Sedite na kauču i odjednom se setite da vam uskoro ponestaje nekoliko stvari. Ustajete, krećete ka kuhinji da uzmete olovku i blokče sa frižidera kako biste sve zapisali pre nego što vam misao nestane: kafa, deterdžent za sudove, novi držač za sunđer... Jednostavno. Zapamtili ste.
Uđete u kuhinju, uzmete olovku, i odjednom shvatite da nemate pojma zašto ste tamo. Ne samo da nema spiska. Nema ni razloga zbog kojeg ste ustali, vaš mozak to ne registruje. Gledate oko sebe kao da bi vas sama kuhinja mogla podsetiti, pomalo zbunjeni i možda čak zabrinuti.
Dobra vest je da ono što vam se upravo dogodilo ima ime, proučava se godinama i nije znak da vam pamćenje slabi. Postoji naziv za to, ova pojava se naziva efekat vrata
Istraživači su pokušali da otkriju da li problem zaista nastaje zbog samih vrata ili je samo posledica prolaska vremena i hodanja. Zato su napravili zanimljiv eksperiment.
Ljudi su dobijali zadatak da uzmu neki predmet i odnesu ga na drugo mesto. Nekada su prelazili celu prostoriju da ga ostave, a nekada su prelazili istu udaljenost, ali su usput morali da prođu kroz vrata.
Sve je bilo isto: isti broj koraka, isto vreme, isti zadatak. Jedina razlika bila su vrata. I upravo oni koji su prošli kroz njih češće su zaboravljali šta su radili. Ne zato što su hodali duže. Ne zato što su više čekali. Već zato što su prešli prag.
Kada pređete iz jedne prostorije u drugu, mozak to često registruje kao završetak jedne male „epizode“. On grupiše ono što se upravo dogodilo, stavlja neku vrstu mentalne tačke i priprema se za sledeći trenutak. Drugim rečima, vaš mozak je odlučio da je prethodna scena završena.
U galeriji ispod pročitajte 10 poruka za sve koji se osećaju nesrećno!
I zato je spisak za kupovinu nestao. Nije ispao iz sećanja slučajno. Vaš mozak ga je jednostavno prerano arhivirao. Nije stvar samo u vratima Kada jednom znate za ovaj efekat, počinjete da ga primećujete svuda.
Otvorite frižider i stojite ispred njega, dok hladan vazduh izlazi napolje, a nemate pojma zašto ste ga otvorili. Krenete da uzmete telefon koji ste ostavili na punjaču, stignete do utičnice, i shvatite da ste ga negde usput spustili.
Neko vas prekine usred rečenice i drugi deo misli jednostavno nestane. Isto se dešava i na računaru: otvorite novi tab da nešto pretražite, a dok se stranica učita, zaboravite šta ste želeli da pronađete.
Nisu sve to prava vrata, ali princip je isti
To su prekidi između jednog trenutka i drugog. Nova prostorija, druga kartica na ekranu, osoba koja vas prekine, sve to mozgu šalje sličan signal: prethodni trenutak je završen. I većinu vremena to nije kvar, već korisna funkcija.
Mozak stalno odlučuje šta mu je potrebno, a šta može da odbaci. I to je sjajna osobina. Ne morate da nosite celu dnevnu sobu sa sobom dok idete u kuhinju. Problem nastaje samo kada se oslobodi nečega što vam je još bilo potrebno.
Ne, vaše pamćenje ne propada
Ovo je deo koji mnogima donese olakšanje. Kada prvi put primete da im se ovo često dešava, ljudi se često uplaše: „Da li mi pamćenje slabi?“ Odgovor je najčešće ne.
Kada su naučnici proučavali efekat vrata, nisu testirali samo starije osobe. Njihovi ispitanici bili su studenti, mladi ljudi sa odličnim pamćenjem. I njima se dešavalo isto.
To znači da ova pojava nije posledica starenja, već načina na koji ljudski mozak funkcioniše. Ono što je često važno nije broj godina, već količina stvari koju trenutno držite u glavi. Osoba koja istovremeno razmišlja o poslu, deci, obavezama, rokovima i hiljadu sitnica može mnogo lakše da „izgubi“ jednu malu misao.
To nije znak da vam um slabi. Često je samo znak da vam je um prepun. Možete li nešto da uradite? Možete i trikovi funkcionišu baš zato što sarađuju sa načinom na koji mozak radi.
Vratite se tamo gde ste imali misao
Najjednostavniji trik je često i najefikasniji. Vratite se u prostoriju u kojoj ste se nečega setili. Vrlo često će se misao odmah vratiti, jer ponovo ulazite u isti kontekst u kojem je nastala. Kao da ponovo otvorite fasciklu u koju je mozak odložio informaciju.
Ponavljajte ono što ne želite da zaboravite
Ako krećete ka drugoj sobi po nešto važno, izgovorite to naglas: „Deterdžent za sudove, deterdžent za sudove.“ Ili napravite jasnu mentalnu sliku onoga što tražite. Tako održavate zadatak aktivnim dok prelazite iz jednog prostora u drugi.
Rasteretite glavu
Što više stvari pokušavate da držite u mislima, veća je šansa da neka nestane. Zato liste u telefonu, beleške i podsetnici nisu znak lošeg pamćenja, već pametan način da mozgu date manje tereta. Sledeći put kada zaboravite zašto ste ušli u sobu... Nemojte odmah pomisliti da nešto nije u redu. Ta praznina u kuhinji nije pukotina u vašem pamćenju.
To je samo mali sistem za organizaciju koji je zatvorio fasciklu malo ranije nego što je trebalo. A sada kada znate šta se dešava, možda ćete prestati da takve trenutke doživljavate kao upozorenje. Možda su oni samo dokaz da vaš mozak svakog dana pokušava da obradi ogroman broj informacija, i ponekad napravi malu grešku u arhiviranju.
BONUS VIDEO: