Pseudologia phantastica, mitomanija i morbidno laganje su osnova kompulsivnog obrasca preterivanja ili maskiranja stvarnosti. Slično kao kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja, poriv da se ovako ponaša može biti izuzetno jak i često je nemoguće osobi da mu se odupre. Klinički gledano, patološko laganje se uglavnom istražuje u kontekstu drugih obrazaca ponašanja i smatra se simptomom mentalnog zdravlja. Da bi se laž smatrala patološkom, prvo se mora sagledati širi kontekst radnje, a ključno je razumeti učestalost takvih obrazaca i da li osoba uopšte može da prestane da radi takve stvari. Neke studije procenjuju da pod patološko laganje podpada iznošenje pet ili više laži dnevno u periodu od šest meseci.
U normalnim okolnostima nailazimo na bele laži. Bele laži većina ljudi koristida izbegne konfrontaciju, omalovažavanje nečijih vrednosti, osećaj nelagodnosti, zabrinutosti... Međutim, patološki lažovi to čine kompulsivno i bez pravog opravdanja. Drugima oko njih ubrzo postaje jasno da izmišljaju previše komplikovane priče o sopstvenoj prošlosti i teško je proceniti kada im zaista verovati. „British Journal of Psichiatry” objavio je studiju prema kojoj patološki lažovi pokazuju povećanje prefrontalne bele materije do 26 odsto. Naime, kod ljudi sa više bele materije jača je verbalna komunikacija i sposobnost obrade podataka, ali postoji i problem sa suočavanjem sa sopstvenim emocijama i empatijom. Bez obzira na veštinu verbalizacije, teže održavaju dugoročne veze i poslove jer se njihove laži obično otkrivaju.
Uzroci koji pokreću patološko laganje mogu biti povezani sa nekim drugim poremećajima. Osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti može da pribegne laži kako bi stekla simpatije i time poboljšala svoj status. Oni sa graničnim poremećajem ličnosti koriste laži da bi izbegli odbacivanje ili napuštanje. Narcistički poremećaj ličnostidovodi do laganja kako bi se iskoristila i održala grandiozna ličnost. Dakle, može se zaključiti da je patologija laganja povezana sa drugim dimenzijama poremećaja ponašanja, a često i sa traumama iz detinjstva, u kojima je bilo neophodno prikriti mane sa socijalnog stanovišta.
Patološki lažov se često brzo otkrije jer su priče koje priča nakon nekog vremena očigledno izvedene iz fantazija ili su njima previše obogaćene. Treba napomenuti da iako su svesni svojih laži, ovi ljudi, usled neprekidnog izlaganja i ponavljanja, počinju da ih prihvataju kao lične ličnosti. Ali sa mnoštvom detalja, koji se vremenom menjaju, ljudima oko njih postaje jasno da neke od priča jednostavno ne mogu biti istinite.
Kako da prepoznate patološkog lažova?
Vrlo je verovatno da je osoba patološki lažov ako je sposobna da laže o širokom spektru tema; opisi događaja nisu činjenični niti mogu biti povezani sa stvarnim stanjem; insistira na svojoj verziji bez obzira na dokaze; često izjuri iz razgovora i nastavlja da laže i nakon što je uhvaćena.
Jednom uhvaćeni u priču, patološki lažovi postaju defanzivni, izbegavaju pitanja i, ako odgovore na njih, čine to sa vrlo oskudnim informacijama umesto detalja. Ako planirate sukob sa njima, pristupite im pažljivo jer se iza njihove potrebe često krije dublji problem – poput izbegavanja razočaranja. Sasvim je izvesno da je većina njih svesna svog ponašanja i laži koje izgovaraju, a to može biti zaista opterećujuće.
To su ljudi koji sebi komplikuju život i često žele pomoć. Nije im potrebna prozivka, niti napad, već samo reči ohrabrenja da ulože napor da naprave prvi korak i traže stručni savet. Stoga, kada razgovarate sa takvom osobom, pristupajte nežno i prijateljski. Dajte im do znanja da ih ne sažaljevate niti ih krivite, već pokušavate da razumete u čemu je problem i kako da ga rešite.
Možda će vas zanimati i kako da prepoznate 4 tipa lažova.
Sensa.hr
BONUS VIDEO: