KOLIKO TAJNI SKRIVATE OD DRUGIH? Psiholozi zaključuju da svi imamo bar 12 informacija koje nikada nismo i nećemo otkriti

I sada dok budete čitali ovaj tekst imate bar oko 12 informacija o sebi koje nikada niste podelili sa drugim ljudima. Naučnici zaključuju da čuvanje tajne na duže staze nije zdravo: ne zbog same tajne već opsesivnih misli u vezi sa njom.

Shutterstock

Spektar tih informacija može biti raznovrstan: od sitne krađe u prodavnici kada ste bili dete do veze za jednu noć koje se stidite. Ipak, stručnjacoi su utvrdili da postoji 36 oblasti u kojima najčešće imamo tajne, a savko od nas može da se pronađe u 12. Neke tajne su izuzetno štetne jer evociraju sram dok neke mogu da budu izvor snage. Odgovr na pitanje zašto nešto skrivamo nam omogućava da izađemo iz kruga opsesivnog razmišljanja o tajni.
Tajnovitost na duže staze može biti štetna i psihološki i fizički, a kako zaključuju psiholozi Majkl Slepijan i Aleks Koh, ne šteti nam tajna nego ruminiranje o njoj.

Koje tajne čuvamo?

Tajne koje čuvamo o sebi ne moraju da budu ekstremne. Neki ljudi će zadržati za sebe svoja politička ili religiozna ubeđenja posebno ako vereuju da drugi u njihovom okruženju ne dele iste vrednosti. Neki ljudi neće nikada otkriti svoju finansijsku situaciju bilo da imaju mnogo manje ili mnogo više nego što drugi veruju. Takođe, seksualna orijentacija često može da bude pomno čuvana lična tajna.

Neke tajne nam ne štete, jer se zaista nikoga i ne tiču. Ali neke mogu da nas značajno opterete i upravo one nam vremenom nanose štetu. Psiholozi Slepijan i Koh su sproveli niz istraživanja i otkrili su da tajne koje ljudi čuvaju mogu da se podele u nekoliko osnovnh kategorija: od neverstva preko nezadovoljstva poslom i romantičnih želja do traumatskih iskustava i neobičnih hobija. Najviše nam štete tajne oko kojih razvijamo opsesivne misli.

Istraživači su identifikovali 3 dimenzije koje svaku tajnu pobliže opisuju:

1. Nemoralnost: neke tajne se odnose na ponašanja koja se mogu opisati kao nemoralna: povređivanje druge osobe, krađa i drugi oblici kršenja zakona. Ovu dimenziju nemaju tajne koje se na primer tiču neobičnih hobija, osećanja prema poslu ili tajnih ambicija.

2. Povezanost: ljudi uglavnom detalje svoje romantične veze čuvaju za sebe. Tajne koje spadaju u ovu dimenziju su romantične želje, neverstva i seksualno ponašanje generalno.

3. Uvidi: na poslu često imamo prilike da čuvamo tajne koje su zapravo poverljive informacije. I jasno nam je zašto ih ne otkrivamo drugima.
Na osnovu toga kojoj dimenziji dominantno pripadaju istraživači su zaključili koje tajne su za nas i najštetnije tj. koje izazivaju najviše opsesivnih misli. 

Razumeti tajnu

Čuvanje tajne najviše šteti onome ko tajnu čuva i to zato što je izvor ruminacije. Istraživači predlažu da je za olakšavanje od tereta tajne najbolje pronaći razlog za tajnovitost. Kada razumemo zašto nešto ne delimo sa drugima prestajemo da opsesivno razmišljamo o tome. Na osnovu ovog zaključka psiholozi su razvili jednostavnu vežbu koja pomaže osobi da svoju tajnu postavi u određeni kontekst i razume razlog za skrivanje. Učesnici istraživanja su bili zamoljeni da za svaku tajnu koju čuvaju promisle o sledeće tri izjave koje se povezane sa 3 dimenzije tajnovitosti.

Nikome ne štetim ako ovo ostane tajna. (Nemoralnost)
Ova tajna štiti nekoga. U to sam siguran. (Povezanost)
Razumem ovu tajnu i zašto je čuvam. (Uvid)

Ispitanici koji su prošli kroz ovo ispitivanje su prijavili da su imali manje negativnih misli i da su se bolje osećali tokom cele nedelje što govori u prilog tome da bolje razumevanje razloga za tajnovitost umanjuje štetno delovanje tajne.

Izvor: Sensa