Samopouzdanje. To je osobina kojoj se većina nas divi i kojoj teži. Ali da bismo to uradili, mnogi od nas slede onu mantru „Laži dok ne poveruješ“.Onda nije iznenađenje, kada je u pitanju samopouzdanje, da često nije kako izgleda.
Ponekad se ispod uglađene spoljašnjosti krije struja sumnje i žudnja za validacijom. Međutim, ovo je nekada teško uočiti. Čak i oni koji izgledaju kao najsigurnije osobe možda vode unutrašnje bitke o kojima ne znamo ništa.
1) Oni su perfekcionisti
Zamislite ovo: radite na projektu sa kolegom koji je poznat po svom samopouzdanju. Čini se da ima sve pod kontrolom, uvek radi na vrhunskom nivou. Međutim, kada blisko sarađujete sa njim, primetićete da provodi ogromnu količinu vremena pregledavajući svoj rad, podešavajući male detalje i brinući se o manjim nesavršenostima koje niko drugi čak i ne primećuje.
Iako može zvučati pomalo kontraintuitivno, ova vrsta perfekcionizma često može biti znak nekoga ko deluje samouvereno, a ustvari je inferioran.Kao što je primetio psihoterapeut Ričard B. Džoelson, „Perfekcioniste motiviše sumnja u sebe i strah od neodobravanja, ismevanja i odbacivanja.“
Ljudi iz Psichologi Todai ponavljaju ovo, napominjući da je „perfekcionizam vođen prvenstveno unutrašnjim pritiscima, kao što je želja da se izbegne neuspeh ili oštra osuda“. U osnovi, perfekcionizam ponekad da služi da bi se dokazala vrednost i dobilo odobrenje od drugih, što ukazuje na inferiornost.
2) Uvek im je potrebno mišljenje drugih pre nego što donesu odluku
Da li ste ikada primetili nekoga ko izgleda da ima sve, ali često traži tuđe mišljenje ili odobrenje? Kao što ste mogli da pretpostavite, ovo je zapravo suptilan, ali uobičajen znak sumnje u sebe. Prema Psihc Tests istraživanju, među ljudima koji su smatrani „nesigurnima“, 54% je trebalo da drugi odobre njihove odluke pre nego što se osećaju prijatno.
S druge strane, samo 7% ljudi koji su kategorisani kao „samovereni” osetilo je ovu potrebu.To bi moglo biti o njihovom radu, njihovim odlukama ili čak njihovom izgledu. Ovo nije nužno loša stvar, svima nam je ponekad potrebno malo uveravanja. Ali kada postane uporan obrazac, to može ukazivati na dublju potrebu za validacijom, piše sajt Hack Spirit.
3) Ne prihvataju dobro kritiku
Stručnjaci su podelili iskustvo koje su imali u praksi. Naime jedan nastavnik se posebno istakao svojim samopouzdanjem i entuzijazmom i kvalitetom. Njegova sposobnost da angažuje i inspiriše svoje učenike bila je izuzetna, a njegovi časovi su uvek bili među najpopularnijim.
Međutim, kada je došlo vreme za recenzije performansi, pojavila se njegova druga strana.Njegove kritike su bile pretežno pozitivne, odražavajući njegovu posvećenost i veštinu. Ali je uvek bio uključen i odeljak „stvari na kojima treba raditi“. Ovde se nije radilo o prigovaranju, već o podsticanju rasta.
U svakom slučaju, uprkos izuzetno pozitivnim povratnim informacijama, najviše se fokusirao se na konstruktivnu kritiku. Činilo se da je njegovo uobičajeno samopouzdanje zamenjeno defanzivnošću. Često bi opravdavao svoje metode, pronalazeći razloge zašto povratne informacije nisu primenjive. Ponekad bi postao neobično tih, njegovo uobičajeno živahno držanje prigušeno.
Mnogi koji se bore da prihvate kritiku zato što se potajno plaše da bi svaka kritika mogla potvrditi njihove skrivene strahove da nisu dovoljno dobri. Bračni i porodični terapeut Nil Rozental je, na primer, primetio da ako neko ima veoma nisko samopoštovanje, biće izuzetno osetljiv na bilo koji oblik kritike, ispravke, kritike ili opomene.
Saznajte koju osobinu najviše cene poslodavci.
BONUS VIDEO:
Sensa/A.S.