moje želje, nego za to sama preuzimam punu odgovornost."
Ona dodaje: "Otpuštam svoju potrebu da održavam nezdrave veze i stare modele ljubavi koji nisu produktivni. Radim na otvaranju srca nadilazeći sva dosadašnja ograničenja i razvijam zdrave komunikacijske veštine koje će u moj život privući zdrave odnose. Sve što treba da napravim jeste da otkrijem i oslobodim svoju snagu ljubavi!"
Izvor: Sensa klub