- Kraći dani i manjak svetlosti mogu da utiču na san, energiju i raspoloženje, a kod nekih ljudi i da izazovu sezonski afektivni poremećaj.
- Stručnjaci savetuju boravak napolju, redovan san, kretanje, druženje, raznovrsnu ishranu i vreme za odmor i aktivnosti koje prijaju.
- Ako promene raspoloženja traju duže od dve nedelje ili ometaju svakodnevno funkcionisanje, preporučuje se razgovor sa stručnjakom.
Kraći dani, manje sunčeve svetlosti i niže temperature donose promene u našoj svakodnevnoj rutini. Kako se približava zima, mnogi primećuju da imaju manje energije, da im se češće spava ili da im je potrebno više vremena za odmor. To su česte reakcije organizma na promenu godišnjeg doba.
Manjak dnevne svetlosti može uticati na naš biološki ritam, san i raspoloženje. Ipak, uz nekoliko jednostavnih navika možemo pomoći sebi da i tokom hladnijih meseci sačuvamo energiju, motivaciju i dobro mentalno stanje.
Kako kraći dani utiču na raspoloženje?
Sunčeva svetlost ima važnu ulogu u regulisanju našeg unutrašnjeg biološkog sata, ciklusa spavanja i budnosti, kao i procesa povezanih sa raspoloženjem.
Kada dani postanu kraći, kod nekih ljudi mogu se javiti:
- Manjak energije i pojačana potreba za snom.
- Blage promene raspoloženja.
- Slabija motivacija za svakodnevne aktivnosti.
- Veća želja za odmorom i boravkom kod kuće.
- Promene apetita i navika u ishrani.
- Teže održavanje koncentracije.
Ove promene ne znače automatski da postoji zdravstveni problem. Međutim, ako su izražene, traju duže i ometaju svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti stručni savet.
Šta je sezonski afektivni poremećaj?
Prema objašnjenju Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje (NIMH - National Institute of Mental Health iz Amerike), sezonski afektivni poremećaj (SAD) predstavlja oblik depresije kod kojeg se promene raspoloženja i drugi simptomi javljaju u određenom periodu godine, najčešće tokom jeseni i zime, a povlače se dolaskom proleća i dužih dana.
Stručnjaci ističu da kraće trajanje dnevne svetlosti može uticati na biološki ritam, san i procese u mozgu koji učestvuju u regulaciji raspoloženja. Ipak, nije svaka promena raspoloženja tokom hladnijih meseci znak ovog poremećaja. O dijagnozi se govori kada su simptomi izraženiji, ponavljaju se u određenom sezonskom obrascu i utiču na svakodnevno funkcionisanje.
7 načina da sebi olakšate dane bez sunca
- Iskoristite dnevnu svetlost
Pokušajte da svakog dana provedete neko vreme napolju, čak i kada je oblačno. Kratka jutarnja ili popodnevna šetnja može prijati i doprineti boljem dnevnom ritmu. - Održavajte redovan ritam spavanja
Trudite se da odlazite na spavanje i ustajete približno u isto vreme. Kvalitetan san važan je za energiju, koncentraciju i emocionalnu ravnotežu. - Krećite se svakodnevno
Ne morate odmah planirati intenzivne treninge. Šetnja, lagano istezanje, joga ili vožnja bicikla mogu biti sasvim dovoljni da unesete više aktivnosti u dan. - Negujte druženje
Kraći dani često nas navode da više vremena provodimo kod kuće. Ipak, održavajte kontakte sa prijateljima i porodicom. Kafa, razgovor ili zajednička šetnja mogu značajno doprineti dobrom raspoloženju. - Birajte raznovrsnu hranu
Uravnoteženi obroci, dovoljno tečnosti, voće, povrće i namirnice bogate proteinima pomažu da održite energiju tokom dana. - Pronađite aktivnosti kojima se radujete
Čitanje, kuvanje, muzika, filmovi ili neki kreativni hobi mogu učiniti hladnije dane prijatnijim. Važno je da u rasporedu ostavite prostor za stvari koje vas ispunjavaju. - Ne zaboravite na odmor
Ne morate svaki dan ispuniti obavezama. Dozvolite sebi sporiji tempo kada vam je potreban i nemojte osećati krivicu zbog vremena koje posvećujete sebi.
U našoj galeriji pročitajte 11 pravila Mihaila Labkovskog da prihvatite i zavolite sebe:
Kada je dobro potražiti stručnu podršku?
Ako promene raspoloženja traju duže od dve nedelje, ponavljaju se iz godine u godinu ili značajno utiču na posao, odnose i svakodnevne aktivnosti, razgovarajte sa stručnjakom za mentalno zdravlje.
U zavisnosti od individualnih potreba, pomoć može uključivati psihoterapiju, svetlosnu terapiju ili druge oblike lečenja koje preporuči lekar.
Zima može biti vreme za drugačiji ritam
Kraći dani ne moraju da znače manje zadovoljstva. Jesen i zima mogu biti prilika da usporimo, posvetimo se sebi, obnovimo energiju i pronađemo zadovoljstvo u malim svakodnevnim ritualima.
Najvažnije je da osluškujemo svoje potrebe, održavamo zdrave navike i ne zanemarujemo promene koje traju duže nego što je uobičajeno.
Briga o mentalnom blagostanju ne poznaje godišnje doba – zaslužuje pažnju tokom cele godine.
BONUS VIDEO: