Neko vas pohvali, a vi gotovo instinktivno odgovorite: "Ma nije to ništa“, "Imala sam sreće“ ili "Moglo je mnogo bolje“. Takva reakcija često nije stvar skromnosti. Psiholozi smatraju da je ona naučeni obrazac koji nastaje mnogo ranije nego što postanemo svesni sebe. Rečenice koje smo godinama slušali u detinjstvu oblikuju način na koji danas doživljavamo uspeh, pohvale i sopstvenu vrednost.
Ako vam je neprijatno kada vas neko iskreno pohvali, moguće je da ste odrastali uz neke od ovih 7 poruka.
1. "Nemoj da ti udari u glavu“
Ako je svaka pohvala odmah bila praćena upozorenjem, lako je bilo naučiti da prihvatanje komplimenta nije bezbedno. Mnogi zato i danas pohvalu prihvate tek kasnije, kada ostanu sami, dok pred drugima instinktivno pokušavaju da je umanje.
2. "To je ono što se od tebe i očekuje“
Dobar uspeh nije bio razlog za slavlje, već nešto što se podrazumeva. Tako nastaje osećaj da nikada nije dovoljno dobro i da se lestvica stalno pomera. Kompliment kratko prija, a misli se već okreću sledećem zadatku.
3. "Niko ne voli hvalisavce“
Možda ova rečenica nije bila upućena vama, već nekom drugom. Ali poruka je bila jasna – nije poželjno isticati svoje uspehe. Zbog toga mnogi odrasli ljudi danas umanjuju sopstvena postignuća ili ih pripisuju sreći, kako ne bi privlačili previše pažnje.
4. "Ma, to nije ništa“
Deca mnogo više uče posmatrajući nego slušajući savete. Ako ste gledali roditelje kako na svaki kompliment odgovaraju umanjivanjem sopstvenih zasluga, verovatno ste usvojili isti obrazac. Odbijanje pohvale tada postaje normalan način komunikacije.
5. "Baš si pametan“
Naizgled je ovo divna pohvala, ali istraživanja pokazuju da je korisnije hvaliti trud i zalaganje nego samu ličnost. Kada dete poveruje da vredi zato što je "pametno", svaki neuspeh može doživeti kao dokaz da više nije dovoljno dobro. Zato komplimenti kasnije mogu izazivati pritisak umesto radosti.
6. "Znači, možeš kad hoćeš“
Ova rečenica spaja pohvalu i kritiku. Uspeh postaje podsetnik na sve prethodne trenutke kada nismo ispunili očekivanja. Vremenom se javlja osećaj da iza svakog komplimenta sledi neka zamerka, pa umesto zadovoljstva osećamo oprez.
7. "Samo su bili ljubazni“
Kada su roditelji ili bliske osobe često umanjivali komplimente koje ste dobijali od drugih, mogli ste da razvijete naviku da ne verujete lepim rečima. Danas vam je lakše da pomislite da je neko bio samo ljubazan nego da prihvatite da zaista vidi nešto vredno u vama.
U našoj galeriji pročitajte najbolji citati o ljubavi Sigmunda Frojda!
Zašto vam je toliko teško da prihvatite kompliment?
Psiholozi objašnjavaju da ljudi uglavnom žele da ih drugi vide onako kako oni vide sebe. Kada kompliment nije u skladu sa našom slikom o sebi, osećamo nelagodu i pokušavamo da ga odbacimo ili objasnimo. Zato odbijanje komplimenata nije nužno znak niskog samopouzdanja. Često je reč o navici koju smo razvili još u detinjstvu i koja je nekada imala svoju svrhu.
Kako promeniti ovaj obrazac?
Najčešći savet glasi: "Samo recite hvala.“ Međutim, istraživanja pokazuju da je korisnije zastati i zapitati se zašto je druga osoba uopšte izgovorila taj kompliment. Šta je primetila? Šta je videla u vama?
Kada umesto automatskog odbacivanja pokušate da razumete perspektivu osobe koja vas je pohvalila, kompliment je lakše prihvatiti. Možda nećete odmah poverovati lepim rečima koje čujete. Ali sledeći put, pre nego što kažete: "Ma nije to ništa“, pokušajte da napravite kratku pauzu. Ponekad je upravo ta jedna sekunda dovoljna da prekinemo obrazac koji sa sobom nosimo još izdetinjstva.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: