Da li mislite da se u vama krije emocionalna "rana", ukorenjena u nekoj traumi? Ovih pet pitanja postavite sebi, i saznaćete šta je emocionalna "rana" koju vučete iz najranijeg doba ili odnedavno, a koči vas u napredovanju.
Porodična i bračna terapeutkinja Vijena Feroun otkrila je pet pitanja koja bi svako sebi trebalo da postavi, ako želi da identifikuje svoje emocionalne "rane".
1. Šta je "okidač?
Gde smo u životu najreaktivniji? Naše traume okidač su za burne reakcije, i ako primetimo gde se te reakcije najčešće odvijaju, bićemo korak bliže da ih pronađemo.
"Reaktivnost je kao neonski znak, ona nas upućuje u postupanje koje nije u skladu sa dobrim odlukama", objasnila je terapeutkinja.
Postavite sebi pitanje, kakvi razgovori su vaš okidač? O čemu razgovarate i sa kim? I da li se osećate isto kao u nekim drugim situacijama?
"Zapitajte se, kada ste prethodni put imali iskustvo kakvo imate sada. Šta znate o ovom osećanju i njegovim okidačima. Da li vas neko ne tretira kao prioritet, ili se jednostavno osećate loše, ili kao da ste izgubili poverenje? Odbrambena ponašanja će stupiti na scenu, ali je važno da prepoznamo kontekst", objasnila je terapeutkinja.
"Naša osećanja poklapaju se sa nekim doživljajem. Ali to nije uvek doživljaj u kom se trenutno nalazimo."
2. Da li često dajete savete?
I još važnije - da li ih lično, još češće, ne saslušate ili ne usvojite? Vaši najbliži često će doći kod vas po savet, ali ako primećujete da ne postupate po sopstvenim savetima u svojim situacijama, moguće je da nosite emocionalnu "ranu".
3. Šta vam je bilo najpotrebnije u detinjstvu?
A da to niste imali ili dobili? Ovo je jedno od najtežih pitanja, smatra terapeutkinja Feroun. Ne treba ga postaviti sebi usput, već sesti, dobro se zamisliti i pronaći odgovor.
"Ne pričamo o tome da treba da kritikujete svoje odrastanje, niti da roditelje 'ocrnite'. Nismo tu da bismo u bilo koga uperili prstom, i izazvali osećaj krivice ili sramote", objasnila je ona.
Više posmatrajte odgovor na ovo pitanje kao vežbu. Ispoštujte svoj bol iz prošlosti kako biste mogli da se oprostite od emocionalne rane iz detinjstva.
"Razmislite naročito o tome da li i dalje tražite istu stvar koju niste dobijali u detinjstvu, i zašto još uvek ne uspevate da je dobijete", posavetovala je terapeutkinja.
4. Da li gledate druge više od sebe?
Ljudi koji vole da ugađaju drugima, da "nastupaju" za njih, pa čak i perfekcionisti, često imaju emocionalnu "ranu" zbog koje se zapravo osećaju - bezvredno.
"Ovo je vrlo česta, ali i vrlo suptilna emotivna rana. Možda su vas roditelji hvalili i nagrađivali samo ako ste uradili nešto po njihovom. I ta ideja da ste vredni naklonosti, povezanosti, vrednovanja i ljubavi, vezana je za vaš 'nastup'. Naučeni ste da je jedini način da dobijete ono za čime čeznete, da 'nastupate' za odrasle ponašajući se onako kako oni zahtevaju", objasnila je terapeutkinja.
Ljudi koji imaju ovakvu emocionalnu "ranu" često u odraslom dobu postanu osobe koje konstantno zadovoljavaju potrebe drugih.
5. Da li se takmičite s drugima?
"Nema ničega pogrešnog u tome, pa i ja volim da se malo nadmećem. Odlučnost je dar u životu, ali ispod svih naših dostignuća, možda se skriva emotivna rana. Važno je da se zapitamo ko smo mi", rekla je Feroun, a potom do detalja objasnila 5. pitanje.
"Ko bismo mi bili, da nema toga oko čega se takmičimo? Ako ne guramo sebe napred, ko bismo bili bez takve motivacije i upornosti", rekla je ona.
Trebalo bi zaviriti u prošlost i mapirati osećaj neadekvatnosti, koji se možda skrivao iza nekih uspeha koje smo sebi zadavali.
"Svako ljudsko biće na planeti ima nekakav kontakt sa emocionalnim 'ranama'. Identifikovanje obrazaca koje ponavljamo je polovina obavljenog posla za njihovo ispravljanje. Ako idenfitikujemo, prepoznamo i poštujemo svoju staru priču, njen stisak oko nas slabi", objasnila je ona.
Naravno, borba sa emocionalnim ranama nije uvek laka i lepa. Posavetujte se sa bliskim ljudima koji vas dobro razumeju, ali ako ne uspevate da se izborite, potražite pomoć psihologa.
(Sensa/A.S.)