U svojoj srži, put od slabosti prema snazi i od snage prema slabosti nalikuje na simbole jina i janga.
Da bismo ostvarili lični napredak u pravcu emocionalne celovitosti, moramo da prerastemo ulogu usvojenu još u detinjstvu - potrebno nam je upravo suprotno od onoga što mislimo da tražimo. Iskorak izvan granica svoga odabranog dela emotivnog spektra intenzivan je i katkada težak, ali nam otkriva potisnute i zaboravljene delove sebe
Kad je neko slab, kad mu ne ide ili kad pokazuje nemoć, lako je saosećati s njim. S druge strane, kad je neko jak, snalažljiv i oslanja se uglavnom na sebe, onda je to sasvim druga priča. Gotovo niko ne vidi kako nije lako biti uspešan i da snalažljivost zahteva stalno razvijanje fleksibilnosti, što znači i ulaženje u nove zone straha i nesigurnosti. S problemima i težinom onih koji „uvek nekako isplivaju" malo je ko u stanju da saoseća.
To, naravno, ne znači da „jakima" razumevanje i saosećanje nije potrebno. Naprotiv. Iako umesto razumevanja i saosećanja puno češće dobijaju upravo suprotno - postaju predmet iskorištavanja ili zavisti.
Uloge se dele u djetinjstvu, u okviru porodice. Kombinacija urođenog temperamenta i obiteljske dinamike dovodi do toga da dijete usvoji svoju „emotivnu poziciju" koja mu osigurava nagradu u obliku roditeljske pažnje ili ispunjavanja želja. Sam izraz emotivna pozicija ne zvuči kao da je riječ o mekim, ranjivim dječjim osjećajima iako je korijen upravo u njima. No, izraz je itekako na mestu jer u odrasloj dobi to postaju pravi, pravcati strateški položaji.
